Madlena Cepter: Ljubimci iz visokog društva

Madlena Cepter: Ljubimci iz visokog društva

15/11/2020

0

Madlena Cepter upoznaje nas sa mačkama i psima iz visokog društva koji su je pratili kroz život poslednjih pet decenija

Sa Madlenom Cepter mogli bismo da razgovaramo o umetnosti, humanitarnom radu, putovanjima, biznisu, visokoj modi, braku sa jednim od najuticajnijih Srba u svetu, roditeljstvu... Samim tim što se retko pojavljuje u javnosti, na svaku od ovih tema može joj se postaviti nebrojeno mnogo pitanja. Ipak, ovaj, pomalo nesvakidašnji intervju, posvetili smo njenoj velikoj ljubavi prema životinjama. Povod za razgovor bila je knjiga “Svi moji ljubimci”, u kojoj se priseća 24 kućna ljubimca koji su je poslednjih decenija pratili kroz život. No, kako je već mesecima korona tema broj jedan, na početku smo se osvrnuli na njeno viđenje aktuelne situacije.

‒ Epidemija je izazvala značajno izraženiju brigu za život čoveka, solidarnost, novi oblik ljubavi, nadam se i prema životinjama. Donela je i novi otpor prema nasilju, drugačiji pogled na prirodu, zagađenost. Ono što je najlepše, naterala nas je da bolje upoznamo svoju zemlju. Kako u Srbiji, tako sam i u Francuskoj, Austriji, Italiji i drugim državama u kojima sam boravila ovih meseci, srela mnogo ljudi iskreno začuđenih do sada neotkrivenim lepotama pored kojih decenijama žive. Virus nas je naučio da mislimo i radimo studioznije, što je donelo jedan novi, do sada neprisutan impuls – izazov našem radu, tempo koji nije uvek definisan materijalnim uslovima – poručuje gospođa Cepter.

Pročitajte: Ekskluzivno u magazinu “HELLO!” – Filip i Madlena Cepter - “Tajne naše ljubavi i uspeha”

Uprkos brojnim obavezama koje imate, što u okviru kompanije, što na polju mecenstva i humanitarnog rada, prošle godine objavili ste knjigu “Svi moji ljubimci”. Da li je to bilo nešto što ste želeli da uradite za svoju dušu?

‒ U knjizi pišem o 24 kućna ljubimca koja su me pratila kroz život poslednjih pet decenija. U međuvremenu broj se povećao za mačka Marinka, koga mi je na poklon doneo kompozitor Ivan Jevtić, kao i za psa Taru, malu belu kucu lutalicu koju sam pokupila kada sam se vraćala iz Bajine Bašte. Danas je Tara školovani čuvar kuće. Đinu i Đina uzela sam iz azila Riska, čiji sam donator bila deset godina. Igora, Loli, Lolitu, Đinu i Zvrcu preuzela sam preko časopisa za životinje. Cile i Mile, koje smo kupili za godišnjicu braka, na romantičnom izletu iz Linca za Beč, 15 godina su nam bili verni saputnici.

To su bile mačke iz visokog društva. Mesec dana su živele sa nama u “Hotelu de Paris”, a kasnije su se preselile u vilu “Trianon”. Za godišnjicu firme iz Nemačke na poklon nam je stigao crni mops Markus. Unu, žuto mače, prvi put sam videla ispred automobila u Kozarskoj Dubici. Sven i Nora, domaće mačke, došle su iz komšiluka, iz kuće jednog prote. Rišeljea smo kupili na pijaci kućnih ljubimaca u Odesi. Lolu, crnu kokerku, neko nam je ubacio u dvorište kada je imala tri meseca.

Pročitajte: Madlena Cepter - Svi moji ljubimci 

Ljubav prema umetnosti, ali i životinjama, usadili su vam u ranom detinjstvu roditelji i porodica.

