Sportisti, kao i svetski stručnjaci sa kojima je Antić tokom duge karijere sarađivao, nisu imali reči da izraze poštovanje, kao i divljenje prema jednom takvog čoveku kakav je on bio.
Dušan Antić, sin preminulog srpskog trenera Radomira Antića, za španski radio Kadera Ser iskreno je pričao o svom ocu i otkrio do sada neke nepoznate detalje o njegovom zdravstvenom stanju.
- Moj otac je bio bolestan i nije izgledalo da je mnogo ozbiljno. Stanje se dosta poboljšalo, ali su ga u bolnici stavili u poseban prostor kako bi ga zaštitili od virusa korona. U subotu je dobio bakteriju, u ponedeljak nas je napustio. Nismo mogli da se oprostimo od njega kako smo želeli. Žao mi je što je tako brzo otišao i što nije mogao dobiti ispraćaj kakav je zaslužio. Kada se sve ovo završi, imaće - rekao je Dušan.
Sin Radomira Antića pričao je i o praznini koja je ostala posle smrti fudbalske legende:
- Ne možete da zamislite kolika je ona. Sada smo kod kuće, sa mojom majkom, ali moj otac je ostavio prazninu koja ne može ni da se opiše. Znate, sa ocem smo odlazili i na Barsin Nou Kamp, i na Realov Bernabeu i on nijedan jedini put nije imao problem sa navijačima. A nikada nije ni prestajao da daje autograme i pozira za zajedničke fotografije.
Svoj prvi i jedini nastup u dresu reprezentacije Jugoslavije Radomir je zabeležio 26. septembra 1973. u Beogradu, na prijateljskom susretu sa reprezentacijom Mađarske (1-1). Antić je tada odigrao svega desetak minuta, jer je utakmicu započeo sa klupe. U igru je ušao u 80. minutu umesto povređenog Franja Vladića, koji je prethodno u 62. minutu zamenio Vladimira Petrovića Pižona. Najveći deo igračke karijere je proveo u beogradskom Partizanu. Jedini je trener koji je u svojoj karijeri trenirao Real, Atletiko i Barselonu. Takođe je jedan od dvojice trenera koji je sedeo na klupi Barse i Reala. Bio je selektor reprezentacije Srbije od 2008. do 2010.
Radomir Antić
Sin Radomira Antića - Moj otac je bio porodičan čovek
Fudbalsku legendu, Radomira Antića, svi su voleli. Kako na terenu, tako i u brojnim fubalskim savezima, ali ljubav koju je davao svojim najmilijima bila je njegov lek za dušu.
- Moj otac je bio veoma porodiča. Uvek je imao vremena za unuke i govorio je da je privilegija uživati u njima. Moja deca treniraju fudbal, voleo je da ide da ih gleda. Ali, nikada nismo želeli da vršimo pritisak na njih. On je bio bolje deda nego što je bio trener, to je sigurno. Kada je završio svoj poslednji angažman u Kini, imao je još dosta ponuda, ali nije želeo više da trenira jer je hteo vreme da provodi sa unucima i unukama - sa ogromnim bolom u glasu ispričao je Dušan u razgovoru za španski radio.
Komentari (0)