Neda Ukraden iz izolacije za "Hello!": Udvarači mi ni sada ne fale

Neda Ukraden iz izolacije za "Hello!": Udvarači mi ni sada ne fale

29/04/2020

0

Neda Ukraden privremeno se odvojila od svoje porodice, ali brzo se navikla na novonastalu situaciju u kojoj bi, otkriva, mogla da pronađe inspiraciju za “knjigu života”.

Proteklih godina bila je simbol borbe protiv ejdžizma, a sada mora da se povinuje pravilima koja važe za sve ljude rođene pre 1955. godine. Posle skoro pet decenija tokom kojih je gotovo svake nedelje odlazila na put i nastupala pred hiljadama ljudi, prve dane proleća Neda Ukraden provodi šetajući sama po stanu. Kad smo je pitali kako podnosi vanrednu situaciju, popularna pevačica rekla nam je da je od početka u samoizolaciji, a onda nam objasnila zbog čega je odlučila da se privremeno odvoji od ćerke, zeta i unuka.

- Pomislila sam da je zbog predostrožnosti, i prema njima i prema meni, bolje da dođem u Jelenin stan, koji se nalazi u Beogradu na vodi, a da oni ostanu u kući na Banovom brdu. Naravno, za mene je sve ovo neobično jer sam stalno u pokretu, na snimanjima i koncertima, uvek s narodom.. A sada živim onako kako moram. Uopšte ne postavljam pitanja “zašto” i “kako”, već nastojim da što bolje funkcionišem u postojećoj situaciji.

Pročitajte: Neda Ukraden - U mojoj kući je bilo sramota da budeš neobrazovan

Čini li vam se da dan sada traje duplo duže?

- Toliko je prijatelja i saradnika širom Balkana sa kojima sam svakodnevno u kontaktu, a posebna priča je što u ovom stanu do sada niko nije živeo. Sve mi je novo, od prostora na koji se navikavam, do električnih uređaja sa kojima se treba “sprijateljiti”. Čitam uputstva za korišćenje, pronalazim kanale na televiziji jer je ovde drugačija mreža nego u kući… Razgovaram sa novinarima, nastojim da se o svemu što bolje informišem - kaže Neda za "Hello!" i dodaje:

- Kad gleda snimke iz Italije i Španije, donedavno i iz Kine, čovek shvati da mora da se okrene onome što je bitno, da pokuša da svoj i život ostalih ljudi sagleda iz drugog ugla. Spoznate da nije suština u trci za ovim ili onim, već u esencijalnoj ljudskosti, odgovornosti i pameti. Potrebno je da se na neki način resetujemo. Da shvatimo da smo nebitnim stvarima pridavali značaj i da se zapitamo zbog čega smo se nervirali? Na šta smo trošili pare, da li smo morali baš toliko da jurcamo? Ova tragična priča će, sigurno, doneti i nešto dobro.

Pročitajte: Neda Ukraden - Ovo je zlo vreme iskušenja i tragedija

foto: Luka Šarac

Da li ste ranije sebi govorili “kad budem imala vremena uradiću to”, a sada imate priliku da se time zaista pozabavite?

- Izuzetno sam vredna. Rekla sam, ko mi pomene godišnji odmor opaliću mu šamar. (smeh) Ova situacija je suprotnost svim mojim navikama, ali sam srećna što sam zdrava, što nisam u hladnom ili daleko od svoje kuće, što nam tehnologija obezbeđuje video-pozive… Kad sam krenula u izolaciju, kupila sam sve što mi je potrebno za neko vreme. Ovo je mali stan, pa o gomilanju nema govora, a i sama sam, nema velike potrošnje. Danas mi je ćerka donela neke lekove, voće, asepsol, jer mi je bočica sa onim koji sam ponela pala pa se prskalica slomila. Malopre sam dobila pismo od obožavateljke Mirjam iz Pleternice u Slavoniji. Piše mi u ime celog društva koje me rado sluša i dolazi na moje koncerte. Sa takvim ljudima i, naravno, uz porodicu i prijatelje koje sam pomenula ne mogu da budem sama.

Pročitajte: Dženan Lončarević za "Hello!" - Sanjao sam da postanem ovo što sam danas

Neda Ukraden - Ovo je dobar test za sve, pokazaće se ko je kakav

Mnogi ovo stanje porede sa ratnim.