‒ Briga o životinjama je pitanje porodične, građanske tradicije. U kući moje bake, na tada mirnoj zelenoj beogradskoj Zvezdari, uvek je bilo mesta za pse i mačke. Sećam se na desetine njih, a pamtim i bakin odnos prema njima, brižan i pun razumevanja. Bila sam svedok dirljive odanosti porodičnog psa Džonija, koji je svakog dana u isto vreme, brzim hodom, odlazio do Liona, ponekad i do Vukovog spomenika, da sačeka moje ujake kada su se vraćali s posla. I roditelji su voleli životinje. Svako je sledio neki svoj put, ali oboje su bili vrlo svestrani ljudi. Kreativnost sam, rekla bih, nasledila sa obe strane.

U današnje vreme roditelji se često žale da ne uspevaju da drže korak sa decom jer su nove generacije brže i drugačije razmišljaju. Pomislite li ponekad da vam je drago što ste odrastali u neko drugo vreme?

‒ Ja sam proživela mnogo vremena i svako je ostavilo svoj otisak na meni, a ja svoj trag u njemu. Drago mi je što sam živela u drugačijem vremenu, kada je svaki minut bio ispunjen lepotom, ljubavlju i dužnošću. Iskreno, teško prilagođavam svoj ritam ćerkinim koracima. Jedino nam je ljubav prema životinjama, pa i obaveze koje ona nosi, zajednička.

Pročitajte: HELLO! 655 je u prodaji!

Da li je Emma tokom odrastanja imala svoje kućne ljubimce?

‒ Zlatni retriver Goldi stigao je u našu kuću uoči Božića 2009. Na tatino pitanje šta želiš na poklon, Emma je odgovorila kucu. Složila sam se, pod uslovom da to bude mali pas. Mala kuca sada ima pedeset kilograma. Džesi Džin, pomeranca, nabavila je pre šest godina. Sama je pronašla rasu koja joj se najviše svidela, i leglo. Kada je započela školovanje u Beču, Džin je uz nju postala Bečlijka. Međutim, kada je Emma nastavila školovanje u Londonu, ispostavilo se da stanodavci ne žele da prime psa. Tako je Džin ostala sa nama u Monte Karlu, ali ne zadugo. Čim smo pronašli odgovarajući stan, specijalnim transportom za pse stigla je u London. Kao pravi migrant, sa flašom vode i plastičnom kesom sa ostacima hrane, u svojoj kućici, na trotoaru, čekala je cik zore da Emma stigne sa drugog kraja Londona i pokupi je.

Sudeći po vašim rečima iz knjige, može se naslutiti da imate više ljubavi prema mačkama nego prema psima.

‒ Mačke su moja pasija, moja velika ljubav. Samostalnije su i nezavisnije od pasa, izgledaju usredsređene na večnost, koju samo one osećaju i sa kojom su u vezi, mudrije su, higijeni posvećuju  beskrajno vreme i strpljenje, najbolje su majke na svetu. Tiši su i manje zahtevniji pratioci nego psi. Da, više sam imala mačaka nego pasa. I sada bih sa manje razmišljanja uzela mače, nego kucu, iako, čim stavim mače na dlan, znam da će bol kada me napusti biti proporcionalna radosti koju sam imala dok je bilo sa mnom. Uvek kada gledam njihove ljupke njuškice na malim nadgrobnim pločama u mom vrtu, čini mi se da njihova smrt nije konačna.

Pročitajte: Ekskluzivna ispovest Gordane Šaulić za "HELLO!": Odlučila sam da verujem da Šaban nije otišao

Pamtite li neke posebno dirljive trenutke kada ste osetili kako životinje uzvraćaju ljubav?

‒ Ne mogu da se ne setim događaja koji mi je davno, pre dvadesetak godina, naterao suze na oči. Tada je u našoj vili u Monaku živelo deset maca. Kada je u jednom momentu u vrt ušao nepozvani veliki strani mačor, opasan i uporan neprijatelj, spreman da napadne. Zatekla sam ih svih deset poređanih u vrstu, nakostrešenih u divljem frktanju, spremne za odbranu svojih života, kuće, poseda, mene, moje mame, onih koji su ih hranili i brinuli o njima, onih koji su ih najviše voleli - kaže Madlena Cepter za "HELLO!".

Komentari (0)

Loading
Eva Čubrović privatna arhiva

Slične Vesti

Pročitajte još

Najnovije vesti