Zbog činjenice da ih, osim profesionalnog opredeljenja, vezuju i porodične niti, odnos Lepe Brene i Aleksandre Prijović od prvog dana zanimljiv je javnosti. Predrasude da su svekrve i snaje “prirodni neprijatelji” njih dve uspešno demantuju. Upoznale su se na snimanju “Zvezda Granda” 2013. godine, kada je Aleksandra načinila prve estradne korake. Brena je, kaže, već tada u njoj prepoznala potencijal, a još više se uverila u kvalitete kada je postala deo porodice. S obzirom na to da su obe udate za Živojinoviće, a bave se i istim poslom, tema za razgovor nikad im ne manjka, baš kao ni pozitivne energije. U to smo se uverili i na snimanju za naš magazin, kada su nam u dvorištu porodične vile na Bežanijskoj kosi otkrile neke male tajne ženske solidarnosti.
Magazin “Hello!” organizovao je vaš susret i fotografisanje u porodičnoj kući Živojinovića. Da li se na ovom mestu najčešće viđate? Birate li radije kućnu atmosferu ili vam prija da izađete i opustite se u nekom restoranu ili kafiću?
Brena: Mali Aleksandar postao je "big boss“ jer naša druženja u potpunosti zavise od njega. Najviše volimo kućni ambijent, tu je sve mnogo jednostavnije. Dnevni boravak pun je stvari za bebu, a kada krenemo negde s njim, pokreće se čitava mašinerija. Podsetila sam se koliko sam stvari nosila i šta je sve trebalo za našu decu, zaboravila sam kako je to izgledalo.
Aleksandra: Prioritet nam je da svi budemo na okupu, i Filipova i moja porodica, mesto je nevažno. Malo smo ovde, malo kod nas, a često odemo i u dobar restoran ili u šetnju.
Koliko se često viđate i da li je za to potreban poseban povod ili umete nenajavljeno da svratite jedni kod drugih?
Brena: Vrsta ljubavi koju je Aleksandar doneo u našu porodicu sve nas je osvežila. Nastojimo da ih posećujemo svakog dana, da pomognemo oko deteta, animiramo ga i igramo se s njim. Boba i ja im dolazimo „ad hoc“, najavimo se tek da proverimo da momak nije u nekoj šetnji. Ja uvek volim da pozovem i vidim da li su slobodni. To je postalo sasvim normalno, ne možete više nikome da dolazite u kuću nenajavljeni, čak ni članovima porodice. Nekad su nam povodi za druženje organizovani, ali trudim se da ne preterujem jer Filip i Aleksandra imaju svoj stil života, navike i krug prijatelja sa kojima se druže, što je i prirodno.
Na vašim profilima na društvenim mrežama imali smo prilike da vidimo šaljive slike i snimke koje pravite kada ste zajedno. Reklo bi se da ste sjajan tandem za zabavu.
Aleksandra: Svakog dana slavimo ljubav, slogu, dobro zdravlje, nije nam potreban poseban povod. Da ne bude da se hvalimo, svi smo vrlo duhoviti, pa nam osmeha ne manjka. Veseljaci smo, često zapevamo. Volimo dobru hranu i vino, tako da istinski uživamo u zajedničkim trenucima.
Brena: Mislim da su srećni svi roditelji sa kojima deca, iako su već odrasla i sazrela, vole da provode vreme. Razlika u godinama između nas i njih jeste velika, ali uživamo u druženju. Ponekad odemo zajedno i u provod, što je prava sreća.
O čemu najčešće razgovarate kada ste same? Jesu li to češće ozbiljne, profesionalne teme ili opušteni ženski razgovori?
Brena: Razgovaramo o svemu, o životu, poslu, prepričavamo šta nam se dešavalo, šta planiramo. Pričamo kako je bilo na nekom putu, kako je prošao koncert, o haljinama, cipelama, nakitu, objašnjavamo kako će izgledati neki spot. I naravno, preslušavamo pesme. I moje i njene.
Aleksandra: Obično su to ženski razgovori, a otkako se Aleksandar rodio, čini mi se da je on najčešća tema. Naravno, razgovaramo i o poslu, ko može da mi da bolji savet od Brene? Toliko toga je uradila i postigla, svaka njena reč je zlatna. Kada joj pustim neku pesmu, a ona kaže “to je to”, znam da nema greške.
Koliko ste solidarne kada želite da realizujete neku ideju sa kojom se muški članovi porodice ne slažu? Umete li da se “urotite” protiv njih i ko češće izlazi kao pobednik?
