Frajle za Hello!: Trnovit put od salaša do mesta na listi najvećih zvezda regiona

Frajle za Hello!: Trnovit put od salaša do mesta na listi najvećih zvezda regiona

Autor: | 02/08/2019

0

Kada su se tog leta pre deset godina slučajno okupile i krenule u pohod na scenu, više iz šale nego što su stvarno imale nameru da je osvoje, nisu ni sanjale da će postati prvorazredna regionalna senzacija. Ušetale su u muzički etar u nekom potpuno drugačijem stilu, živom, prirodnom i originalnom, kao pravi bećari na “štiklicama”, pokazavši zbog čega je frajla novog doba tako retka zverka. U međuvremenu su svirale i pevale u avionu na deset hiljada metara, u izlogu, manastiru, bolnicama, na brodu koji je plovio Senom, čak i u hidroelektrani. Ostalo im je, kažu, još samo da prirede koncert na mesecu. Ako je suditi po dosadašnjim avanturama, to ne bi bilo ništa čudno. Mnogo je impresivnija činjenica da četiri žene uspevaju savršeno da funkcionišu već čitavu deceniju, a nijednom se nisu “počupale”. Statistički podaci govore da su “The Frajle” izdržale duže od “Spice Girls” i “Destiny's Child” zajedno, i da bi bez problema mogle da se nađu u “Ginisovoj knjizi rekorda”.

Tim koji pobeđuje još je u istom sastavu: Marija Mirković, Nataša Mihajlović, sestre Nevena i Jelena Buča. Za njih ove protekle decenije nije bilo gotovo ni dana odmora, a ako ih pitate da li znaju gde im je kuća, uglas će odgovoriti - u koferu. Na scenama od Vardara do Triglava. Ovih dana promovišu peti album “Obraduj me”, a uskoro ćemo videti i spot za duet sa Željkom Bebekom. Letnju turneju nakratko su prekinule i vratile se u ravnicu kako bismo snimili editorijal za “Hello!”. Neposredno pred čuveni festival u Splitu, gde su napravile presedan kao prvi izvođači iz Srbije koji su posle pauze od trideset godina ponovo učestvovali u takmičarskom delu, skoknule su s nama do salaša u Čeneju i, u pauzi između morskih gaža, zaplivale u senu. Kad se već osvrćemo na prošlost, verovatno će se mnogi iznenaditi kada čuju da članice popularnog novosadskog kvarteta nisu uvek bile “Frajle”.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by The Frajle (@thefrajle) on Sep 14, 2018 at 2:23am PDT


Marija: U početku, kada smo se okupile i našle na istoj talasnoj i notnoj dužini, zvale smo se “Dreamgirls”. Bilo je slatko, ali kratko. Naziv smo smislile na brzinu, pred prve nastupe.

Nevena: Svaka od nas je već imala dosta muzičkog iskustva. Te 2009. godine dobile smo poziv za zajedničke svirke u Budvi i Podgorici. Iskreno, otišle smo dole zbog ljubavi, jer smo nameravale da osvojimo jednog momka za Makicu. Misija nije uspela, ali smo, za utehu, nastale nas četiri.

Jelena: Kada smo stigle u Crnu Goru, na mestu gde je trebalo da pevamo dočekao nas je plakat sa natpisom “Đevojke iz snova”. Sa Đ. (smeh)

Nataša: Kad se tad nismo šlogirale...

Marija: Zato smo odlučile da ipak ne budemo “Dreamgirls”. (smeh) U opciji su bile i “Sose”, ali na kraju je dobro ispalo ovako.

Leto uveliko traje. Kako provodite ove tople dane?

Marija: Radno. Desetu godinu zaredom.

Nataša: Radno, kao i sva ostala godišnja doba.

Jelena: Dobro je što su koncerti u ovoj sezoni uglavnom pod vedrim nebom. Letnja turneja traje sve do jesenje, koja se završava istog dana kad počinje zimska, i tako ukrug.

Nevena: Drugim rečima, turneja traje već deset godina. Igranka bez prestanka.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani..

Šta je najvažnije što ste naučile tokom te desetogodišnje turneje?

Marija: Naučile smo da ne upadamo jedna drugoj u reč. Ali, već posle nekoliko minuta zaboravljamo na to. (smeh)

Teško da bi neupadanje u reč bilo moguće kada se toliko žena nađe na jednom mestu. Čemu ste sve ovo vreme ostale verne?

