Milica Dabović iskreno za "Hello!": Da su mi one godine a ova pamet

Milica Dabović iskreno za "Hello!": Da su mi one godine a ova pamet

18/07/2020

0

Taman kada je izgledalo da je, posle brojnih životnih drama, uz sina Stefana konačno pronašla mir, slavna košarkašica, Milica Dabović, prinuđena je da se ponovo bori za egzistenciju

- Dobro sam, sve je u redu. Nisam želela nikoga da uznemirim, još manje sam očekivala ovoliku medijsku pažnju. Cela priča je malo “naduvana”. Ispalo je da nemam „leba da jedem”, a to nije tačno“, izgovorila je u dahu Milica još pre nego što smo uključili diktafon i počeli intervju, i zaplakala.

Slavna košarkašica iskreno o svojoj sudbini

U februaru je napunila 38 godina, a sve što je do sada preživela moglo bi se pretočiti u scenario za dramatičan film. S jedne strane je blistava košarkaška karijera, ovenčana najsjajnijim odličjima sa svetskih takmičenja, na kojima je kao kapiten predvodila našu reprezentaciju. No, treba spomenuti i neslaganja sa čelnim ljudima tog sporta koji su joj, kaže, zatvorili mnoga vrata. Sa druge strane, ne mogu se zaobići priče o odrastanju pod surovim disciplinskim merama koje je sprovodio njen otac, o čemu je javno govorila njena starija sestra Jelica. Nije imala previše sreće ni u emotivnim vezama ‒ momci su je zlostavljali i varali, praznili bankovne račune... Taman kada se učinilo da je preko potreban mir našla uz sina Stefana, koji sada ima dve i po godine, Milica je ponovo podigla prašinu, ovog puta objavom na „Instagramu“.

Pročitajte: Milica Dabović se ne stidi - Prodajem stvari jer nemam posao i samohrana sam majka!

‒ Drage devojke, majke, kraljice, komade garderobe koju prodajem možete naći na mom „Insta storiju“. Odeća je kvalitetna i prodaje se po pristupačnim cenama. Ako ima devojaka kojima se sviđa, a nemaju dovoljno novca, uvek možete smanjiti cenu koju sam odredila, da budete srećne i vi i ja.

Da li je moguće da žena koja je toliko učinila za srpski sport mora da rasprodaje odeću kako bi preživela, zapitao se svako ko je pročitao ovaj status, a nije mali broj ni onih koji su požurili da joj pomognu.

‒ Istinski me je ganula svaka poruka sa pitanjem “šta mogu da učinim za tebe”. Pisali su mi iz svih krajeva sveta, čak i iz Australije. Mnoge žene u meni su prepoznale nekog ko deli njihovu sudbinu – ko je samohrana majka, ko sastavlja “od prvog do prvog”... Od februara sam bez stalnog angažmana i redovnih prihoda. To je privremena situacija, dok ne prođe ova korona-kriza. Na jesen će, sigurna sam, sve biti drugačije i bolje. Ipak, do tada treba plaćati dažbine, kupovati hranu, mleko za Stefana... Mesečno mi treba minimum sedamsto evra za život, a platu ne primam ‒ priča nam Milica.

‒ Nisam od onih koji kukaju, ne volim ni da tražim pomoć. Uvek gledam da prvo uradim sve što je u mojoj moći. Ormani su mi puni kvalitetne odeće i obuće koju sam kupovala kad sam bila neka druga Milica. (smeh) Većinu stvari nikada nisam obukla, nisam čak ni etikete skinula. Za mene su odavno beskorisne, pa sam odlučila da obradujem devojke koje vole da se lepo obuku i ponudim im vrednu garderobu po pristupačnim cenama. Usput, naravno, i da nešto zaradim. Lakše mi je bilo da prodam ono što sam pošteno kupila, nego da tražim. Nemam čega da se stidim. Borac sam. Nikada nisam bežala od posla: čuvala sam koze, nosila džakove cementa od pedeset kila, zidala, kopala... Ako zatreba, sve to ću raditi ponovo, ali nije dotle došlo.

Milica Dabović - Porodica mi je uvek bila na prvom mestu

‒ Često mi padne na pamet ona izreka “da su mi one godine, a ova pamet”. Sve bih promenila, od početka do kraja. Ne bih menjala jedino sina, ali njegovog oca svakako bih. Zaradila sam velike pare i ne stidim se to da kažem. Radila sam i stekla stan, kola, garderobu. Ništa mi nije palo s neba. Ali, i to je imalo svoju cenu. U noćni klub nisam otišla 15 godina.

