Stefan Popović otkriva zbog čega je Australiju bez mnogo razmišljanja zamenio Srbijom
Na ekrane se vratila “Luda noć” sa nešto drugačijom voditeljskom ekipom. Jedan od novih članova tima je Stefan Popović, koga je ovdašnja televizijska publika upoznala kada je vodio “Beoviziju”. U međuvremenu se pojavio i u serijama “Bićemo prvaci sveta” i “Žigosani u reketu”. Kada je počeo da ulazi u naš javni život, predstavljen je kao “Australijanac srpskog porekla”, a pre šest godina skrenuo je pažnju na sebe blogom “Deset razloga da krenete u avanturu u Srbiju”, koji je imao više miliona pregleda. Sada će Stefan imati mogućnost da svih tih deset razloga detaljno proveri, jer završetak snimanja “Lude noći” nije značio i kraj njegovog boravka u zemlji njegovih predaka. Kada smo čuli da se preselio u Beograd, prvo pitanje koje smo mu postavili glasilo je kako je moguće da je, u vreme kad većina mladih ljudi hrli u inostranstvo, odlučio da zbog Srbije napusti Australiju.
‒ Odavno sam osećao da bih mogao da ostanem ukoliko dobijem priliku da radim posao koji najviše volim. U trenutku kada je u Australiji zbog pandemije sve stalo stigla mi je ponuda za “Ludu noć”. Odmah sam sebi rekao kad, ako ne sad. Moja mama bila je devojčica kada se, sa svojom majkom, preselila na najmanji kontinent. Prilikom jednog dolaska u domovinu upoznala je mog oca, koji je zbog ljubavi odlučio da krene za njom, mada nije znao ni reč engleskog. Kad je on mogao da ode u Australiju, što ja ne bih mogao da dođem u Srbiju?
Pročitajte: Kristina Radenković presrećna – Sin Rogan proslavio 1. rođendan (foto)
Ne treba biti ekonomski stručnjak pa zaključiti da postoji drastična razlika između zarada u Australiji i Srbiji. Ne smeta vam da radite za manje novca?
‒ Uvek mi je bilo primarno da volim to što radim, a kad se govori o honorarima, treba imati u vidu koliko su troškovi u Australiji veći. Moj otac kaže: “Bog čuva dobre i glupe ljude, a za tebe, sine, ponekad ne znam u kojoj si kategoriji, ali sigurno te čuva”. Roditelji su mi uvek govorili da je veoma važno da ne zaboraviš odakle si, da znaš jezik svog naroda, njegovu kulturu i istoriju. Nastojali su da mi usade zdrav patriotizam, koji ne podrazumeva mržnju, već pritrčavanje u pomoć ako se organizuje neka humanitarna akcija. Ukoliko je nečije merilo patriotizma jačina mržnje prema drugom, onda nije pravi čovek. Treba voleti svoje i poštovati tuđe, to nije fraza. Imao sam deset godina kada sam prvi put došao ovde. Upoznao sam rodbinu, probao našu hranu, video divna mesta…
Koga, osim roditelja, imate u Australiji?
‒ Sestru Milicu, koja je tri godine mlađa. Suprug joj je takođe odavde. Super je, a imaju dvoje dece, Maksima i Aleksandra.
U onih vaših deset tačaka tvrdili ste da su naše devojke “lepe kao ‘Viktorijini anđeli’”. Da li su im krila i dalje na mestu?
‒ I sada mislim sve što sam tada napisao. Svaka žena ima svoju lepotu, svaki čovek… Dopada mi se što je lepota nedefinisana.
Pročitajte: Dragana Kosjerina za “Hello!” otkriva kada će svadba
Kad se žena poredi sa „Viktorijinim anđelom“, onda je ta lepota prilično definisana i ne poseduje je baš svaka.
‒ Ako se zadržimo samo na toj fizičkoj lepoti, naše devojke su najlepše na svetu.
Da li ste sada u emotivnoj vezi?
‒ Kada me devojke pitaju koji sam znak, čim im kažem da sam Rak, čujem “jao, emotivan si”. Imao sam sreću da, prilikom ranijih dolazaka, upoznam devojke sa kojima mi je bilo veoma lepo, ali problem je bio što smo znali da ću se vratiti u Australiju. Verujem da su razmišljale u fazonu: “Nema ništa od toga, sledećeg meseca biće na drugom kraju sveta”. Ovog puta sam došao rešen da sebi pružim priliku da se to što ću doživeti razvije, bez obzira da li je reč o poslu ili ljubavi.
I, da li se razvija neka ljubav?
‒ Trenutno ne, ali kad pomislim koga sam sve upoznao tokom snimanja emisije, ali i van studija, mogu da kažem da uopšte nije teško zaljubiti se. Nadam se da ću sledeći put, kad budemo radili intervju, imati šta da ispričam.
Onda da se odmah dogovorimo da slikanje bude sa devojkom.
‒ Dogovoreno!
Kada biste iznenada dobili odličnu poslovnu ponudu iz Australije, da li biste mogli da se vratite kući, s obzirom na vrlo rigorozne mere koje su uvedene zbog pandemije?
‒ Australija je odavno zatvorila granice, pa sam morao da od ministarstva spoljnih poslova tražim odobrenje za dolazak u Srbiju. Dobio sam ga zahvaljujući tome što me je ovde čekao posao, a još više zato što sam garantovao da se neću vratiti za najmanje šest meseci i da neću tražiti da me australijska vlada evakuiše, bez obzira na to kakva bi situacija mogla da bude u Evropi. A ako bi uspeo da odeš, morao bi dve nedelje da provedeš u karantinu, u hotelu koji vlada organizuje, i da platiš 3.000 dolara. Dakle, dok korona ne prođe, sedi – gde si.
