Snežana Savić: Ništa na svetu nema vrednost kao oči u koje smo zagledani

Scena u kojoj se bogatašica Malina Vojvodić vraća na dobro poznatu adresu, gde je skromno živela kao podstanar, svaki put mi je pred očima kad prođem Topolskom. Ovako za "TV novosti" počinje priču glumica Snežana Savić, koja u legendarnoj seriji "Srećni ljudi", rađenoj po scenariju Ljiljane i Siniše Pavića, u režiji Aleksandra Đorđevića i Slobodana Šuljagića, tumači lik prelepe zavodnice Maline. Mada je jutro bilo kišovito, s dolaskom naše ekipe u poznatu beogradsku ulicu, zaklonjenu od gradske vreve, sunce se pojavilo između oblaka i stvorilo čarobnu atmosferu. Poznata silueta stajala je ispred stare kapije i ljupkim osmehom pozvala nas da prošetamo po sećanjima. Ušli smo u dvorište stare kuće i odmah se našli u čuvenoj "sobi podstanara".

- Sa ove adrese Malina se otisnula u nepoznatom pravcu. Bogatašica na kraju ostaje usamljena, ali pre nego što je spakovala kofere, vratila se da obiđe sobu punu uspomena iz mladosti - seća se glumica.

Uloge fatalnih žena obeležile su karijeru naše sagovornice, a učešće u serijama "Bolji život", "Porodično blago" i "Srećni ljudi" donelo joj je veliku popularnost.

Snežana Savić iskrena: Žena danas tako često deluje kao muškarac u pantalonama

- Svaki put kad prođem ovom ulicom ljudi me pozdravljaju. To je potvrda da si napravio nešto vredno i da se to poštuje. Biti umetnik, a ne biti prepoznat - nije dobro - priča Savićeva, koja je pored glumačke napravila uspešnu pevačku karijeru. Pesmu "Topolska 18" otpevala je s dušom i zato je i dalje veoma tražena na njenim nastupima. Naslovnu numeru "Srećnih ljudi" napisala je Ljiljana Pavić, opisavši svoje studentske dane na ovoj adresi.

Velikihrišćanski praznik Uskrs naša sagovornica će proslaviti uz porodicu, negujući tradicionalne običaje.

- Volim da ofarbam jaja i priredim svečani ručak. Kao i svaki put, ovu divnu svetkovinu proslaviću sa najbližima - kaže Snežana Savić.

- Tekst mi se dopao na prvo čitanje, jer je zazvučao arhaično. Trudila sam se da ga što bolje otpevam i dočaram tu lepu priču i atmosferu koju nosi - kaže umetnica.

"Svi živimo neki život novi, a molimo stari da se vrati", jedan je od stihova ove prelepe balade.

- Asocira me na dane mladosti, ljubavi, vreme kad smo svi bili puni nade, ideala i želje za uspehom - priča nam sagovornica i dodaje da je zadovoljna onim što joj je život pružio. - Nema razloga da se žalim. Bog mi je podario talenat za glumu i muziku i na tome sam zahvalna. Drugo je pitanje koliko sam uspela da iskoristim sve šanse koje su mi se pružale u životu. Žalim što sam zbog manjka vremena mnoge uloge morala da odbijem.

Poznata glumica se vratila "daskama koje život znače" i igra u predstavama "Bajka o pozorištu", "Zabranjeno voće", "Udaj se muški" i "Pozovi M radi užitka".

- Po vokaciji sam komičarka, ali volim da zaigram u svim žanrovima. I pored umora, ovaj posao je uživanje - priča Savićeva.

Kao studentkinja glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu maštala je da igra klasike - Šekspira, Čehova, Dostojevskog, Steriju, Nušića, a ta želja i danas joj je jedna od najvećih. Takođe, volela bi da snimi još neku pesmu koja će imati dobar "prolaz" kod publike kao što je "Topolska 18". Rečima: "Noćas sjaje one iste zvezde što sjale su i za ljubav našu" - sagovornica otkriva da je oduvek bila veliki romantik.

- Lepo je kad čovek doživi tu čaroliju zaljubljivanja i kad mu stopala ne dodiruju zemlju. Ništa na ovom svetu nema toliku vrednost kao oči u koje smo zagledani. Zaljubljivala sam se, ali to osećanje kod ljudi ne traje dugo. Jedina trajna kategorija je bezuslovna ljubav prema deci i profesiji. Gluma je nešto u šta sam apsolutno zaljubljena i ona mi nadomešćuje taj čarobni kontakt sa očima u koje mogu da gledam satima. Ipak, u ovim godinama shvatam da je ljubav potreba - kaže glumica.

Činjenica da svaka žena zrači posebnom lepotom kad je zaljubljena navela nas je da pomislimo da je to slučaj i sa Savićevom, ali smo, nažalost, dobili odričan odgovor. Zato smo se vratili razgovoru o "Topolskoj 18". Pevušeći: "Kad imali smo samo jednu sobu, jedan krevet i jednu čašu" glumica je evocirala uspomene na početak karijere.

- Teško mi je bilo da sve ovo steknem sama. Zahvaljujući muzici, daleko plaćenijem poslu od glume, uspela sam da obezbedim krov nad glavom - rekla je za Novosti. - Glumačka profesija je izuzetno teška i obezvređena u materijalnom smislu i to me boli. Kad sam počinjala sa monodramom "Petrijin venac" u Ateljeu 212, honorari su bili toliko skromni da nisam mogla da platim piće prijateljima.

U filmu "Koštana" iz 1976. godine pokazala je svoj pevački talenat, koji je kasnije odlučila da unovči kako bi obezbedila dostojanstven život. Ipak, njene kolege glumci nisu blagonaklono gledali na ovu odluku.

- Komentari su bili veoma negativni, ali to me nije doticalo. Govorili su da sam otišla u pevače zbog novca, ali, da li zbog para ili zbog dara, samo sam išla u susret iskušenjima - kaže glumica.

- Srbija je sredina u kojoj se ne prašta ako radiš više poslova odjednom, jer onda nigde ne pripadaš. Ja sam i pevačica i glumica i na sceni sam već 40 godina.

Osim pesama "Tri poljupca hoću ja", "Nova ljubav", "Mitke i Koštana", veliku popularnost donele su joj role u TV serijama Siniše Pavića. Gluma, pevanje i fantastičan izgled ove glumice došli su do izražaja u "Srećnim ljudima", a muškom delu publike zauvek će ostati urezana u pamćenje golišava scena u kadi.

- Zbog nje se moja ćerka Anita stidela da ide u školu - priča kroz smeh glumica. - Nije uvek prijatno snimati lascivne scene, ali glumac je svesno pristao da njegovo telo bude sredstvo za rad.

Kroz "Srećne ljude" mnogi se prisećaju prošlih vremena, dok mlađe generacije otkrivaju nove likove i zaplete. I danas s velikom zainteresovanošću pratimo zavrzlame porodice Golubović i strepimo da li će se Sima vratiti kući.

- Dobrim serijama vreme ne može ništa. One su kao staro vino - s godinama samo dobijaju.