U kafanu sam ušla nekoliko puta, i to kad bi me sestra Ana povela. Nikada nisam pila, ni pušila. Kafu nisam okusila. To niko neće da pomene, ali će se zato svi baviti mojim tetovažama i nazivati me starletom samo zato što nemam problem da objavim sliku u kupaćem kostimu. Porodica mi je uvek bila na prvom mestu. Kakva god da je, volim je najviše na svetu, drugu nemam. Bog mi ih je takve podario, nisam ih ja birala. Na kraju krajeva, oni su me napravili ovakvim čovekom. Poštena sam, vredna, hoću da pomognem. Mogu da prođem ulicom uzdignute glave a da niko ne upre prstom u mene. Sačuvala sam obraz i to mi je najvažnije.

Dva puta je bila na ivici očaja, oba puta zbog pogrešnog izbora muškarca.

‒ Prvi me je ojadio za 150.000 evra koje sam zaradila igrajući košarku u inostranstvu. Ukrao mi je bankovnu karticu i trošio do besvesti, dok su meni stizali računi iz hotela i klubova gde se mojim novcem plaćao šampanjac i “čivas” koji je tekao u potocima. Uzaludno sam ga molila da to ne radi. Neko vreme sam se trudila da sve držim podalje od javnosti jer nisam želela skandale koji će puniti novine. Na kraju sam ga prijavila za krađu i zlostavljanje. Otišao je i ostavio mi da vraćam njegove dugove.

Pročitajte: Milica Dabović - Majku sam molila samo jedno

Kada se završila ta mučna epizoda, pala je u postelju, deset dana nije ni jela ni pila. Ležala je u krevetu i plakala.

Košarkašica Milica - Sa Stefanovim ocem prošla sam pakao

‒ Trebalo mi je snage i volje da stanem na noge, ali uspela sam da se pridignem i nastavim. Vratila sam se košarci, ponovo sam počela da zarađujem. Onda sam upoznala Stefanovog tatu, koji me je dotukao. Bio je još gori. Pet dana pred odlazak u porodilište shvatila sam da mi se lažno predstavio, da se ne zove onako kako je rekao. I to je samo delić pakla u koji me je uvukao. Znao je u kom sam jadu, a i pored toga me je izmanipulisao.

Sve sam mu verovala, čak sam osećala zahvalnost što mi je pomogao da se oporavim od prethodne veze. Zbog njega su mi na vrata dolazili izvršitelji. Dok sam igrala u Albaniji tvrdio je da redovno uzima iz sandučeta račune i plaća ih. Stavljao je neke lažne pečate i to mi pokazivao. Kad sam shvatila koliko sam dužna, nisam mogla da se saberem. Osakatio me je. Nedavno su me pitali šta mislim o ovome što se desilo Romani. Moj jedini odgovor je bio: “To je ljubav.”. Kad ti emocije “sprže mozak”, teško je realno sagledati stvari. Devojke su često spremne da trpe najgora poniženja, nadajući se da će se dečko promeniti. Ni ja nisam bila drugačija. Moja luda glava me je dovela do ambisa koji nikome ne bih poželela.

Stefan raste, uskoro će napuniti tri godine. Da li je spremna na pitanja koja će joj postavljati?

‒ Zbog njega pišem knjigu u kojoj ću izneti sve što sam proživela. Ubija me pomisao da ću jednog dana morati da mu kažem: “Stefane, oprosti što sam ti za oca izabrala najgoreg čoveka na planeti“. Kad sam bila u situaciji da prebrojavam svaki dinar kako bih kupila pelene i hleb, on je ukrao detetova kolica i prodao ih ‒ priseća se kroz suze.

‒ Iako sam sinu maksimalno posvećena, to nije dovoljno. Ne mogu ja da mu budem i otac i majka. Moje dete je imalo fazu kad je svakog drugog čoveka na ulici oslovljavalo sa “tata”. To su momenti koji razaraju dušu. Kad pomislim da će srce da mi prepukne od tuge, sklonim se u neki ćošak da me Stefan ne vidi, i sita se isplačem. Posle mi bude lakše. Da nema suza, mislim da bih dobila rak. Nikada nisam imala dilemu da li da rodim dete. Verovala sam da će me beba spasti muke, i jeste. Stefan je moja najveća sreća. On je jedini muškarac za kojeg ima mesta u mom životu.

Iako i danas ima udvarače koji joj često pišu na „Instagramu“, Milica ni ne pomišlja na novu vezu.

