Glumac Milorad Miki Damjanović otkriva da li se pribojavao ulaska u četrdesete, koju šalu na svoj račun rado prepričava
Koliko vam je bliska reč „tata“?
- Tu „ulogu“, nažalost, još nisam odigrao. Siguran sam da se u našim životima sve dešava u pravo vreme, a ja sam naučio da budem strpljiv. Do tada, tata je sinonim za mog tatu, najboljeg na svetu, ali i za istoimenu seriju, koja je nešto potpuno novo i čisto na televizijskom nebu Srbije.
Ko je Zdravko Radić?
- Ni on nije tata. Nevolje koje kroz spletkarenja zadaje glavnim likovima serije „Tate“ proizlaze iz emotivne i roditeljske neostvarenosti. Ljubav iz mladosti njegova je „rak-rana“, koju nikada nije zalečio. Na prvi pogled težak i čudan čovek, a u suštini nesrećan i željan ljubavi.
Iza vas je više od šezdeset pozorišnih naslova. Koga biste izdvojili kao glumačkog partnera za pamćenje?
- Imao sam sreću da kao mlad delim scenu sa Tatjanom Lukjanovom, Oliverom Marković, Petrom Kraljem, mojim profesorom Predragom Ejdusom. Šta jedan glumac više da poželi?
Uloge koje su Mikija Damjanovića formirale kao osobu
Koje uloge su vam intimno važne?
- Prajori u „Anđelima u Americi“ i Avgust u predstavi „Norway today“ promenile su me kao osobu i uticale da korigujem neke svoje stavove.
Kako su reagovali roditelji kada ste im saopštili da želite da studirate glumu?
View this post on Instagram
Pročitajte: Ivana Jordan - Ne tragam za srodnom dušom, ne želim bilo kakav spoj
- Dugujem im ogromnu zahvalnost, mami posebno. Devedesetih nije bilo lako poslati dete da studira na privatnom fakultetu i u isto vreme razmišljati kako sastaviti kraj s krajem.
Imate li braću ili sestre?
- Imam starijeg brata Dragana, koji je hirurg-onkolog u Užičkoj bolnici. Izuzetan je stručnjak. Ponosan sam na njega i njegovu decu, Petra i Novaka. Moj bratanac Petar je na „Naučnoj olimpijadi“ u Amsterdamu osvojio bronzane medalje za fiziku i hemiju.
Kada bismo ljude iz vašeg rodnog grada pitali za vas, šta mislite da bi nam rekli?
- Voleo bih da kažu da im donosim radost i da vide trud koji ulažem da Priboj ne ostane „crna rupa“ na kulturnoj mapi Srbije.
Šta za vas znači ime Danila Lazovića?
- Osam godina, koliko sam na čelu festivala „Dani Danila Lazovića“, nastojim da njegovo ime promovišem na najbolji mogući način, kako se ne bi zaboravila ta glumačka gromada. Nažalost, skloni smo da zaboravljamo, posebno umetnike koji su bili „narodski“, koji nisu imali potrebu da budu važan deo „neprikosnovene umetničke elite iz kruga dvojke“.
Miki Damjanović ističe da je zadovoljan i ispunjen čovek
Jeste li se pribojavali ulaska u četrdesete?
- Nemam odnos prema godinama; na neke stvari reagujem kao da imam pedeset, a najčešće mi se čini da nisam napunio ni trideset.
Rođeni ste 7. avgusta. Da li ste tipičan horoskopski Lav?
- Nervira me Devica u podznaku, a možda je i dobro što je tu jer smiruje i kontroliše Lava.
Kako su vam u ovom periodu naklonjene planete ljubavi, a kako one poslovne?
- Ne znam gde su planete i šta rade, ali zahvaljujući veri, upornosti, strpljenju i poštovanju ljudi i Božjih zapovesti, zadovoljan sam i ispunjen čovek.
Osim ljubavi i kašlja, šta se još ne može sakriti?
- Sramota.
Šala sa početka karijere koju rado prepričava
Koju šalu na svoj račun rado prepričavate?
- Kao mlad glumac prihvatao sam sve uloge. Igrao sam, što bismo mi rekli, i nogu od stola. U jednoj predstavi, gde sam igrao vojnika, glavni glumac u nekoj svojoj dilemi zapita reditelja: „Koji mi je šlagvort da to uradim?“ Reditelj ćuti, gleda po sceni, pa kaže: „Miki, skotrljaj se odozgo“. Ja se skotrljah niz neku kosinu, a on će glavnom glumcu: „Eto ti šlagvort“.
Da li još vozite rolere?
- Kad stignem, to je jedna od veština koje sam naučio zahvaljujući ovom poslu.
Jesu li glumci sujeverni, kao što ih prati glas?
- Ne bih to nazvao sujeverjem, ali da, kad uradim nešto dobro, trudim se da sledim iste korake kako bih ponovio uspeh.
Ako niste na predstavi, kako volite da završite dan?
- U dugoj šetnji sa psom ili dugim telefonskim razgovorima sa prijateljima, pa i uz televizor. Dajem šansu svim domaćim serijama, jer sam svestan koliko ih je teško snimiti.
Po čemu se vaša generacija razlikuje od današnje, koja stasava pod okriljem raznih rijalitija?
- Mi smo, za razliku od njih, polagali pionirsku zakletvu. Koliko god čudno zvučalo, ta zakletva je sadržavala sve postulate kako se postaje dobar čovek.
Pročitajte: Olivera Kovačević - Za ljubavni brodolom nekad je presudno nemirno more, a nekad loš kapetan
View this post on Instagram
Pročitajte: Neda Ukraden iz izolacije za “Hello!”: Udvarači mi ni sada ne fale
Kako se nosite sa nepravdom?
- Teško. Trudim se da ispravljam „krive Drine“, posebno u situacijama kada je ugrožen neko koga volim ili za koga mislim da je dobra osoba.
Da li ste nekad u istom danu igrali dve predstave u dva grada?
- Više puta. Preveliki stres, za ne poželeti ni najgorem neprijatelju.
Za koga ste Milorad, a za koga Miki?
- Ponosan sam na ime koje sam dobio po dedi. Kada bi mi se roditelji u detinjstvu obratili sa Milorade, znao sam da mi spremaju batine ili grdnju. (smeh) Danas sam srećan kada me bilo ko oslovi pravim imenom.
