Voditeljka Marija Kilibarda ponovo je srećna! U njen život ušao je Branislav Vučelić, a ako je suditi po okolnostima koje su se uplele u priču ‒ ovog puta mogla bi da ima hepiend
U oktobru 2017. godine, nekoliko meseci posle razvoda od košarkaša Vladimira Radmanovića, Marija Kilibarda je rekla: “Znam da sve mogu sama, ali ne želim. Može to da uplaši muškarce, ali hoću da kraj sebe imam jaku individuu i da mi, pre svega, bude partner. Ne treba mi dečkić, jer nemam malo godina, već partner u pravom smislu reči. Ljubav jeste esencija i osnovni preduslov dobrog odnosa, ali nije dovoljna za njegovo funkcionisanje.”
Od tada do danas, sudeći po izjavama lepe voditeljke, na vidiku nije bilo nikoga ko bi se u potpunosti uklopio u taj opis. Prošlog septembra je, u svom duhovitom maniru, ispričala:
‒ Ne mogu da stalno nešto očekujem, da se nadam i razmišljam u stilu “sad će, sad će”, pa se ništa ne desi. Konsultuješ se sa zvezdama, one kažu “biće super u avgustu”, ali dođe septembar i ništa se ne desi. Zato više ništa ne očekujem. Tu sam, ali ne držim ni lupu, ni durbin, već strpljivo čekam da, kako nedavno rekoh, ljubav zakuca na moja vrata.
Pročitajte: Kako je voditeljka Marija Kilibarda ponovo pronašla veru u ljubav?
Ta “ljubavna vrata” pomenula je i početkom maja u intervju za “Hello!”. Tada je rekla da su širom otvorena, a samo su njeni najbliži prijatelji znali da je još početkom marta kroz njih prošao Branislav Vučelić. Kada su se sticajem za njih dvoje srećnih okolnosti našli u istom društvu, njemu nije falilo ni samopouzdanja, ni iskustva da bi krenuo u šarmiranje. Pokušao je i uspeo, a dodaćemo da je ovom spletu okolnosti pomalo “kumovao” njihov omiljeni fudbalski klub. Da Banetov otac Milorad nije predsednik “Partizana”, za koji Marija strasno navija, i da se oboje ne kreću u „crno-belim“ krugovima, ko zna da li bi se te večeri sreli.
Samo što je priča počela da se razvija usledio je karantin. Tih dana ljudi su bili ili udaljeniji ili mnogo usmereniji jedni na druge. Život koji se nije odvijao uobičajenim tokom savršeno se uklopio u Marijinu “teoriju o uticaju okolnosti na vezu”:
‒ Dvoje ljudi mora da prođe kroz niz različitih situacija ne bi li se pokazali sa svim svojim slabostima, a određene situacije nas navode da ispoljimo i osobine koje su potisnute. Dakle, morate da dospete u razne okolnosti i da prođete kroz mnoštvo situacija da biste se potpuno ogoleli pred onim drugim.
Pročitajte: “Hello!” EKSKLUZIVNO saznaje: Marija Kilibarda u vezi sa sinom Milorada Vučelića
Početne lekcije su, očigledno, dobro savladane. Da nije tako, a posebno znajući Mariju, teško da bismo i saznali za njihovu vezu. Iako je ona neuporedivo više eksponirana, ni tridesetosmogodišnjem Branislavu ne manjka iskustvo s medijima. Zahvaljujući činjenici da mu je otac Milorad Vučelić, a majka glumica Ljiljana Dragutinović, rano je došao u kontakt s novinarima. Kad se svemu tome doda činjenica da je njegova sestra Ana rediteljka, jasno je da je on jedini član porodice Vučelić koji se nije odlučio za posao vezan za javnost. U nju je tek povremeno dospevao kada bi osvanuli tekstovi o “sinovima političara” ili “gradskim zavodnicima”.
Kao uvek kada se otkrije neka nova ljubav, usledila je bujica pitanja, ali ne i odgovora. Uostalom, nismo ni očekivali da će Marija pričati kako su se ona i Branislav zavoleli, ali dovoljno je rečit osmeh uz koji je izgovorila:
‒ Pravo pitanje je da li sam srećna, a odgovor je – srećna sam. Uživam, koliko je to moguće u okolnostima u kojima živimo. Uostalom, kako da ne budem ushićena kad sam postala i tetka.
Pročitajte: Voditeljka Marija Kilibarda: Verovala sam u bezuslovnu ljubav, a onda me je život ošamario
Više od toga teško da će ispričati jer se njen stav o konkretnim pričama o emotivnoj situaciji nalazi u ovim rečima:
‒ Ni kad je lepo, ni kad je ružno, ni kad je turbulentno, ni kad je nešto pod znakom pitanja, pa bilo najlepše ili najgore na svetu, ako je izrazito lično ne želim da reagujem.
Ipak, ukoliko poželite da, na nivou teorije, pričate o ljubavi, teško da ćete naći boljeg sagovornika od nje. Neke Marijine rečenice zvuče kao “ljubavni citati”, a ovaj je jedan od boljih:
‒ Više ne verujem u “ono pravo”, jer je svaki naš izbor pravi za određeno vreme, za određenu etapu u našem životu. Svi smo mi nekome bili pravi ili je neko to bio nama u nekom trenutku. Kad bih drugačije razmišljala, verovatno bih izgubila veru u ljubav, a ja spadam u osobe koje su odabrale da ih vode osećanja.