Marija: Uvek je isto deljenje hotelskih soba. Jeca i ja smo jedan cimerski par, Nata i Nena drugi. Imamo i posebne rituale. Nas dve smo tihe, jako vodimo računa o tome da jedna drugu ne probudimo, sličan nam je bioritam, znamo kad koja spava i kad se koja budi. Samo što ja umem malo duže da zaglavim na žurkama, pa u sitne sate ulazim u sobu na prstima.

Jelena: Nikad ne palimo televizor, odgovara nam potpuna tišina. Brzo se dogovorimo kad se koja tušira i više se ne guramo ispred ogledala pred šminkanje.

Nataša: Ja sam vrlo glasna, iako se trudim da se kontrolišem, ali Nevena je već oguglala. (smeh) Ako se ništa ne čuje u sobi, to znači da nešto sa mnom nije u redu. Volim duže da spavam, za razliku od nje koja je ranoranilac. Obično ode sama do grada i popije kafu. Kada se ja slučajno probudim i vidim da je ona još u krevetu - onda je situacija sumnjiva. (smeh)

Nevena: Meni je sumnjivo ako Nata ode na spavanje u isto vreme kad i ja ili ako je ne čujem kako peva u kupatilu. Uplašim se da se nije razbolela.

Nataša: Nekad, kada smo u Novom Sadu, Nevena me nazove da se požali kako loše spava jer ne deli sobu sa mnom.

Nevena: I onda jedva čekam da odemo na put, kako bih se konačno naspavala. (smeh)

Nataša: Inače, sve delimo - šminku, trepavice, ako neka ima viška... Nevena je ranije bila skromnija, nosila je samo krejon, puder i maskaru. Sada ima punu “opremu”, verovali ili ne.

Nevena: Čak smo došle do toga da Nata pozajmljuje šminku od mene, što je ranije bilo nezamislivo.

Nataša: Pozajmiš i ti od mene neku cipelu na štiklu, krišom...

Za ovih deset godina, koliko postoje na muzičkoj sceni, nisu imale vremena, a ni prilike, da izgovore sudbonosno da, osim u pesmi. Ili niko nije pokazao dovoljno hrabrosti da stane uz njih? Vesele Novosađanke nadaju se da će više ljubavne sreće imati u narednoj deceniji

I vaša boemska evolucija je interesantna. Počele ste kao “Žene na sve spremne”, a na Splitskom festivalu čuli smo mediteransku rapsodiju “Noćas si moje vino”. Šta se još promenilo u međuvremenu?

Jelena: Sve. Ceo način i ritam života. Prelazimo i po dve hiljade kilometara nedeljno, tempo je toliko brz i udarnički da često nemamo pojma u kom smo se gradu probudile. Veći koncerti doneli su nam i veću odgovornost.

Marija: Promenio se odnos prema životu, ali moram da istaknem da smo postale odgovornije prema sebi. Shvatile smo da moramo da budemo zdrave ako želimo da nastup bude kompletan doživljaj i da se sve uradi kako treba. Naučile smo kako da se prilagođavamo različitim situacijama.

Jelena: Dešava se da dugo ne vidimo roditelje, prijatelje, ljude koje volimo. To je postalo nešto sasvim normalno, a ne bi trebalo. Danas postoje društvene mreže koje ublažavaju problem, ali one nikad neće zameniti lepotu živog kontakta.

Nataša: Malo ko zna kako izgledaju druga strana medalje i život na točkovima. Svi očekuju od nas neki Holivud, ono savršenstvo koje gledaju u spotovima ili na fotografijama, smatraju da uvek moramo da budemo nasmejane i raspoložene. Izuzetno je teško predstavljati se u takvom svetlu u svakom trenutku. Štaviše, graniči se sa nemogućim. Dobro je što nas ima više, pa nas skoro i ne prepoznaju kada nismo zajedno. Mogu na miru da odem na Dunav ili na neku divlju plažu, a da niko i ne pretpostavi ko je ta nenamontirana plavuša. (smeh)

Marija: Mene ne prepoznaju bez gitare. Ali Nevenu svi odmah “skontaju”, klinci počnu da vrište kad je vide.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani..

 

View this post on Instagram

 

A post shared by The Frajle (@thefrajle) on Apr 28, 2019 at 6:11am PDT

Pomenule ste Dunav i plaže. Šta još radite u slobodno vreme?

