Dragana Dabović: Nema belih laži ili bilo kakvih drugih - laž je laž

Dragana Dabović: Nema belih laži ili bilo kakvih drugih - laž je laž

05/10/2019

0

Protiv stresa bori se violinom, ćerku Bjanku opisuje kao ludo dete iz Toskane koje ne zna granice slobode, a sebe kao Nemicu preterano opterećenu perfekcionizmom

 

Koliko kilometara možete da preplivate za pola sata?

- Ne volim toliko da plivam koliko volim da skačem sa stena, ali za pola sata sigurno mogu da preplivam više od tri kilometra.

Često govorite da vam je more draže od planine. Zbog čega?

- Volim ja i planinu, ali te dve vrste ljubavi su neuporedive. Vazduh na planini okrepljuje, ali more leči dušu. Mediteranka sam, ja na more ne idem već ga nosim sa sobom. Rodila sam se na moru, volela bih tamo i da ostarim.

Kad je Herceg Novi najlepši?

- Kad odu turisti i deca krenu u školu, dakle u septembru. Inače, to je moj mesec, tad sam se rodila.

Imate li tamo neki skriveni kutak?

- Više njih, ali jedan mi je najdraži. Nikada ne otkrivam gde je jer onda više to ne bi bilo samo moje mesto. Herceg Novi je grad u kom sam i dalje dete, bezbrižno i zaštićeno od svega. Moja sigurna luka.

U njemu ste osnovali i školicu glume. Kako ste došli na tu ideju?

- Dugo sam o tome maštala, a otvorila sam je kad sam odlučila da odem iz Beograda, živeći u zabludi da mi je vreme da se nađem s druge strane scene. Školica i dalje živi i raste zahvaljujući mom kolegi i prijatelju Goranu Slavici, koji je nastavio ono što smo zajedno započeli.

Na osnovu čega možete da prepoznate da je neko dete rođeno za glumu?

- To je nemoguće otkriti dok su baš mali jer su sva deca slobodna i maštovita. Dar za glumu neguje se od sedme godine pa nadalje, i ako uspemo da ga odnegujemo u tinejdžerskom dobu, a da ih ne napusti želja da se profesionalno bave ovom umetnošću, onda se sa sigurnošću može tvrditi da imaju talenta.

Jeste li stroga učiteljica?

- Deca kažu da nisam, a i ja se s njima igram, mazim, grlim... Ali kad mi ispitaju poslednju granicu tolerancije, umem da budem veoma nezgodna. Nisam stroga dok se radi, a ako se zabušava - jesam.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dragana Dabović (@dacadabovic) on Sep 20, 2019 at 3:07pm PDT


Pokazuje li vaša ćerka sklonost ka sceni?

- Još ne i nadam se da će tako i ostati. Zasad Bjanka sav svoj šarm upreže u svrhe sitnih interesa, što joj kod svakog prolazi. (smeh)

Da li biste bili srećni kad bi izabrala glumu?

- Apsolutno ću je podržati u svemu. Videće kroz mamin primer svaku prizmu ovog zanata, pa neka sama odabere. Šta god da bude njen izbor, ja ću joj biti potpora.

Jeste li je već vodili u pozorište?

- Jesam, kad je napunila dve godine. Naravno, prvo u „Pozorištance Puž“ kod Branka Kockice. I mnogo joj se svidelo.

Kako je reagovala kad je vas prvi put videla na televiziji?

- Zvala me je da dođem iako sam bila pored nje. (smeh)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dragana Dabović (@dacadabovic) on Sep 3, 2019 at 3:10am PDT


Podseća li vas Bjanka na vas kad ste bili mali?

- Ne, ja sam bila mnogo mirnija. Ona meni liči na neko ludo i slobodno dete iz Toskane koje ne zna granice slobode. I neka je, neka sve ispita. Roditelji su mene i sestre strože vaspitavali, videćemo da li će mi se to što sam ja tolerantnija obiti o glavu. (smeh)

Jednom ste izjavili da je laž jedino što ne tolerišete u životu. Desi li vam se da ponekad posegnete za onim „belim“?

- Nikad ne lažem. Nema belih ili bilo kakvih drugih, laž je laž. Sve ostalo je stvar snalažljivosti.

Kako se borite protiv stresa?

- Uzmem moju violinu i sviram. Muzika me umiruje.

Koliko često svirate?

- Uvek kad sam sama i kad učim neku novu melodiju koja mi treba za predstavu. Sviram i volela bih da jednog dana nastavim školovanje, pošto sam svojevremeno išla u muzičku školu.

Ko vam je omiljeni kompozitor?

- Vivaldi.

Zašto?

- Najlepše je pisao za violinu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dragana Dabović (@dacadabovic) on Oct 1, 2019 at 1:41pm PDT


Šta još volite da radite?

- Da plešem, ples me oslobađa. Najčešće đuskam džajv, ča-ča i ostale latino plesove.

Imate li tremu kada ste na sceni?

- Skoro uvek, ali ne onu koja oduzima i savladava, već tremu koja signalizira da mi je stalo da bude sve tačno i istinito na sceni. Ja sam Nemica u poslu, nekad preterano opterećena perfekcionizmom.

Zakoračili ste u četvrtu deceniju. Šta biste voleli da ostvarite u njoj?

- Planiram da budem zdrava i nasmejana. Sve ostalo samo Bog kuje.

Zorica Zarić/Marija Milenković Boško Karanović/Instagram/Dragana Dabović