Leto, sinonim za hedonizam, provodi radno, ali svaku slobodnu priliku koristi za uživanje pod suncem. Posle više od tri i po decenije karijere, ugađanje sebi postalo je Lepoj Breni apsolutni prioritet.
Iako je obišla ceo svet, Jadransko more i dalje joj je prva na listi omiljenih destinacija. Na svoju jahtu poziva samo odabrano društvo, u kome bez zadrške može da se prepusti morskim uživanjima. Ovog puta zaplovila je sa ekipom magazina “Hello!” i otkrila šta joj je neophodno za savršeno leto na palubi, ali i ko zapravo upravlja kormilom broda porodice Živojinović.
Kako ugađate sebi ovog leta?
- Pošto su april i maj, kao i deo juna, za mene bili neradni meseci, jul i avgust provodim radno, uz kraće odmore između koncerata. Tada članovi benda i ja uživamo u letu. Prošla su vremena kada se na godišnji odmor išlo “kad i ceo svet”. Letovati se može i van sezone. Zemlja je okrugla, dovoljno je da odeš na neku suprotnu stranu, malo više gore ili malo više dole, i prepustiš se suncu, bez obzira na doba godine kod nas.
Proputovali ste ceo svet, ali vam je Jadranska obala i dalje najdraži letnji kutak.
- Izuzetno sam vezana za Jadran, jer mi je sve to blisko. Odlazim na mesta koja dobro poznajem, znam gde se najbolje jede i pije, gde mogu dobro da se odmorim i koje ću ljude da sretnem.
Jadranom uglavnom plovite na svojoj jahti. O kom modelu je reč?
- U pitanju je “Pershing 54”, koji se sa svojih 18 metara smatra manjom jahtom. Ono što je "Ferrari“ na autoputu, to je "Pershing“ na moru. Presladak mali brod, čiju posadu uglavnom čini porodica, a tu je i naš skiper, gospodin Emil Griznić, koga svi jako volimo. Vreme provedeno na brodu je nešto zaista posebno jer je u pitanju skučeni prostor i svi su upućeni jedni na druge, tako da osećate i pozitivnu i negativnu energiju ljudi oko vas. Veoma je važno da svi budu na neki način kompatibilni, da osećaju jedni druge i nikog ne ometaju svojom energijom, tako da na brod treba dovoditi isključivo ljude koji vam prijaju.
Da li je za vas jahta mesto za dobar provod u odabranom društvu ili oaza mira?
- Mnogo volim kada je cela porodica na brodu, a posebno mi prija kada sam sa Bobom. On je kapetan našeg porodičnog života. Najbolje se odmorim kada smo nas dvoje sami. Dopuštamo jedno drugom da idemo i odvojeno, on sa njegovim drugovima, ja sa prijateljicama, da se malo “proluftiramo”. Volim žensko društvo jer mi je celog života nedostajalo, pošto sam od 16. godine u bendovima čiji su članovi uglavnom muškarci.
Preuzmete li nekad kormilo broda?
- Rado vozim brod, ali nisam naročito vešta u parkiranju. Kada primetim da imam dvadeset santimetara prostora na pramcu i dvadeset na krmi, zaista se ne usuđujem na to. Mada, moram da kažem da sam jako dobar i pažljiv vozač, ali ne brodova, već automobila.
U spotu za pesmu “Sanjam” pokazali ste da odlično vozite i motor.
- Nekada sam volela da vozim motore, ali je to postalo rizično. Ne zato što su vozači nepažljivi, već kod nas ne postoji kultura u saobraćaju, odnos, ne samo prema motociklistima već i prema pešacima. Doduše, bahatih vozača, brzih i lakih na gasu, ima svuda i, ako mene pitate, drago mi je što postoje strogi zakoni i ograničenja. Trebalo bi da budemo pažljivi prema sebi, ali da pazimo i na druge učesnike u saobraćaju. Nikada nisam imala priliku da vozim motor u javnosti, jer sam iz života isključila sve što je rizično, kako zbog porodice, tako i zbog sopstvene sigurnosti.
Šta je na vašem dnevnom meniju tokom plovidbe?
- Veliki sam ljubitelj smutija, koje pijem ujutru. Pored voća i povrća, od kog pravimo i sokove, svako od nas ima omiljenu vrstu kafe, tako da imamo nekoliko aparata - “Nespresso”, “Illy”, kao i razna kuvala, koje mi je donela prijateljica. Volim belo vino i "roze“, moje omiljeno letnje piće. U večernjim časovima uživam uz džin-tonik.
Kakva hrana vam najviše prija u ovo doba godine? Imate li neki poseban režim?