Jelena: To je dobro pitanje, jer treba definisati šta uopšte znači slobodno vreme. Uglavnom nam nestane u akciji. Kada se vratimo kući, čekaju nas probe kostima, intervjui, frizeri i još sto usputnih stvari, koje bi trebalo da pripadaju radnom vremenu. Slobodan dan je onaj koji nije štikliran u kalendaru. Kada neka može negde da otputuje bez ostale tri.

Marija: To je vreme kada se odmaramo od života...

Jelena: A odmaramo se tako što sve radimo kontra. Ja, na primer, volim tišinu, volim i da se prošetam gradom, nekad sama, nekad sa prijateljima i roditeljima.

Nevena: Obožavam da pecam, to me potpuno opušta. Gledam filmove i serije, čitam. Novi Sad je divan zato što su tu Dunav i Fruška gora, pa nam ne treba mnogo da pobegnemo od gužve i resetujemo se.

Nataša: Volim da se družim, imam puno prijatelja, to je moj svet uz koji zaboravljam čime se bavim. Stvarno mi je veoma važna ta ravnoteža. Plivam, slušam muziku, idem na koncerte, šetam pse po „Kameničkom parku“... Trudim se da ti slobodni trenuci budu aktivni i ispunjeni.

Marija: Obično gledam serije do iznemoglosti ili sviram klavir. Obožavam da provodim vreme sa bratanicom i njenim “biserima”, a kad god mogu skoknem do mora, makar i sama.

Na nastupima uglavnom sedite, ali je zato publika na nogama. Zašto ste skoro sve vreme u stolicama? Da li je to stvar navike ili imidž?

Nataša: Zato što smo različite visine.

Jelena: I bole nas leđa.

Marija: I nije lako držati gitaru dva sata.

A “zašto frajla sedi sama” kada nije na pozornici?

Jelena: Verovatno zato što nas nije lako pratiti. Ja sam imala momka pilota, ali i više pređenih kilometara od njega. Nikako nije mogao da me stigne. (smeh)

Nataša: Na ovim našim prostorima prihvatljivije je da muškarci izgrade karijeru. Od žene se očekuje da se prvo ostvari kao majka i supruga, pa se često nađe na udaru jer to još nije postala. Ova profesija je specifična. Prilaze nam, ali kada shvate o čemu se radi, beže glavom bez obzira.

Marija: Ako želiš ozbiljnu vezu, moraš da provodiš vreme sa tom osobom. Ne može on večito da sedi i čeka da se ti vratiš s puta. Potrebni su, pre svega, prihvatanje takve situacije, ogromno strpljenje i poverenje, da bi se stiglo do prave ljubavi. Teško jeste, ali nije nemoguće.

Na prethodnom albumu imale ste simpatičnu pesmu “Reći ću ti da”, ali nijedna se do sada nije udala. Osim za muziku.

Jelena: Mislim da se nećemo skoro udavati. (smeh)

Marija: Pa, ove godine nećemo sigurno.

Nataša: Možda sledeće, videćemo.

Jelena: Ako stignemo.

Diplome i gitare u ruke, pa put pod noge: Marija Mirković studirala je prava, Jelena Buča je ekolog, Nataša Mihajlović profesor francuskog, dok je Nevena Buča završila psihologiju.

Kakve uslove taj savršeni “frajler” treba da ispunjava?

Marija: Mora da me voli najviše na svetu!

Nataša: Ali stvarno neko mora beskrajno da te voli kada se baviš ovakvim poslom. Da ima dovoljno strpljenja da te čeka, da te shvati i prihvati. Uvek ističem da se emocije rađaju iz druženja, kada dobro proučite ko je s druge strane i bolje upoznate tu osobu.

Jelena: Mora da ima svoj život, da bude spreman na sve i hrabar da uopšte stane uz mene. Jednostavnije rečeno, da bude vitez.

Nevena: Volela bih da se udam i postanem mama, zašto da ne. Međutim, to režira onaj gore. Desiće se kada se sve bude skockalo kako treba, ništa ne može na silu.

Marija: Prethodne decenije nije bilo vremena da se ostvarimo u tom segmentu života. Ali, u narednih deset godina - sigurno.

 

Snezana Ilic Luka Šarac/Instagram
Tagovi: Frajle

Pročitajte još