- Kada sam odlučila da dođem ovde, prvo sam rekla - zar opet bežanje od kuće? Moji najbliži i ja prošli smo kroz grozote s početka devedesetih. Šta sve nismo doživeli i preživeli - materijalna razaranja, selidbe, ostajanje bez posla, bez ikakvih primanja. Roditelji su izgubili penzije i zdravlje, Jelena je bila u šestom razredu… Hvala bogu, ostali smo zdravi, normalni i na neki način u zajedništvu srećni. Kad govorim o razaranjima, setim se i onih tužnih scena iz Zagreba pogođenog zemljotresom. Jako mi je žao ljudi koji su, na svu muku oko virusa, ostali bez domova. Sve ovo nas tera da razmislimo koliko nemaju smisla ni verske, ni nacionalne granice. Čim sam čula šta se desilo, počela sam da zovem prijatelje koje tamo imam.

Pročitajte: Neda odlučna - Očekujem izvinjenje dušebrižnika

Sa iskustvom koje ste stekli u svim tim nevoljama, mislite li da će ljudi dva ili tri meseca posle povratka u normalan život biti bolji ili gori nego u vreme “pre korone”?

- Ovo je dobar test za sve, pokazaće se ko je kakav, bilo da je reč o narodima ili pojedincima. Videćete ko vam je u teškim vremenima bio prijatelj, a ko nije.

Nastavak intervjua sa Nedom Ukraden pročitajte na sledećoj strani

Kada je prošao rat, da li se spisak vaših prijatelja bitno promenio?

- Devedeset posto ljudi za koje sam mislila da su mi prijatelji nisu to bili. Među njima je bilo mnogo onih koje sam bezbroj puta zadužila, koji su često bili u mojoj kući, koje sam volela kao najrođenije… Ne očekujem previše ni od koga sa strane, već se uzdam u svoju porodicu, sebe i sopstvenu zdravu pamet.

Da li ste posle tog iskustva postali oprezniji u kontaktima s ljudima?

- Za mene je to bila velika škola života. Sećam se kada su u junu 1992. godine Ujedinjene nacije uvele sankcije tadašnjoj Jugoslaviji. Slučajno sam tada imala radni vikend u Cirihu i, naravno, povratnu avionsku kartu do Beograda. Kad smo došli na aerodrom, saznali smo da avion neće poleteti, a mi putnici krenuli smo od jednog šaltera do drugog. Svi su nas belo gledali. Kad sam otišla u radnju da nešto kupim ćerki kako bih je obradovala jer ovde ničega nije bilo, prodavačica je moju karticu makazama presekla napola i rekla: “Jugoslavija kaput”. Bilo je to užasno vreme…

Pročitajte: Neda Ukraden - Posnosna sam na unuke, zanimljivi su, ljubopitljivi i oduševljava me kako razmišljaju

foto: Boško Karanović

Danas gedam kako vlada šalje avione po ljude koji su se zadesili u inostranstvu, a mi nismo imali nikoga da nam pomogne. Od starih roditelja i dvanaestogodišnjeg deteta delile su me hiljade kilometara. Sa prijateljicom iz Sarajeva, koja je živela u Cirihu, krenula sam bukvalno preko brda i planina, ne znam ni preko kojih sve graničnih prelaza. Tokom tih nekoliko dana auto nam se više puta kvario, a s obzirom na to da tada nije bilo navigacije, nismo znale ni gde smo. Na graničnim prelazima nas je čekalo objašnjavanje jer su tražili vizu, a kako da je imam kad sam se zadesila u Cirihu.

Kad se toga setim dok slušam ove što kukumavče jer moraju da ostanu u svom domu, stvarno ništa ne razumem. Malo-malo pa čujemo: “Jao, kako ću u četiri zida?” Jako je važno što nekoliko nedelja nećeš biti na splavu ili u kafani!

Pretpostavljamo da ste ovih dana pomislili da je dobro što i sada niste na nekom aerodromu.

- Bar dvadest puta sam pomislila: “Hvala ti, Bože, što nisam prihvatila neku turneju po Americi ili Australiji”.

Pročitajte: Pevačica ne prestaje s iznenađenjima - Povratak u prošlost ili korak u budućnost?

Neda - Čekam da mi karijera utihne pa da počnem da pišem “knjigu života”

Čuli smo da ste počeli da pišete dnevnik. Da li vam je to emotivni ventil ili nameravate da ga objavite kao knjigu?

