Marko Janketić: Kod devojaka najviše cenim odanost

Dečački izgled duguje genima, rasploženje podiže evergrin pesmama i uvek nosi maramicu da pomogne dami u nevolji

Šta ovih dana zaokuplja vašu pažnju?

- Koncentrisan sam na probe u “Jugoslovenskom dramskom pozorištu”. Pripremamo “Mesec dana na selu”, Ivana Turgenjeva, u režiji Ive Milošević.

Da li ste ranoranilac?

- Nisam jutarnji tip, ali sticajem okolnosti moram da se budim rano, što zbog snimanja, što zbog proba u pozorištu.

Kada ćemo se ponovo družiti sa inspektorom Mirkom?

- To je pitanje za producente serije “Ubice mog oca”. Ja se nadam uskoro.

A post shared by Ugljesa Jokic (@ugljesajokic) on Oct 19, 2016 at 6:22am PDT

Da niste položili prijemni ispit iz trećeg puta, da li biste pokušali i četvrti?

- Ne, odustao bih od glume. Verovatno bih pokušao da upišem Likovnu akademiju.

Šta smatrate “odskočnom daskom” u karijeri?

- Sve one uloge po kojima me je publika upamtila i koje su mi obezbedile kontinuitet u radu.

Verujete li u bajke?

- Odavno sam prestao.

Koju predstavu preporučujete?

- “Tako je, ako vam se tako čini”, Luiđija Pirandela, u režiji Jagoša Markovića. Predstava je na repertoaru “Jugoslovenskog dramskog pozorišta”.

Da li posećujete modne revije?

- Retko, obično kada me prijatelji pozovu i pod uslovom da imam slobodnog vremena.

Kako biste opisali svoj stil odevanja?

- Nisam neki “otkačeni” tip kada je o modi reč. U mom ormanu uglavnom dominiraju farmerke, sportske cipele, kaputi, košulje i sakoi, a zaluta i poneki komad sportske garderobe.

Da li se brže naljutite ili odljutite?

- Brzo se naljutim, ali se brzo i odljutim.

U čemu je tajna vašeg dečačkog izgleda?

- U genetici, verovatno. Ne živim naročito zdravo.

Da li rafting na Tari zahteva posebnu hrabrost?

- U maju i junu da, ali u julu i avgustu ne. Manji je vodostaj, samim tim je i manje rizično.

Šta uradi glumac kad zaboravi tekst na sceni?

- Improvizuje. Vadi se kako zna i ume. Nije prijatno, definitivno. Mi glumci tu situaciju zovemo “pogled mrtve ribe”.

Koju osobinu najviše cenite kod devojaka?

- Odanost.

Koji kućni posao zaslužuje titulu “najgori”?

- Pranje sudova ne podnosim. Mogu i da usisavam, i da prebrišem, i da uključim mašinu, i da prostrem veš... Pranje sudova mi je pakao.

Sa koliko godina ste prvi put stali pred kamere?

- Imao sam dvanaest, trinaest kada sam se pojavio u filmu “Tri palme za dve bitange i ribicu”.

Koji crtani film vas podseća na detinjstvo?

- I dan-danas, kada sam deprimiran, imam običaj da pustim evergrin pedesetih i šezdesetih, koja budi optimizam. Po istom principu gledam i stare crtane filmove, “Tom i Džeri”, “Duško Dugouško”... Ti crtaći vraćaju me u detinjstvo i  istovremeno mi vraćaju veru da je svet malo bolje mesto.

Koje putovanje vam je ostalo u posebno lepom sećanju?

- U Barseloni sam bio tri puta i uvek bih se rado vratio. To je jedan fantastičan grad, i za život, i kao turistička destinacija koju bi trebalo posetiti.

Kako izgleda odrastanje u porodici sa četvoro dece?

- Fenomenalno. Jeste bučno, ali mi smo naučili da delimo, da volimo, da učimo jedni od drugih. Odrastali smo okruženi ljubavlju. Moji roditelji su četrdeset pet godina u braku. Stvorili su veliku porodicu na koju mogu da budu ponosni. Naše najveće bogatstvo je što imamo jedni druge.

Koju knjigu trenutno čitate?

- Trenutno čitam dramu koju radim, ali se pripremam da pročitam novu knjigu Dušana Stojiljkovića koja je, zapravo, nastavak njegovog istorijskog romana “Duge noći i crne zastave”.

A post shared by T A M A R A A N T O N O V I Ć (@tamtamant) on Aug 29, 2017 at 2:05am PDT

Umete li da pravite kompromise?

- Bez kompromisa nema života.

Šta pravi džentlmen mora uvek da ima u vidu?

- Da nosi maramicu za damu koja će znati da ceni taj gest kad je tužna. To je De Niro sjajno objasnio u jednom filmu.

Kako glasi najvažnija profesionalna lekcija koju ste dobili od oca i majke, čijim putem ste nastavili?

- Nije bilo lekcija, više saveta usmerenih na poštovanje discipline i odgovornosti prema poslu. Stariji glumci imali su izvesnu radnu etiku, koja se polako gubi s generacijom kojoj i sam pripadam.