Ljubavna priča Milice Jelić i Ivana Paunića: U životu ništa nije slučajno! (video)

Sa Milicom Jelić i Ivanom Paunićem pričali smo krajem juna, posle njihove svadbe o kojoj su izveštavali svi ovdašnji mediji, kako zbog činjenice da su na slavlju bile brojne zvanice iz javnog života, tako i zbog nesvakidašnje situacije, jer je hotel u kojem su se gosti okupili bio poplavljen u nevremenu koje je baš tog dana zadesilo Beograd.

No, što bi rekao naš narod, sve je dobro što se dobro svrši. Evakuisani svatovi su se posle nekog vremena vratili u salu, pa je veselje nastavljeno do kasnih sati. Mladi bračni par, koji je od hotela dobio na poklon medeni mesec na destinaciji po sopstvenom izboru, obećao nam je susret po povratku kući i upoznavanje sa naslednikom, jednoipogodišnjim Lukom, glavnim gostom na venčanju, bez koga nije moglo da prođe ni svadbeno putovanje.

- Put koji smo dobili od hotela iskoristićemo drugom prilikom. Sada smo bili u Antaliji, gde postoji hotel nalik „Diznilendu“, idealan za boravak sa malim detetom. Jeste to bio naš medeni mesec, ali šta da radimo kad nismo išli po redu: prvo smo dobili dete, pa pravili svadbu, tako da je sve bilo podređeno Luki. Ipak, fenomenalno smo se proveli - otkriva Milica i dodaje da ni ona ni Ivan nisu imali dilemu treba li da povedu dete sa sobom.

- Deset dana razdvojenosti bilo bi predugo, tim pre što je Luka mali i veoma vezan za nas. Ivanova mama nam, srećom, izađe u susret i pričuva unuka kad zatreba, s tim što smo ga najduže ostavljali na dan, dva. Ne radimo to često, ali s vremena na vreme otputujemo sa prijateljima na vikend ili izdvojimo koji trenutak za nas. Zbog profesionalnih obaveza Ivan nije kod kuće koliko bi želeo, a to nam svima teško pada. Eto, sad ide u Bolonju na dve nedelje, a imamo utisak kao da ga neće biti mesecima.

https://www.instagram.com/p/BzxyxYTIOVn/

Priznati košarkaš, koji je karijeru počeo u Partizanu, a svoj doprinos dao i nacionalnom timu na utakmicama „Evropskog prvenstva“i „Svetskog prvenstva“, u dosadašnjoj karijeri igrao je za nekoliko inostranih klubova. Tako su on i Milica dok su se zabavljali dve godine živeli u Španiji, a zatim godinu dana u Turskoj. Njihov prvi susret, pre sedam godina, na neki način bio je sudbinski.

- Ne verujem u slučajnosti. Ivanu i meni bilo je suđeno da se sretnemo jer se naši bliski prijatelji druže. Ne mogu da kažem da je bila ljubav na prvi pogled, ali su bile obostrane simpatije. Nije što je moj suprug, ali je izrazito lep momak. (smeh) Naravno, to nije bilo presudno da se zaljubim. Dopali smo se jedno drugom sa svim manama i vrlinama. U našem slučaju nije bilo prilike ni da, bar u početku, imamo maske koje ljudi često stavljaju sa željom da se predstave u što boljem svetlu. Čak i da smo to pokušali, prijatelji nam ne bi dopustili. I sa njegove i sa moje strane čulo bi se šta to izvodiš - smeje se Milica.

https://www.instagram.com/p/BzoCOUCoQkT/

Pitamo je da li je Ivanu laskalo saznanje da se zabavlja sa zvanično najlepšom Srpkinjom 2010. godine.

- Nikada nisam pravila famu oko toga, tim pre što u našoj zemlji na svakom koraku možete da sretnete prelepe devojke. U mojoj porodici postojalo je nepisano pravilo - prvo škola i dobre ocene, pa sve ostalo. Za mene je modeling uvek bio hobi koji mi je, istina, doneo mnogo toga lepog. Sa Jelenom Milosavljević, koja mi je i danas dobra drugarica, prijavila sam se na izbor za „Mis Srbije“, uverena da za pobedu treba imati vezu i da je sve unapred namešteno. Cilj nam je bio da se lepo provedemo, družimo, steknemo prijatelje. Krajnji ishod je bio da sam ja pobedila, a ona ponela titulu druge pratilje. Nismo znale šta nas je snašlo. Da se to desilo danas, kada imam 28 godina i izgrađene životne stavove, znala bih kako da se postavim. U tim, za devojku prelomnim godinama slava lako ponese. Majka me je držala na zemlji, govoreći: “Nemoj da misliš da si bog zna šta uradila, pogledaj oko sebe, toliko je lepih devojaka.” Već sa 19 godina naučila sam važnu životnu lekciju.

https://www.instagram.com/p/BzIUCg5ohMw/

Miličina lepota nije ostala neprimećena ni izvan granica, pa je počela da dobija modne ponude iz Pariza i Milana, dosta je radila i u Turskoj. Nosila je kreacije Zuhaira Murada i Nikolasa Jebrana, koji oblači zvezde kao što su Madona, Dženifer Lopez ili Bijonse.