Aleksandra: Moram da priznam da smo uglavnom složni. Nemamo nekih većih problema ni situacija koje bismo rešavali na taj način. A i muškarci oko nas su džentlmeni, tako da nam uvek izlaze u susret.
Brena: U principu nemamo nekih ideja koje muški deo ne usvaja, pa do sada nismo imali situacije u kojima bi trebalo da se urotimo protiv njih. Ipak su oni naši momci, a i znate kako kažu - dogovor kuću gradi. No, ako bi do toga došlo, sigurno bismo se solidarisale i kao žene podržale jedna drugu.
Jeste li došle do zaključka u čemu je tajna uspešnog braka sa Živojinovićima?
Brena: Moj bračni staž prilično je dugačak, Boba i ja poznajemo se od 1987. godine, kada smo počeli da se zabavljamo, a u braku smo od 1991. Vreme učini da postanete mudriji, da ne presecate ništa na brzinu ili radite nešto na silu, ali i da budete složni. Iako su tek na početku, Aleksandra i Filip svesni su da razgovor gradi budućnost i utiče na stabilnost odnosa. Ne verujem da postoji ijedan brak ili veza u kojima se ne treba izboriti za svoje mišljenje, ali u tome treba koristiti činjenice i prave argumente.
Aleksandra: Mislim da su za uspeh svakog braka najvažniji ljubav, tolerancija i razumevanje. Nas dve smo vredne i stabilne žene, koje čvrsto stoje na zemlji, ali nam je, s druge strane, potreban oslonac snažnih i pametnih muškaraca kakvi su Boba i Filip.
U čemu su još njih dvojica slični?
Aleksandra: Upravo u tome što su pametni, snalažljivi, vredni i dovoljno jaki da svaki problem lako reše, tako da žena to ne oseti na svojoj koži.
U narodu je uvreženo mišljenje da su svekrve i snaje na ratnoj nozi, ipak, vaš odnos ruši sve predrasude. Jeste li “kliknule” od prvog trenutka ili se on s vremenom iskristalisao?
Aleksandra: Uvek sam prema Breni osećala veliko poštovanje i još od učešća u "Zvezdama Granda“ imale smo lepu komunikaciju. Od početka veze sa Filipom imam njenu podršku. Kada se dvoje ljudi vole i kada je porodica zdrava, nema razloga da se neko mrzi ili ne poštuje. Od prvog trenutka imamo divan odnos i sigurna sam da će tako zauvek ostati.
Brena: Među "Zvezdama Granda“ na prvi pogled vidi se ko je kakva ličnost i ko može da napreduje ako ima nekoga ko vodi računa o njemu. Meni se Aleksandra izuzetno dopala. Vodila sam je na veliki koncert u Sofiju, gde sam imala prilike bolje da je upoznam, i ostavila je sjajan utisak. Videla sam koliki je talenat i koliko je požrtvovana u poslu. Kod nje se osećaju ljudskost, toplina i nežnost. Da biste komunicirali sa tim mladim ljudima, važno je, pre svega, da budu lepo vaspitani, što Aleksandra svakako jeste. Bila je pun potencijal, a rezultat se vidi i kroz njeno pevanje i sve što je do sada postigla.
S obzirom na to da je i ona majka muškog deteta, sigurno ste imali mnogo toga da joj kažete i da je posavetujete.
Brena: Naravno, otkrivam joj kako sam gajila i negovala Stefana, Filipa i Viktora. Ali, mislim da je svaka žena biološki predodređena za podizanje deteta. Veza koja se tokom devet meseci bebinog rasta u stomaku stvori između nje i majke nešto je najveličanstvenije što žena može da doživi. Teško da iko može da nadmaši intuiciju i taj osećaj koji se stvori prema detetu, u ovom slučaju sa sinom.
I sami ste postali majka u jeku popularnosti, znate koliki je izazov uspostaviti balans između porodice i posla. Kakve smernice u tom pogledu dajete Aleksandri?
Brena: Ne volim da delim savete i pametujem ukoliko mi to neko ne traži. Ne bih da budem neka staromodna žena koja svojim mišljenjem guši mlade. Imam puno razumevanje za njene godine, jasno mi je da su ona i Filip „sveži“ u braku i roditeljstvu, kao i da je Aleksandra na početku lepe i uspešne karijere. Ona je jedna pametnica koja upija sve što treba i brzo uči, što se, uostalom, i vidi.
Aleksandra, koji Brenini saveti su vam dragoceniji - oni vezani za karijeru ili za majčinstvo?
Aleksandra: Volela bih da postignem sve što je ona postigla - da imam sjajnu karijeru i budem najbolja majka na svetu. Brena je zaista pravi primer. Određene žrtve mora biti, ali samo u pojedinim trenucima, ne tokom cele karijere ili života. Dragoceni su svi saveti koje mi daje i za sada ih dobro sledim.
