Ljubavna priča Sonje Petrović i Miloša Vasića počela je 2016. godine na "Olimpijskim igrama“ u Riu, a krunisana je ovog leta u Beogradu, kada se košarkašica okitila bronzom na "Evropskom prvenstvu“. Medeni mesec na Maldivima sačekaće još neko vreme, budući da našem veslačkom reprezentativcu predstoji "Svetski šampionat“ u Lincu, a supruga mu se pridružila na pripremama kako bi prve dane braka proveli zajedno.
- I dok smo se zabavljali tako smo funkcionisali. Nikada nismo bili predugo razdvojeni iako smo živeli u različitim državama - priča nam Sonja, koja se sada preziva Vasić.
- Ne mogu da kažem da nam se desila ljubav na prvi pogled, jer smo tokom "Olimpijade“ bili usredsređeni na takmičenja. Kada bi mi rekao da u pola deset mora na spavanje, mislila sam da me zafrkava, ali zaista je imao treninge od ranog jutra. Ja sam iz Rija otputovala u Ameriku, gde sam tada igrala, i praktično smo se upoznavali kroz telefonske razgovore.
- Malo ljudi nam je davalo šansu. Koristili smo svaku priliku da se vidimo, makar i na dan. Veza na daljinu ima svoje prednosti, jer je sve intenzivnije i čovek se brže odlučuje na velike korake. Kada je Miloš došao kod mene u Prag, praktično smo počeli da živimo zajedno. Osim sporta, zbližio nas je još niz interesovanja. Za početak, oboje obožavamo da jedemo. (smeh) Iako se za jednog muškarca odlično snalazi u kuhinji, više voli kad ja kuvam, a i meni je gušt, pogotovo kad znam da će nam doći prijatelji.
Na pitanje da li se na druženjima više priča o košarci ili veslanju, Sonja uz smeh odgovara:
- Zavisi čije društvo je brojnije u tom trenutku. Moram priznati da smo karakterno različiti. Miloš je miran i spontan, a ja temperamentna. Dok ja nastojim da sve organizujem do detalja, njegov stav je šta bude, biće. (smeh) Imala sam sreću da pronađem čoveka koji iz mene izvlači najbolje, jedno na drugo utičemo tako da se menjamo u pozitivnom smislu.
Za trajnu adresu u budućnosti izabrali su Beograd. Do tad, stan koji su zajedno sređivali biće im polazna baza.
- Jednog dana pokazivaću deci mesto gde me je njihov otac zaprosio, između kauča i televizora. (smeh) Drago mi je što se taj svečani čin desio baš u našem stanu. Uz pomoć zajedničke drugarice napravio je predivan ambijent, bilo je tu mnoštvo sveća, latica, balona, cveća... Zaista se potrudio da bude romantičan.
Pošto su oboje konstantno na takmičenjima, najveći problem im je bio da izaberu datum.
- Sve posle toga bilo je jednostavno. Ušla sam u prvi salon i kupila venčanicu, lako smo se dogovorili oko restorana... U suštini, bilo nam je najvažnije da vlada dobra atmosfera i da se svi lepo provedu. Među 260 svatova bile su moje prijateljice iz reprezentacije, ali i brojne Miloševe kolege. Za kumove smo izabrali bliske prijatelje, a u pokušaju da ustanovimo čije druženje traje duže, došli smo do zaključka da ćemo nas dve uvek biti u prednosti jer smo starije i duže se poznajemo. Uostalom, to što sam dve godine starija od supruga mojim drugaricama poslužilo je kao sjajna inspiracija za šale, pa je jedna od pesama uz koje se veselilo bila i “Tri metera somota”.