- Kad pogledam slike iz tog perioda, naviru mi samo divne uspomene - priznaje Milica, koja sebe još vidi u svetu mode, ali sa druge strane kamere. Iako ima ponudu da bude partner u jednoj modnoj agenciji, o tome za sada ne razmišlja. Zbog košarkaških angažmana njenog supruga svesna je da će i narednih godina više boraviti u inostranstvu nego u Srbiji, pa poslovne ambicije ostavlja za neka buduća vremena.

- Sada sam pre svega Lukina mama i Ivanova supruga. Oni su mi na prvom mestu. Život nas je prerano stavio u izuzetno teške situacije, a patnja kroz koju smo prošli udvoje očvrsla nas je i dodatno zbližila. Mnogo lošeg nam se desilo u kratkom periodu: bolest i smrt moje majke, Ivanova naizgled bezazlena povreda kolena koja je zahtevala nekoliko operacija... Dva meseca borio se sa temperaturom od 40 stepeni izazvanom bakterijom zbog koje su mu umalo amputirali nogu. Kada je trebalo da uživamo u mojoj trudnoći i dolasku bebe, stresovi su se samo smenjivali. Na teži način smo naučili da je najvažnije da smo živi i zdravi, da se volimo i poštujemo. Sve ostalo može i ne mora.

Zbog svega što im se nenadano desilo nisu stigli da obeleže sklapanje građanskog braka, pa su dve godine kasnije rešili da se venčaju u crkvi i naprave veliku proslavu na kojoj će okupiti porodicu i prijatelje.

- Dugo smo pravili planove, trudili se da sve organizujemo do detalja, a na kraju nas je zadesila poplava. Bilo je upečatljivo, mada ne onako kako smo želeli. Šalu na stranu, kada smo sabrali utiske, zaključili smo da su se svi lepo proveli. Ostali smo do ranog jutra uz pesmu i igru. To mi je najveća sreća.

Svadbi je prisustvovao i mali Luka, koji će jednog dana uživati u fotografijama sa maminog i tatinog venčanja. Za sada ga zanima isključivo lopta.

- Znate kako se kaže, iver ne pada daleko od klade. (smeh) Uostalom, prva reč koju je izgovorio, gledajući u Ivana, bila je "baba". U Turskoj, gde je rođen, tako se kaže "tata", pa smo se šalili kako je odmah progovorio jezikom zemlje u kojoj je došao na svet. Presrećan je kad sa tatom uđe u auto, ali za njega nema veće radosti od lopte, nebitno kakva je. Ivan bi, naravno, voleo da ga sin jednog dana nasledi na košarkaškom terenu. A ja sledim savet svojih roditelja - prvo škola, pa sve ostalo. Na kraju će, naravno, biti kako Luka odluči. Mi ćemo uvek biti uz njega da ga podržimo u svim odlukama za koje smatramo da su poštene i ispravne. Daćemo sve od sebe da izraste u dobrog čoveka, a za ostalo ćemo se lako dogovoriti.

https://www.instagram.com/p/BzqCaLkoZSt/

Paunići u septembru pakuju kofere i kreću dalje. Da li će im krajnje odredište biti Italija ili Španija, još ne znaju.

- Volela bih da se negde zadržimo bar dve do tri godine, jer nameravamo da Luku upišemo u internacionalni vrtić. Želela bih da sa vršnjacima koje tamo upozna bude što duže i nauči šta znači drugarstvo. Iako sam od rane mladosti navikla na putovanja i odsustvovanja od kuće, sad mi je mnogo lakše. Rodila sam sebi najboljeg druga i ne mogu da budem usamljena. Sa njim nikad nije dosadno. Hiperaktivno je dete, sve bi da pipne, a dovoljno je velik da možemo da razgovaramo, da se zagrlimo, a bogami i “posvađamo”. (smeh)

https://www.instagram.com/p/Bz3NCRioNzh/