Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić: Za ćerkinu sreću činimo najluđe stvari

 

Kada su Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić tokom božićnih praznika na društvenim mrežama objavili fotografiju iz porodičnog doma, na kojoj njihova ćerkica Nina nežno mazi tatu po kosi, usledili su komentari koji bi se mogli svesti na jednu rečenicu - divni, porodični ljudi. I zaista, uprkos zavidnim umetničkim karijerama koje su ostvarili, nema sumnje da su Jeleni i Ivanu porodica i brak tačka iz koje sve polazi. U novu godinu ušli su zajedno, na Jeleninom koncertu na Zlatiboru, a pod utiskom dobre energije koja ih ne napušta od najluđe noći pričali su nam o prazničnoj euforiji koja u njihovom domu vlada tokom celog januara, o novim susretima sa publikom kojima se unapred vesele i složno poručili da od 2018. godine očekuju samo radost.

Iza nas su novogodišnji i božićni praznici. Kako ste ih proveli?

Jelena: Novu godinu dočekali smo na Zlatiboru. Na prelepoj sceni na Kraljevom trgu u pratnji mojih muzičara nastupila sam pred više od dvadeset hiljada ljudi. Svi zajedno, uz pesmu, ispratili smo staru godinu, a ako je suditi po fantastičnoj atmosferi koja je vladala na dočeku, nova će donositi samo radost. Najlepše od svega bilo mi je to što su odmah uz binu bili Nina i Ivan, Ivanovi roditelji, brat sa porodicom i mnogi nama bliski ljudi.

Ivan: Stvarno je bila nezaboravna noć, još nekoliko dana nakon dočeka bili smo pod velikim utiskom. Na Badnji dan smo otišli do Kragujevca i božićne praznike proveli sa Jeleninom porodicom. U velikoj radosti bili smo na Svetoj liturgiji. Nakon toga, uz našu decu i mi smo podetinjili i odjednom su praznični običaji izgledali kao neka dečja igra. U tome, zapravo, i jeste suština – praznicima se treba radovati onako kako to čine deca. I ne samo njima, nego svakom novom danu.

A post shared by Jelena Tomasevic Bosiljcic (@jelenatomasevic_official) on Dec 24, 2017 at 7:49am PST

Da li makar tada uspete da odvojite nekoliko dana kada možete da isključite telefone i maksimalno se opustite?

Ivan: Za nas je ovo jedan od najlepših i najopuštenijih perioda u godini jer mi počnemo da slavimo od Svetog Nikole, preko Nove godine i Božića, Stevandana, srpske Nove godine, a onda slede moj, pa Ninin rođendan.

Jelena: Nama je cela zima jedan veliki praznik.

Dajete li sebi oduška i kada je reč o nekim, vama omiljenim đakonijama ili, ipak, razmišljate „proći će praznici, treba biti u formi”?

Ivan: Mi i kada bismo hteli da se pričuvamo, to ne bi bilo moguće, jer naše majke svako odbijanje na svečanim ručkovima shvataju kao uvredu.

Jelena: Iskrena da budem, od kada sam i sama počela da spremam prazničnu trpezu, u potpunosti razumem takvu reakciju naših mama.

Od svega što prati ove svečane dane, u čemu kao porodica najviše uživate?

Jelena: Najviše uživamo u tome što smo konstantno zajedno.

A post shared by Jelena Tomasevic Bosiljcic (@jelenatomasevic_official) on Jan 6, 2018 at 11:14pm PST

Kažu da su glumci velika deca, a još ako je u kući jedno istinsko dete, ostalima ne preostaje ništa drugo nego da, kako reče Ivan, i oni podetinje.

Jelena: Za mene je to nešto najlepše što se dešava u našem domu. Najdraže slike iz detinjstva koje pamtim su kako tata i mama izvode predstave za brata i mene ili zajedno sa nama učestvuju u kućnim maskenbalima, situacije kada od smeha nismo mogli da dođemo sebi. Danas to imam sa Ninom i Ivanom i ni za šta na svetu ne bih menjala.

Ivanovi pratioci na „Instagramu” bili su u prilici da vide kako je ćerki iz inostranstva skoro pa „dovukao” ogromnu jelku. Kako je izgledala ta avantura kada biste slici dodali i opis?

Ivan: Povod putovanja bila je prednovogodišnja turneja moje muzičke predstave „Par stihova za nas”. Poslednji koncert bio je na Islandu i za Srbiju smo se vraćali preko Stokholma, gde smo imali višečasovnu pauzu između letova. Izašao sam da malo obiđem grad i u jednoj prodavnici ukrasa video najlepšu jelku ikada. Bila je upakovana u kutiju moje visine, a možete misliti kolika je bila kada smo je rasklopili i okitili. Toliko sam se oduševio da sam rešio da je kupim i ponesem Nini kao iznenađenje. Dok sam hodao ulicama noseći ogromnu kutiju na ramenu, shvatio sam da nemam predstavu kako ću je uneti u metro, još manje kako ću je prijaviti na aerodromu. Svako kome sam se obratio za pomoć gledao me je sa nevericom, ali i uz osmeh pomogao oko transporta: od službenika na aerodromu, carinika u Beogradu, do taksiste koji me je dovezao kući.

