Rođenjem sina Vasilija Andreja u decembru prošle godine Goga Sekulić ostvarila je životni san. Porodični dom u Cirihu, u kome zajedno sa suprugom Urošem Domanovićem uživa u čarima roditeljstva, na kratko je napustila krajem maja. Povod za prvo putovanje utroje bilo je Vasilijevo krštenje u manastiru Ostrog, koje je obavljeno u krugu najbližih. Dan kasnije u jednom beogradskom restoranu organizovali su slavlje za drage ljude, koje zbog života na relaciji Srbija-Švajcarska ne viđaju onoliko koliko bi želeli. Iako se nisu dugo zadržali u Beogradu, našli su vremena da čitaocima magazina “Hello!” predstave sina i otkriju kako se snalaze u novoj životnoj ulozi. Tokom snimanja Vasilij Andrej sjajno je “sarađivao”, ostavljajući utisak dobre, mirne i nasmejane bebe, pa smo na početku razgovora njegovu mamu pitali da li je svaki dan sa njim takav.
- S obzirom na to koliko smo Uroš i ja temperamentni i energični, očekivala sam da će i naš sin biti nemirnog duha. (smeh) Znam da zvuči kao kliše kada majka kaže “nije što je moj, ali je beba kakva se samo poželite može”, međutim, zaista je tako.
Prošlo je šest meseci od Vasilijevog rođenja. Koliko vam se život promenio?
- Sve se preokrenulo za 180 stepeni. Radoholik sam, a i navikla sam na dinamičniji stil života, ali sa dolaskom bebe moji su se prioriteti promenili. Njegove potrebe stavili smo ispred naših, što je normalno, tako da su sada sve obaveze prilagođene sinu. Maksimalno smo koncentrisani na njega. Najvažnije nam je da je nasmejan i srećan, sve drugo je manje bitno.
Sinu ste dali pomalo neobično ime, tačnije dva.
- Nismo mogli da se odlučimo samo za jedno, pa smo rešili da ima dva. Vasilij je ime koje je karakteristično za hrišćanske zemlje, po svecu Vasiliju Ostroškom, dok je Andrej internacionalno. Budući da je rođen sa dva državljanstva i da će školu pohađati van Srbije, hteli smo da mu u startu olakšamo, ali i da zadovoljimo naše želje.
Kako se Uroš snašao kao otac?
- Izuzetno je posvećen i pažljiv. U Srbiji još vlada uverenje da isključivo majka treba da vodi računa o domu i detetu. Svuda u svetu potpuno je normalno da roditelji ravnopravno dele obaveze i da otac sa detetom provodi jednako vremena koliko i majka. Uroš se u tome odlično snašao. Kada lepo organizujete svoj dan i obaveze, imate dovoljno vremena za sve. Naravno, niko od nas nije u prilici da se posveti detetu onoliko koliko bi želeo, budući da mora i da se radi, ali to je život. Neke žrtve legitimne su zarad višeg cilja.
Da li je i u kojoj meri rođenje deteta promenilo vaš i suprugov odnos?
- U emotivnom smislu ništa se nije se promenilo. Volimo se kao prvog dana, samo smo ranije mnogo više vremena provodili zajedno, budući da ja nisam radila. Pre nego što smo postali roditelji, zbog poslovnih obaveza svakog vikenda bila sam van kuće, a sada su nam sva ljubav, energija i vreme usmereni prvenstveno na dete.
Iako ne voli da se eksponira u javnosti, Uroš je pristao na prvo porodično fotografisanje. Smatrate li da su te vrste kompromisa svojevrstan dokaz ljubavi i lojalnosti?
- Više to smatram razumevanjem i poštovanjem prema onome što radim. Svi mi moramo nešto da žrtvujemo zbog voljene osobe. U našem braku kompromis je preko potreban, budući da se ni on ni ja ne bavimo uobičajenim zanimanjima. Njegovo, između ostalog, zahteva svakodnevne treninge, određen način ishrane i disciplinu, dok moje podrazumeva radne vikende, ali i saradnju sa medijima.
Da li ste ona ista Goga od kad ste postali majka?
- Majčinstvo me je promenilo, ali u razumnoj meri. Iako me prate brojne predrasude, uvek sam vodila normalan život i imala zdrave navike. Sada su prioriteti mog sina i moji - zdrav san, redovna ishrana i osmeh. Sve želje i obaveze svode se samo na jedno - da njemu bude dobro.
Šta ste tačno mislili kada ste nedavno izjavili da ste prava crnogorska majka?