- Prošla su vremena kada sam se držala “repertoara” na kome su bili punjena šnicla ili nešto pohovano. Važno je voditi računa o tome šta jedete. Ako već u automobile točimo najbolje gorivo, zašto to ne bismo radili i sa svojim telom? Kada sam na moru, volim laganu hranu. Prvi dnevni ritual mi je čaša mlake vode sa nekoliko kapi limuna, a onda sledi obrok, koji obično čini lagani smuti. Tokom dana unosim dosta osvežavajućeg voća i uvek pri ruci imamo vodu sa limunom. Izbegavam mleko i mlečne proizvode, sve osim kefira, a hleb gotovo da i ne jedem. Najviše mi prijaju salate sa inćunima i povrćem, sa dodatkom brusnica, mlevenih oraha, morske soli, dobrog maslinovog ulja i dosta limunovog soka. Ribu volim na sve načine. Svake godine pred početak letnje sezone skinem dva, tri kilograma kako bih u večernjim satima mogla da pojedem neku pastu, pošto su naše večere prilično kasne.
Šta je vaš slatki greh?
- Moj život.
Čuvene “duge noge za igranje” iz vremena “Slatkog greha” i danas jednako ostavljaju bez daha. U čemu je tajna?
- Mislim da to nije strogost prema sopstvenom telu, nego disciplina. Neko bi rekao da je to post, koji je zastupljen u svakoj religiji, a ja to zovem detoksikacijom. Kada hoću da skinem nekoliko kilograma, izbacim šećer, odnosno kolače, alkohol, ugljene hidrate i jedem samo organsko voće i povrće, sve pre 17 časova. Kada istrenirate um da možete to da uradite, osećate se fantastično. Telo se, ipak, najbolje oporavlja kada gladuje. Naravno, ne treba preterivati. Nisam manekenka, niti volim izrazitu mršavost, ali mi prija kada na neki način gladujem. Osećam se lakše i vitalnije. Mislim da svako treba da pokuša da bar na sedam dana iz ishrane izbaci životinjske proteine i mlečne proizvode, da se uveri koliko će mu to prijati. Osećate se bolje u svojoj koži, odmorniji ste, jer je san kvalitetniji. To je ujedno način da testiramo sebe jesmo li zavisni od nečega, da proverimo koliko smo mentalno jaki i da li je snaga našeg uma jača od poroka. Moram da pomenem i fizičku aktivnost, koja je na prvom mestu da bi telo dobro funkcionisalo. Veoma sam aktivna na koncertima, koji su izuzetno zahtevni i fizički naporni. Tokom nastupa uvek izgubim kilogram, dva. Ono što održava moju gipkost i što mi najviše prija su plivanje, Aštanga joga i meditacija.
Iako ste najavili da ćete usporiti sa karijerom još dosta nastupate. Šta vas posle skoro četiri decenije i dalje vuče ka sceni?
- Broj koncerata koje godišnje imam je senka u odnosu na sve ono što sam nekada radila. Bilo je perioda kada sam nastupala i dvaput dnevno, 15 dana u kontinuitetu. Volim kada sam sa svojom publikom i mislim da je muzika definitivno moja karma. Komunikacija koju imamo svih ovih godina je nešto neverovatno, ta naša ljubav je večna.
Šta radite posle nastupa, nastavljate li negde provod?
- Publici dajem poslednji atom ljubavi, enerije i snage, tako da posle koncerta nisam sposobna ni za kakvu dalju avanturu. Osećam se srećno, zadovoljno i slatko umorno, i tada jedino topla kupka, umirujući čaj i dobar film pred spavanje mogu da mi ispune dušu.
“Doživljavam nešto što mi je nedostajalo celog života. Došlo je vreme da priuštim sebi neka zadovoljstva koja zbog dece i karijere minulih godina nisam mogla”, ovako ste nedavno opisali boravak u Kanadi, gde ste uživali sa sestrom i njenom porodicom. Jeste li odlučni u nameri da ubuduće isključivo ugađate sebi?
- Baviti se istim poslom duže od tri i po decenije više je nego ugađanje sebi, zato što radite ono što iskreno volite. Ali, moram da kažem da su ovo najlepše godine i da u njima najviše uživam, jer sam svesna truda i rezultata koje sam postigla. Imam organizovan, stabilan porodični život, iz kog crpim podršku, koju, naravno, i ja njima pružam. Zahvaljujući tome mogu mirno da se predam publici i koncertima, da maksimalno uživam. Više neću organizovati turneje po Severnoj Americi kako bih u pauzama videla sestru, njenu decu i unučiće, već ću izdvojiti vreme za njih, da nadoknadimo propušteno. Kad već svih ovih godina nisam bila sa njima, da makar deci i unucima pružim ljubav i pažnju koja im je nedostajala sa moje strane, i obrnuto. Jer, ljubav nije lajk na "Instagramu“, niti su to pregledi na "Jutjubu“. Ljubav je pogled, zagrljaj, druženje, živa reč i konkretan osećaj koji vam sve to daje.