Jelena: Meni su bukvalno suze krenule od smeha kada sam videla Ivana na vratima i kada mi je ispričao kako je jelka stigla do nas. Okitili smo je u toku noći, a ujutru, kada je Nina ustala, nekoliko sekundi je stajala potpuno zbunjena i gledala u ogromnu jelku, sumnjičava da li se uopšte probudila ili sanja. Onda je vrisnula od sreće, oborila Ivana na pod i dugo ga ljubila u znak zahvalnosti. Ovo će ostati naša porodična priča za ceo život.

Da li je to nešto „najluđe” što ste uradili kako biste ugodili detetu?

Ivan: Da, do prve sledeće prilike. (smeh)

Na koji način se trudite da udovoljite supruzi? Pripremite li nekad ručak ili je odmenite u kućnim obavezama?

Ivan: Jednom mesečno iznenadim Jelenu putovanjem od dva-tri dana. Ukoliko nam okolnosti dozvoljavaju, odemo do nekog evropskog grada, a ako smo ograničeni vremenom, Fruška Gora, Zlatibor ili Zlatar uvek su dobar izbor.

Godinu ste završili fantastično posećenim koncertima „za dušu”. Da li vas te emocije drže i na početku 2018. godine?

Ivan: Zahvalan sam svojoj publici koja je čak tri puta zaredom napunila salu teatra „Madlenianum”. Osećanje da još ima ljudi koji slave poeziju i sećaju se dobre muzike obeležilo mi je ove praznične dane. Mnogo se radujem predstojećim izvedbama moje muzičke predstave „Par stihova za nas” u Nišu, Podgorici, Skoplju, Banja Luci, Užicu, Kragujevcu...

Jelena: Ušla sam u 2018. godinu pod utiskom fantastične energije iz novogodišnje noći na Zlatiboru. Prvi put sam imala solistički koncert pred tolikim brojem ljudi. To je razlog više što jedva čekam da pevam sa svojom publikom u Mostaru 16. januara, u Zenici 17. januara, u Kotoru 28. januara. Ove godine ću opet imati koncerte po Norveškoj i Švedskoj, sa multinacionalnim norveškim orkestrom. Očekuju me i koncerti po Nemačkoj sa gudačima Svetog Đorđa.

Da li je Nina dovoljno velika da isprati mamine i tatine predstave i koncerte?

Jelena: U poslednje vreme ih ne propušta. Kad god nastupamo u Beogradu, ona je prisutna i uživa.

Gleda li mamu u „Pinkovim zvezdicama”? Pokazuje li i sama takmičarski duh?

Jelena: Nina nema preteranu potrebu da se dokazuje i takmiči, ali voli da pogleda dobar nastup svojih vršnjaka. Ona je sada predškolac, lagano se priprema za prvi razred. Iskazala je veliko interesovanje za folklor, što nas je mnogo obradovalo.

Novo vreme donosi i nove izazove, pre svega u tehnologiji. Da li ste uspeli da sa ćerkom nađete „zajednički jezik” kada je reč o gledanju crtaća na telefonu ili tabletu?

Ivan: Otkad smo postali roditelji, naročito smo obratili pažnju na taj vid vaspitanja. Odmah smo bili usaglašeni u stavovima da dete treba ograničeno da koristi internet, ali i da mi moramo da kontrolišemo sadržaj koji gleda. Svaki roditelj koji smatra da je neograničena upotreba interneta bezazlena u velikoj je zabludi.

Jelena: Ninu smo više usmerili na slušanje muzike, fizičku aktivnost u prirodi i druženje sa vršnjacima.

Koliko ste se u podizanju i vaspitavanju deteta oslanjali na knjige o roditeljstvu – što je praksa mnogih mladih parova, a koliko na svoje roditeljske instinkte?

Jelena: Dok sam bila trudna, pročitala sam brojne knjige o podizanju deteta. Međutim, kada se beba rodi, majka jednostavno sama zna šta treba da radi. Priroda je sve lepo udesila. Mnogo su mi značili saveti i pomoć naših majki, ali i mojih prijateljica koje su se već ostvarile u toj ulozi.

Ivan: Puno sam razgovarao sa svojim kumovima i prijateljima koji su već bili očevi. Postoje generalna pravila, ali svaka porodica je drugačija i svako dete je jedinstveno. Kao roditelji morali smo svakodnevno da osluškujemo potrebe našeg deteta, što činimo i danas.

Postavili ste jasne granice - ne eksponirate ćerku, ali i vi se u medijima pojavljujete dozirano. Kojim parametrima se vodite u tom pogledu?

Jelena: Naše pravilo je vrlo jasno: pojavljujemo se u medijima samo kada imamo povod, trudimo se da nema praznih priča. Pojavljivanje u medijima nije zabava nego posao.

Jelena, kada vam kažu da ste iz dana u dan sve lepši i da zračite srećom, da li je to zapravo kompliment upućen Ivanu? Delujete kao istinski zadovoljna žena.

Ivan: Hvala na komplimentu. Trudim se. (smeh)

Jelena: Hvala i od mene.

Imajući u vidu da ste započeli uspešno poslovno poglavlje u Rusiji, može li se reći da ste i sami na korak da se otisnete u svet?

Ivan: Za mene je susret sa ruskim rediteljima, glumcima i uopšte ruskim narodom velika stvar. I kao umetnik i kao čovek sam upotpunjen, jer je Rusija zemlja koja slavi umetnost i vrlinu. Međusobno imamo mnogo ohrabrujućih sličnosti i veza, ali i dovoljno razlika da imamo šta da upoznajemo jedni kod drugih. Naša porodična baza je Srbija, ali mnogo bih voleo da i Jelena i Nina iskuse ovo što sam ja.