- Odrasla sam u strogoj, patrijarhalnoj porodici, a sada u svom ponašanju prepoznajem moje roditelje. Znam da ću sina vaspitavati isto kako sam i sama odgojena - da se zna red, zasluga i poštovanje. Nažalost, toga je sve manje jer roditelji nemaju živaca ili vremena da se posvete detetu i nauče ga pravim vrednostima.
Nastavak prоčitajte na sledećoj strani...
Priželjkujete li da Vasiliju Andreju u bližoj budućnosti podarite brata ili sestru?
- Svakako, ali to je nešto što ne želimo da planiramo. Voleli bismo da se dogodi spontano. Najbolje je pustiti da sve ide svojim tokom.
Iako je prošlo samo nekoliko meseci od porođaja, vratili ste staru kilažu. Koliko vodite računa o izgledu?
- Po prirodi sam gurman i hedonista. Obožavam hranu, ali mi je genetika takva da sam sklona gojenju i da mi se sve što pojedem “lepi”, tako da moram da vodim računa o svakom zalogaju. Uroš je tu da mi pomogne sa treninzima, mada, kada dobijete dete, trenirate 24 časa dnevno. Ukoliko imam vremena, rado odem do teretane, ali trenutno sin mi zadaje najozbiljnije vežbe. (smeh)
Imate li vremena za sebe onoliko koliko biste to želeli?
- Za sada ne. Čekam da Vasilij Andrej još malo poraste, onda ću moći da budem “sebična” i ukradem neko vreme samo za sebe.
Nedavno ste objavili novu pesmu. Zbog čega ste se tako brzo vratili na scenu?
- Na sceni sam skoro dvadeset godina i koliko god da je nekad naporno, uhvatila sam sebe da mi nedostaje kontakt sa publikom i energija koju dobijam na sceni. U današnje vreme ne možete da dozvolite da posao trpi. Luksuz je priuštiti i dve nedelje odmora, a kamoli šest meseci. Sve donedavno poslovni deo života bio je apsolutno isključen, ali Vasilij Andrej je super beba, već je ojačao i porastao, što je za mene bilo “zeleno svetlo” da se vratim u studio. Sada može i da putuje sa mnom, tako da je sve mnogo lakše kada zajedno dođemo u Beograd.
Suprug je deceniju i po mlađi od vas. U kojim situacijama se ta razlika prepoznaje?
- U našem slučaju razlika u godinama kao da ne postoji. Uroš je izuzetno zreo, samostalan je i ostvaren. S druge strane, ja sam duhom mlada, tako da je u većini situacija, ako je suditi po ponašanju, kod nas potpuno obrnuto - on se ponaša kao da je stariji i zreliji, a ja mlađa... (smeh)
Da li je tačno da je Uroš izričito protiv toga da angažujete bebisiterku?
- Istina je. Snažno se protivi tome, ali je neminovno da će u nekom trenutku morati da popusti, budući da živimo na relaciji Beograd-Cirih. Njegova takmičenja održavaju se širom sveta, dok moj posao zahteva konstantna putovanja vikendom. Osim toga, članovi naših porodica, na koje bismo mogli da se oslonimo, ne žive u Cirihu, već u Srbiji.
Duže od dve decenije živite u Švajcarskoj. Koliko vam prija njihov mentalitet?
- Odavno sam njihov državljanin, tako da sam tamo domaća. Prija mi njihov mentalitet, kao što mi prija i naš. U mom slučaju to je savršena kombinacija, jer nisam stalno na jednom mestu.
Kakva ste domaćica?
- Na iznenađenje mnogih, odlična! (smeh) Super se snalazim u kuhinji, iako sam poznata kao osoba koja je ceo život provela po restoranima. I dalje više volim da jedem van kuće, ali mi nije problem ni da sama nešto skuvam. Verujte mi, ne postoji jelo koje ne umem da pripremim.
Da li vas suprug još osvaja?
- Ume da mi priredi romantično iznenađenje, i te kako. Ne radi to previše planski, spontan je, ali nije od onih kliše osoba koje donesu buket cveća i to bude vrhunac njihove pažnje. Desi se da Uroš uđe u kuću i sa vrata kaže: “Pakujte se, idemo na vikend do Italije”. Materijalne stvari me ne impresioniraju, sve što sam želela imala sam. Više mi znače sitnice i nečija želja da me iznenadi.
Da možete, šta biste kod Uroša promenili?
- Stav prema medijima i to što ne voli da se smeje pred kamerama, pa uvek deluje da je ljut. (smeh) Zapravo uopšte nije takav, vrlo je pozitivan i ima prelep osmeh.
A šta biste voleli da promenite kod sebe?
- Svoju brzopletost. Impulsivna sam, temperamentna i uvek reagujem na prvu, ali to sam ja. (smeh)
