Ana Franić se razvela nakon sedam godina i sa sinovima vratila u Beograd

Glumačku karijeru Ana Franić (38) počela je pre 17 godina ulogama u filmovima “Klasa 2002” i “Zona Zamfirova” koje su joj popločale put uspeha. Glavna uloga Saše u filmu “Diši duboko” 2004. godine lansirala ju je u vrh popularnosti, a za uverljivo odigrani lik koji donosi kontroverzne životne odluke nagrađena je “Velikom poveljom” na Filmskom festivalu u Nišu za najbolju žensku ulogu. Publika ju je obožavala kao Dacu u “Mješovitom braku” , a imala je zapažene uloge u seriji “Ulica lipa”, u filmu “Na lepom plavom Dunavu”, kao i na daskama koje život znače. 

U jeku popularnosti u njen život je uplovio ronilac Marko Ižaković, kojem je 2013. godine izgovorila sudbonosno “da” i na krilima ljubavi okrenula novo poglavlje, odselivši se u Split. Njihov život oplemenili su sinovi Andrija i Martin. Ipak, nakon sedam godina braka Ana je rekla da je ljubavi došao kraj i sa sinovima se vratila u Beograd.

Razlog zbog kojeg je napustila glumačku karijeru iznenadio je njene prijatelje i kolege, ali kako je Ana Franić objasnila u jednom intervjuu, nikad sebi ne bi oprostila da tada nije poslušala svoje srce.

– Kada sam rešila da napustim sve i preseljenjem u Split okrenem novu stranicu, zaprepastila sam većinu prijatelja i kolega. Govorili su mi da je to velika hrabrost, a možda i ludost, ali osećala sam da činim najbolju stvar za sebe. S naknadnom pameću, drago mi je što mogu da kažem da nisam pogrešila. Povela sam se za tim da ne gubim ništa. Prijatelji i porodica uvek će to biti, ma kolika nas razdaljina delila. Nisam bila stalno zaposlena i svi znamo kakav je odnos prema honorarcima, a Beograd nema noge da mi pobegne. Oprostila bih sebi grešku, ali ne bih oprostila da nisam pokušala – objasnila je Ana u jednom intervjuu za “Story”.

Ana je ipak nastavila sa glumačkom karijerom i u Hrvatskoj. Prošle godine je na javnoj audiciji u Splitu dobila glavnu žensku ulogu u komadu Dina Pešuta “Pritisci moje generacije”.

Na pitanje da li joj nedostaje Beograd, Ana je tada odgovorila:

– Nedostaje mi uvek i zauvek. Često dolazimo, a opet nedovoljno. Gladna sam ga… Tek kada sam otišla, shvatila sam koliko mi je bio važan, koliko je bio moj. Grad, to sada sa sigurnošću znam, čine ljudi, a dom porodica i prijatelji. Ja zato imam dva doma. To osećam u svakom dolasku i odlasku. Bilo da ih napuštam ili im se vraćam, nešto treperi u meni. Često kažem da mrzim Split jer još nisam u njemu pronašla sve ono što sam u Beogradu ostavila. To kažem u afektu ili kad sam usamljena. Ali, kako mogu da mrzim grad mog, ali i suprugovog i sinovljevog detinjstva, grad koji mi je toliko lepog dao. Treba nam vremena i strpljenja, i Splitu i meni – rekla je ona tada.

Ana je nedavno i za “Blic” pričala da žive od njegovog posla.

– Moj suprug radi ozbiljan i odgovoran posao i često putuje, ali baza mu je u Hrvatskoj na moru, pa bi bilo suludo misliti da možemo trajno da živimo u Beogradu. Od njegovog posla mi živimo lepo. Naša baza je Split i posle sedam godina i ja lično imam svoj krug prijatelja, koji sam uglavnom stekla preko svojih dečaka i njihovog socijalnog života. Sve imamo u Splitu, čak sam i profesionalne angažmane dobila. Podneblje mi nije bilo strano ni pre udaje jer je moja baka tamo živela. U Splitu sam dobila glavnu ulogu u predstavi “Pritisci moje genaracije”. Nije problem ni dijalekt jer to na glumi učimo sve, ali i posao mi je slađi među mojom ekipom sa kojom sam stasavala u glumicu – iskrena je Ana.

hellomagazin.rsATA Images

Više o temama: