Valerijan Ajaji, članica francuske košarkaške reprezentacije, u finalu "Evropskog prvenstva za žene“, koje je održano u Beogadu 7. juna, okitila se srebrnom medaljom, a već 11. juna na ruci joj je zablistala zlatna burma i dobila je novo prezime. Zbog ljubavi prema srpskom košarkaškom asu Filipu Vukosavljeviću, rodni Bordo zamenila je našim glavnim gradom, koji će joj ubuduće biti dom.
- Naša priča, lepa i neobična, počela je pre dve i po godine. Upoznali smo se u Lilu, svega nekoliko dana posle mog dolaska u Francusku. Sticajem okolnosti, Valeri je bila počasni gost na mojoj prvoj utakmici, a sedam dana kasnije ja sam nju gledao sa tribina. Iste večeri oboje smo se našli na žurki gde smo se upoznali, porazgovarali, prvi put se poljubili, i od tada smo nerazdvojni - otkriva nam Filip i dodaje da postoji razlog što njihova ljubav nije bila na prvi, već na drugi pogled.
- Uplašila se kad me je videla ovako istetoviranog, a u to vreme bio sam i ćelav. U prilog mi nije išlo ni to što dolazim iz Srbije, na terenu sam se pokazao kao agresivan, a do nje je stigao i trač da sam bio u zatvoru. Haos - kaže uz smeh sportista koga zbog više od stotinu tetovaža na telu zovu “srpski Denis Rodman”.
Zaljubljeni par počeo je da živi pod istim krovom posle šest meseci veze, u Buržu, gde je Valeri igrala za istoimeni klub. Filip je nešto kasnije dobio angažman u gradu udaljenom 300 kilometara, zbog čega je nekoliko dana u nedelji bio odsutan, ali česta putovanja nisu mu predstavljala problem.
- Najvažnije nam je bilo da smo zajedno, pa bih čim završim sa obavezama, sedao u kola i vozio nekoliko sati do kuće. Pre godinu dana zajedno smo prešli u Prag, gde ćemo ostati još jednu sezonu, a onda ćemo videti šta dalje. U svakom slučaju, gde jedno - tu i drugo. Namera nam je da jednog dana, kad završimo karijeru, “pustimo korene” u Beogradu. Dotle će nam stan, koji trenutno renoviramo, biti baza iz koje ćemo polaziti i dolaziti, a tu ćemo provoditi i slobodne dane.
Srpska snajka, kako mediji tepaju zgodnoj Francuskinji, ne krije koliko je očarana novom sredinom.
- Beograd mi se dopao na prvi pogled, kao i ljudi. Opušteni su i prijatni. U Franuskoj svi mnogo rade, a na kraju dana žure kući. Ovde se živi potpuno drugačije. Koliko god čovek bio u gužvi, uvek nađe vremena za porodicu i prijatelje. To me je privuklo. Dobro se snalazim u gradu, čak sam počela da vozim. Volim da se prošetam do Ušća i Kalemegdana, da sednem u neki lep kafić s pogledom na reku. Filipovi prijatelji su me sjajno prihvatili, kao i njegove sestre, sa kojima provodim dosta vremena.
- Moji roditelji vole je kao da im je ćerka, a meni je njena mama, pre povratka u Francusku, rekla da je ostavljaju u Beogradu mirna srca jer su sigurni da će ovde biti srećna. Najzanimljivije od svega je što se naši roditelji sjajno slažu. Svaki čas se čuju telefonom. Ćaskaju na engleskom, iako su s jedne strane Srbi, a sa druge Francuzi - smeje se Filip.
Sudbonosno “da” Valeri je izgovorila na engleskom, ali i na srpskom, koji je počela da uči. Različiti jezici čuli su se i na venčanju, organizovanom u jednom lepom kompleksu na otvorenom.
- Imali smo dvesta gostiju, od čega sedamdeset stranaca, uključujući sve Valerijine saigračice koje su posle prvenstva ostale ovde još nekoliko dana - priča nam mladoženja i u šali napominje da je pristao na kompromis kada je reč o muzici. Odustao je od uobičajenog repertoara za te prilike, ali nije ostavljao mogućnost pregovora gde će se organizovati svadba.
- Možda ne izgledam tako, ali tipičan sam Balkanac. Bilo mi je važno da venčanje bude u Srbiji i da, ne krijem to, supruga uzme moje prezime. Srećan sam zbog njene odluke da joj ubuduće na dresu piše Vukosavljević. Tradicionalista sam, poštujem porodične vrednosti i podrazumeva se da ću nositi burmu. Zbog toga sam se trudio da izaberem baš lep prsten - šali se Filip i otkriva da je verenički prsten Valeriji dao uz “pomoć” ljubimca, francuskog buldoga kojeg joj je poklonio za rođendan.
- Okačio sam kutijicu sa prstenom oko njegovog vrata, klekao i pitao je da li želi da provede život sa mnom. Bilo je vrlo lepo, emotivno i romantično. Pala je i po koja suza.
Mladencima, koji su plenili pažnju originalnim stajlingom, kumovali su bliski prijatelji - franuska košarkašica Sara Mišel i stomatolog Đorđe Đorđević, Filipov nekadašnji cimer i saigrač. Veselilo se uz muziku Marka Luisa, đuskalo uz ritmove koji su diktirali didžejevi, a na kraju večeri, uz svetlost vatrometa, mnogi su završili u bazenu - obučeni. Na medeni mesec, koji su planirali da provedu na nekoj egzotičnoj destinaciji u Aziji, Vukosavljevići će krenuti na jesen, a preostale slobodne dane iskoristiće za odmor na Skijatosu i u Dubrovniku.
