Mihailo Miša Janketić: Čovek bez porodice je čovek bez korena, kao da ne postoji

 

Vanserijskog glumca Mišu Janketića odavno gledamo i u TV serijama. Trenutno u reprizi "Porodičnog blaga", a uskoro ćemo ga videti i u novoj sezoni "Ubice mog oca".

Kako sa ove vremenske distance gledate na lik Gavrila Gavrilovića u "Porodičnom blagu"?

- Vidim sebe u jednoj lepšoj verziji nego u ovoj u kojoj sam sada (smeh). Mislim da je to bilo neko bolje vreme, ili se meni to samo čini iz ove perspektive.

Postoji li Gavrilo i u današnjoj stvarnosti?

- Gavrila uvek ima, i u tome jeste veština Siniše Pavića, finog pisca čiji su likovi svevremenski. Ova serija je aktuelna i danas, jer se mi u našim odnosima, u našem društvu, nažalost, ne menjamo baš mnogo. Kao da stojimo na istom mestu, što bih ja rekao: lepo tajimo.

 

Kad se sve sabere, porodica je, ipak, najveće blago?

- Čovek bez porodice je čovek bez korena, kao da ne postoji. I meni je moja porodica ne veliko, već najveće blago.

Počinje druga sezona serije "Ubice mog oca". Najavljeni ste kao dobri duh.

- Rekao bih da se pojavljujem kao Hičkok u njegovim filmovima, jedanput i u jednom kadru. Bilo mi je drago da se i ja nađem u toj priči, jer u seriji igraju i moj sin Marko i ćerka Milica.

A post shared by Marko Scepanovic (@markoscepanovic583) on Apr 20, 2017 at 6:46am PDT

Koja je razlika između ondašnjih i sadašnjih TV serija?

- Nisam sklon tome da uvek govorim da je ono nekadašnje bilo bolje u odnosu na ovo sada. Ali nama je bilo bolje jer smo bili mlađi, jači i lepši. I sada se prave veoma dobre serije, koje rado gledam, kao što su "Senke nad Balkanom" i "Psi laju, a vetar nosi".

Zašto su kod nas, ali i u svetu, serije popularnije od filmova?

- Zato što smo sve manje komunikativni i usredsređeni na sebe i svoju okolinu. Film traži izlazak iz kuće i neku drugu vrstu angažmana. U serije se mnogo ulaže. To je zasada tako.

Pored ovih "TV avantura" i dalje igrate u pozorištu?

- Pozorište je moja prva ljubav, a ona zaborava nema. Igram pet-šest naslova u beogradskim pozorištima i u novosadskom. To me održava. Pozorište je moja baza.

A post shared by Ivan Bosiljcic (@ivanbosiljcicofficial) on Aug 15, 2015 at 12:33pm PDT

Po čemu ćete još pamtiti proteklu nedelju, mimo svog glumačkog zanata?

- Brine me ekstaza nasilništva na našim stadionima. Prosto ne vidim način kako tome da se stane na put. Jer po svemu sudeći, to je postalo i biznis. To je jedno veliko zlo koje nas jako unazađuje kao društvo i šalje vrlo ružnu sliku o nama u svet.

A post shared by Zeljka, Belgrade (@fijuu62) on May 25, 2014 at 6:50am PDT