Pročitajte: Milica Dabović o ožiljcima na duši - Više od batina i šamara bole me neki ljudi

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели HELLO! Magazin (@hellomagazinsrbija) дана 10. Јул 2020. у 5:13 PDT

‒ Lagala bih kad bih rekla da mi ne prijaju komplimenti. Odgovorim na poruku, zahvalim, i to je to. Na greškama se uči. Dok ne upoznam deseto koleno familije, nemamo o čemu da razgovaramo. Opametila sam se. Bolje bi mi bilo da sam u mlađim danima izlazila, upoznavala ljude, sticala iskustva. Ovako, kao Alisa u zemlji čuda, poverujem u sve što mi se kaže. Toliko sam bila naivna i lakoverna da bi, kojim god uspehom da mi se neko pohvali, ja govorila “bravo, svaka čast”, ni ne pitajući se da li je to tačno. Samo zato što ja nikad ne lažem mislila sam da svi drugi govore istinu. Ponosna sam što se nisam prodala za pare, iako su mi stizale nepristojne ponude, pogotovo dok sam igrala u Turskoj. Da sam pristala na to, ne bih mogla da se pogledam u ogledalo. Što u šali, što u zbilji, često kažem da sam ja bila ta koja je plaćala “ljubav”.

Milica iskreno o odrastanju i porodičnim problemima

Najstarija sestra Jelica prošle godine objavila je knjigu i uzburkala javnost tvrdnjama da ih je otac zlostavljao. Milica ima drugačije viđenje porodične priče.

‒ Podržala sam je jer je razumem. Nadam se da je sebi olakšala dušu time što je sve iznela u javnost. Ipak, nije sve za svačije uši. Ona je takva, ja sam ovakva. Ana je, pak, treći tip. Toliko je mentalno jaka da ništa ne može da je poljulja. Istina je da je naš otac bio strog, ali istina je i da me je napravio uspešnom košarkašicom. Ništa dobro nije rekla o našem ocu, a bilo je i lepih dana. Nisu joj roditelji birali partnere i prijatelje. Nisu ni meni. Ne mogu da krivim mamu i tatu što sam verovala svakoj budali. Na porodicu uvek mogu da računam, ali se trudim da ih ne opterećujem. Da mi nije bilo mame da pričuva Stefana ne bih mogla da prihvatim angažman u Albaniji. Koliko puta je samo Ana priskočila da pomogne...

Pitamo Milicu da li ju je neko sad iznenadio nudeći svoju pomoć, a ona uz širok osmeh odgovara:

‒ Aleksandra Prijović me je oduševila. Pokazala se kao divan čovek, ljudina. Ona je moja dobra vila. Nas dve se čak i ne poznajemo lično, ako zanemarim da smo se srele u par navrata na javnim dešavanjima. Javile su mi se i neke drugarice. Poklonile su mi svoje vredne, a nenošene stvari da ih prodam na „Instagramu“. Izgleda da se u meni krije neotkrivena blogerka. (smeh)

Milica razmišlja i o pokretanju svog brenda

Interesovanje žena za ovo što radim podstaklo me je da razmislim o pokretanju nekog svog brenda ili da olakšam devojkama da dođu do pristojne garderobe po povoljnoj ceni. Nadam se da će se epidemiološka situacija smiriti do jeseni, a onda bih ponovo pokrenula svoj koškarkaški kamp za najmlađe. Košarka je moj život. To najbolje znam da radim. Iako imam evropska i olimpijska odličja, nikada nisam bila previše ambiciozna. Moj jedini cilj je bio, verujte mi na reč, da na terenu dam 150 posto sebe i kući odem zadovoljna. Tačno je da sam bila najveći buntovnik u reprezentaciji, ali uvek me je bolela nepravda. I kad su mi govorili “pusti to”, nisam mogla da zatvaram oči.

‒ Svima koji su mi uputili reči utehe hvala na podršci, mnogo mi znači. Nije mi prvi put da se borim za egzistenciju. Istrajaću na svom putu. Mlada sam, zdrava. Iako sam u “dobrim” godinama, skoro će mi 39, bez problema mogu da se popnem na trešnju i oberem je. Ajd' da vidim ko sa estrade može to da uradi ‒ završava Milica Dabović svoju ispovest u šaljivom i optimističnom tonu. A na pitanje da li joj je ostala žal zbog nečeg što nije uradila, odgovara:

‒ Ceo život sam želela malu crnu “Chanel” torbu, a nisam je kupila. Pojela su mi ona dvojica sve pare.

Komentari (0)

Loading
Eva Čubrović/Teodora Vuković Luka Šarac, Instagram
Tagovi: Milica Dabović

Pročitajte još

Najnovije vesti