Dobri dečko domaće kinematografije Aleksandar Radojičić karijeru gradi isključivo poslovnim uspesima i vešto dozira priče iz privatnog života. Glumac koji nas je osvojio kao Balerina iz “Montevidea” i mnogim drugim ulogama otkriva nam neke male tajne - između ostalog, kako se oseća dok sa ćerkom, šestoipogodišnjom Ajom, “pretresa” prve simpatije.
Prepoznajete li sebe u Aji u ovim njenim godinama?
- Zrelija je nego što sam ja bio, em je devojčica, em je od malena navikla na činjenicu da su njeni roditelji razdvojeni. Iznenađuje me njena pažnja, ne samo prema meni već i prema porodici, drugarima. Jedinstvena je i svoja, i neizmerno mi je drago zbog toga.
Šta ćete joj reći ako pođe na časove glume?
- Vodio sam je već na jedan čas i svidelo joj se. Školica glume koristi deci, razbija stidljivost i tremu, uči ih da iskažu kreativnost. Meni je bila beg u svet mašte. Aju sve zanima, a trenutno je okupirana crtanjem.
View this post on Instagram
- Vozio sam je sa dve drugarice, sa kojima je sedela na zadnjem sedištu, i slušao kako pričaju o dečacima. Ćutao sam. Preživeo sam. (smeh) Nisam mogao da verujem koliko otvoreno reaguju na te stvari. Naravno, to su samo simpatije, ponašale su se u skladu s godinama, ne u kontekstu vremena, već kao zdrava i zrela bića od šest i po godina. Zato se nisam zabrinuo. Uvek sam se pitao kako ću se ponašati kada i te teme dođu na red. Srećom, sve je normalno i osećaj je divan.
Jednom ste rekli da biste voleli da imate samo žensku decu. Mislite li i sad isto?
- Važno mi je bilo da dete bude živo i zdravo, ali otkad imam Aju, znam da je ne bih menjao ni za pet sinova. Odnos između oca i ćerke je poseban - ona je moja najveća snaga, ali i slabost. Čini mi se da su sinovi vezani za mamu i treba im više pažnje i brige, dok su ćerke privrženije porodici, umeju da uzvrate ljubav. Svakako, voleo bih da imam još dece, nebitno kog pola.
View this post on Instagram
- Roditeljstvo je najlepše i najteže zanimanje na svetu. Prvo, zbog odgovornosti, jer treba se privići na činjenicu da više niste centar sveta, a drugo jer znate zašto to radite. Ljubav koju osećate prema detetu i koju dobijate od njega nešto je što nikada pre nisam doživeo. Ne postoji ništa lepše, iako je odgovornost ogromna, pogotovo ako ste javna ličnost. U svakom trenutku treba biti svestan da će sve što radiš jednog dana uticati na tvoje dete.