- Čekam da mi karijera utihne pa da počnem da pišem “knjigu života”. Kad su me moji dovezli, kad sam ušla u stan u kome niko pre mene nije prespavao, kad sam za sobom zaključala vrata i spustila kofer i sve drugo što sam ponela - sat vremena sam razmišljala šta se to događa. Razum je govorio jedno i njemu ni na trenutak nisam mislila da se suprotstavljam, ali morala sam da pomislim Bože, zašto opet. Tada sam poželela da u osami, u ove dve sobe, počnem da pišem dnevnik.

Pokušavam da tu i tamo zabeležim zanimljive stvari koje čujem, neka svoja razmišljanja… Zaista mi nije jasno kako neko u ovoj situaciji može da bude sarkastičan, ciničan ili zloban? Volim kad je naš narod duhovit, kad kači snimke koji nas nasmeju, ali nije vreme ni za crni humor. Kome je potrebno da širi vesti koje izazivaju paniku i pojačavaju strah, koji ionako postoji? Takve bih stavila na stub srama. Ko sme da se igra sa dušama ljudi kojima je svaki dan borba za lekove, namirnice ili egzistenciju?

Pročitajte: Neda - Nikad ne bih menjala Maldive i Tajland za lepote Balkana

Menja li vam se raspoloženje s protokom vremena, osećate li se drugačije danas nego pre pet dana?

- Prvog dana mi je bilo najteže kada sam za mojima zatvorila vrata.

Na koji način održavate kondiciju?

- Najvažnije je sačuvati kondiciju duha, jer ako on klone, džaba vam i mladost i vitkost. Imam neke vežbe koje mogu da radim i u stanu, na frotiru koji sam prostrla. Sada sam sama sebi i kuvar i nutricionista.

Kako vam, psihički, pada to što ste u kategoriji “plus 65”, kojoj je prvo rečeno da nešto ne može, to jest ne sme?

Pročitajte: Neda Ukraden za "Hello!" - Izgled nema veze sa krštenicom!

- Neka administrativna granica je morala da se odredi, ali ja sebe sigurno ne doživljavam kao onemoćalu staricu. No, propisano treba poštovati. Ljudi iz medicinske struke sigurno znaju kolike su razlike u imunitetu osoba koje imaju 25, 55 ili 75 godina. Prvi put sam doživela šok kad su mi nudili dodatno životno osiguranje, delovalo mi je zanimljivo, pa sam zatražila detaljne uslove. Tada su mi rekli da ponuda ne važi za nas koji imamo više od 65 godina.

Pomislila sam kakav apsurd - dok si mlad ne pomišljaš na osiguranje, niti se plašiš teških bolesti, a kad dođeš u starije doba, kažu ti da za tebe nema osiguranja. Odavno sam se uverila da je stvarnost prilično surova.

Pročitajte: Neda Ukraden na Beoviziji - Ja sam baba koja može da osvoji Evropu!

Zažalite li ovih dana što niste prihvatili neko udvaranje, pa da sada imate društvo?

- Udvarači mi ni sada ne fale.

Ali su virtuelni?

- Da hoću, bili bi ovde, pored mene. (smeh) Smatram da mi je lepše što sam sama, nego da sam u vezi koja bi samo u jednom segmentu bila radost ili olakšanje, a u svim ostalim otežavajuća okolnost. Sve u svemu, ponekad nije loše biti sam. Kad si sam, možeš da nađeš odgovore na mnoga pitanja. Naravno, nisam sama, tu su moji najmiliji koji brinu o meni, kao i prijatelji. Stvarno mislim da je bolje biti sam nego sa bilo kim - kaže iskreno Neda za naš magazin i dodaje:

- Zajednica u kojoj će partneri stalno nešto prigovarati i zamerati, u kojoj nema prijateljstva i podrške, za mene nije zajednica. Svedoci smo loših brakova, odnosno loše komunikacije, u kojima su i muž i žena nesrećni. Muče se, vređaju i na kraju razbole. Odabrala sam život koji je ionako dovoljno stresan, u kome se, kad već nemam pravu osobu pored sebe, budim srećna jer sam zdrava, okružena divnom porodicom, publikom, prijateljima… Imam sve vreme ovog sveta i trošiću ga kvalitetno na šta želim i sa kim želim.

Komentari (0)

Loading
Brankica Treskavica/Stana Luković Boško Karanović, Luka Šarac, ATA images

Pročitajte još