Mali Aleksandar pravi je srećnik jer ima čak tri bake.
Brena: Sigurno je jedna veoma voljena beba. Uneo je toliko radosti i sreće u život svih nas. Svaki dan mu posvećujemo mnogo pažnje. Već sada ima izraženu društvenu kulturu, pa kada izađe van kuće i kada odemo na javno mesto, voli da posmatra ljude. Ne plaši se, ne plače, ima predivnu narav, baš kao njegovi roditelji.
Aleksandra, postoji li rivalitet među bakama, nadmeću li se koja će više da ga razmazi?
Aleksandra: Mama uživa u toj neizmernoj ljubavi između baka i unuka. Rivalstva nema, dovoljno je sati i dana da se svi rasporede. (smeh) Aleksandar uživa u pažnji i igri sa njima.
Breno, vidite li u Aleksandri neke osobine koje ste ispoljavali kada ste bili u njenim godinama?
Brena: Veoma je vredna i požrtvovana, kako u svom poslu, tako i u majčinstvu, zato želim maksimalno da joj pomognem. Naročito zbog toga što meni niko nije mogao da pomogne, jer sam krenula na potpuno drugačiji način. Sa 22 godine radila sam velike turneje, koje su bile izuzetno naporne. Majka je jedina dolazila kod mene kada sam imala slobodne dane. To je bilo pravo uživanje, napravila bi mi svoje specijalitete, a meni je mnogo značilo kada znam da me kod kuće neko čeka. Aleksandrina situacija je sasvim drugačija, ali želim da joj pomognem da uživa u svojoj priči. Svakako ima mnogo saveta koje mogu da joj dam - kako da slavu ne shvata previše ozbiljno, već da je doživljava kreativno, radno, iskreno, da bude poštena prema sebi i publici. I kako da lakše podnese naporna putovanja, koja su najteži deo ovog posla jer umeju da nas izmuče.
Vođeni ličnim iskustvom, koji savet biste joj dali?
Brena: Da što više vremena posvećuje privatnom životu, detetu i suprugu. Da ne zapostavi prijatelje i da radi ono što voli. Jako je važno podeliti privatno od poslovnog, uživati i u jednom i u drugom, jer je ono čime se mi bavimo izuzetno naporno. Uvek se očekuje da budete u punoj formi, i fizičkoj i pevačkoj, da izgledate najbolje moguće i da ljudima poklonite emocije zbog kojih i dolaze na vaše nastupe. Najvažnije je ne zaboraviti na realan život, jer ono što se dešava na sceni traje dva i po, tri sata, i prođe, a onda sledi susret sa stvarnošću. Ukoliko ne uživate u privatnosti, to može da bude pogrešno. Treba se prepustiti i običnom životu, što u našem slučaju znači da nismo previše našminkane, da se smejemo nekakvim glupostima, možda da vozimo trotinet, šetamo se ili odemo u šoping, što ona izuzetno voli. U mom slučaju šoping se svodi na maksimum dva sata, posle toga mi postaje naporno.
Koliko su vaši karakteri kompatibilni, iskrsnu li ponekad “varnice”?
Brena: Nikada ne bih dozvolila da između nas postoje čarke. Uvek ću joj biti velika pomoć i podrška, šta god da je potrebno.
Aleksandra: Verovali ili ne, nikada nije planula ni jedna varnica. Nije bilo potrebe ni povoda. Kada su žene svesne sebe i svojih kvaliteta, nema razloga da ne prihvate savet, nekad i kritiku.
Obe ste ostvarene i na polju karijere i u privatnom životu. U čemu se još ogledaju vaše sličnosti, koje osobine delite?
Aleksandra: Verujem da su to rad, red, disciplina i ljubav prema poslu.
Brena je jedna od najvećih zvezda na ovim prostorima, pred kojom mnogima “klecaju kolena”. Jeste li i vi imali tremu kada ste je prvi put sreli?
Aleksandra: Imala sam tremu. Došla sam iz malog mesta po svoju sreću. Stati pored zvezde kao što je ona bila je velika čast. Međutim, svojom spontanošću, prirodom i osmehom učinila je da trema brzo prođe i da se osećam kao da se godinama poznajemo, što i jeste odlika uspešnih ljudi.
Razmišljate li da u skorije vreme ukrstite glasove, energije na sceni i snimite duet?
Aleksandra: Nikad se ne zna. Ukoliko se pojavi pesma u kojoj se obe pronađemo, zašto da ne. Meni bi bila čast i zadovoljstvo.
