Andrija Kuzmanović o najbolnijem trenutku u životu: Taj dan je doputovao u Beograd i taj dan je umro

Glumac Andrija Kuzmanović je “koračajući” “Balkanskom ulicom” kod Vesne Dedić govorio  životu, iskren i otvoren, pričao je o onome što ga je bolelo, što ga je pomerilo iz osnova, što je ostavilo ožiljke…

Prvo se osvrnuo na posoa kojim se bavi, na glumački pozv koji nije ni malo lak.

– Nije ti svejedno kada kažu da nešto nisi dobro uradio u poslu, životu. To ne prihvatim na prvu lepo. U sebi se bunim. Prihvatim, saslušam uvek. Ljudi se danas malo gledaju u oči, slušaju, a misilim da je to osnova svih odnosa. Gledam da budem bolji od sebe svaki dan. Od sebe, ne od drugih. Ne takmičim se sa drugim, samo sa sobom. To sam u jednom trenutku života shvatio. To je bilo sa 26 – 27 godina. Bolje ikada nego nikada.

Prisetio se bolnog trenutka kada mu je preminuo otac, nakon čega se vidno potresao…

– Taj dan je doputovao u Beograd i taj dan je umro uveče. Pao je. Iznenada. Krenuo je baš Kameničkom. Pričamo sada o Balkanskoj. Njemu je ta Balkanska baš mnogo značila. Ali bio je nestrvaran tip. Meni kada ljudi kažu da ličim na njega meni je drago, naravno volim da ličim i na majku jer je i ona velika žena. Ali on je imao jednu veliku energiju – rekao je glumac i naglasio:

– Mislim da su mame te koje vode celu linju odrastanja, a očevi su ti kada mi krenemo da se opiremo i otimamo da dođu i stave tačku na tu priču. Ali to je kod mene bio miks. Tata i mama su vodili moje odrastanje. I sada kada pogledam šta sam sve radio, svaka im čast – zahvalan je Andrija,prenosi Kurir.

hellomagazin.rsATA Images

Više o temama: