Zdravim navikama protiv virusa gripa || Hello Magazin!

Sezona prehlada i gripa u punom je jeku i ukoliko niste vakcinisani, univerzalni lek ne postoji, već je najbolja odbrana protiv virusa, gljivica i bakterija jak imunitet.

Mnogi misle da prehladiti se znači biti previše izložen hladnoći. I naziv oboljenja nastao je po istom, nama logičkom principu. Imenica prehlada, kao bolesno stanje izazvano delovanjem hladnoće na organizam, potekla je od glagola prehladiti, tačnije od "pre+hladiti", to jest previše ohladiti. Imamo mi još sličnih složenica na ovu temu - nazepsti, ozepsti, nahladiti se - i svaka ima veze s neotpornošću organizma na hladnoću.

Međutim, lekari kažu da je reč o zabludi, jer se prehlada ne dobija od zime već od virusa. Ima više od dvesta izazivača, a najčešći među njima su rinovirusi, koji napadaju gornji deo respiratornog trakta, u proseku dva do četiri puta godišnje, najčešće od septembra do marta, kada su temperature niže i više vremena provodimo u zatvorenom, okruženi ljudima. Pojedini virusi prehlade najbolje opstaju kad je vlažnost vazduha niska, što se događa u najhladnijim mesecima.

Grip je zarazno virusno oboljenje, infekcija se širi preko gornjeg respiratornog trakta, a ponekad napada i pluća. Najčešće se prenosi od jedne do druge osobe respiratornim kapljicama, odnosno kašljanjem i kijanjem. Ove kapljice kroz vazduh putuju od zaražene osobe do usta, očiju ili nosa osoba koje su u blizini. Bacili se prenose i sa nekih površina, to jest kada zdrava osoba dodirne neki predmet koji je koristila zaražena osoba, a zatim dodirne svoje oči, usta ili nos, a da pre toga nije oprala ruke. Poznato je da virusi gripa žive duže od dva sata na površinama kao što su računarska tastatura, kvake, stolovi i drugo.

Inkubacija je kratka, traje dan-dva. Grip počinje naglo, bez upozorenja, sa drhtavicom i skokom temperature. Zatim se javljaju fizička i psihička iscrpljenost, glavobolja, bol u očnoj duplji, vrtoglavica, znojenje i bol mišića, zglobova i kostiju. Pored ovih opštih simptoma, javljaju se znaci zapaljenja disajnih puteva, zapušen nos, kijavica, suvi kašalj. Posle jednog dana, javlja se pojačana sekrecija iz nosa i lepljivi sekret se iskašljava.

Neki smatraju da je vakcina protiv gripa najefikasniji način da se on spreči. Postoje i grupe ljudi sa povećanim rizikom od komplikacija zbog gripa, tako da se hroničnim bolesnicima i zaposlenima koji svakodnevno dolaze u kontakt sa velikim brojem osoba savetuje da se obavezno vakcinišu. Ukoliko niste vakcinisani, bitno je jačanje imuniteta, što podrazumeva unos svežih namirnica, što više proteina, napitaka poput crnog čaja, mleka i jogurta jer oni podstiču rad odbrambenih ćelija.

Fizička spremnost takođe je važna, te vežbanje ne bi trebalo zanemariti. Istraživanja govore da ljudi koji redovno šetaju imaju upola manje nazeba i upale grla od onih koji nisu fizički aktivni. Osim toga, kvalitetan san igra važnu ulogu u održavanju imunog sistema jer oni koji spavaju manje od sedam sati dnevno skoro tri puta više su skloniji prehladama.

KAKO IZBEĆI ŠIRENJE VIRUSA

Izbegavajte bliski kontakt

- Bacili se lako prenose u zatvorenim prostorima u kojima najviše boravimo u zimskom periodu. Ako imate grip ili ste prehlađeni, izbegavajte bliski kontakt sa kolegama, prijateljima ili članovima porodice.

Često perite ruke u toku dana
- Pranje ruku je efikasan način za sprečavanje i širenje virusa gripa. Dezinfekciona sredstva na bazi alkohola takođe su delotvorna. Ako imate malu decu, važno je da ih naučite da često peru ruke toplom vodom i sapunom. Istraživanja pokazuju da ljudski virusi gripa mogu da opstanu na čvrstim površinama i do dvadeset četiri sata, a na mekim otprilike dvadeset minuta. Trebalo bi da perete ili dezinfikujete ruke kad god dotaknete nešto što je zaražena osoba možda nedavno dotakla, kao što su računarska tastatura, telefon, kvaka, dugmad u liftu, slavine, kuhinjske radne površine, gelenderi i slično. Preporučuje se da svi ukućani peru ruke i lice odmah po ulasku u kuću tako da se onda speru taze bakterije i virusi pokupljeni u liftu, autobusu ili na poslu, školi, vrtiću.

Pokrijte usta i nos kada kijate ili kašljete
- Kada kašljete ili kijate, zaštitite druge tako što ćete pokrivati usta i nos rukom ili maramicom. Posle toga je bacite i operite ruke da biste uklonili bakterije. Ako nemate maramicu, kašljite u rukav da biste za štitili druge.

Držite ruke dalje od nosa, usta i očiju

- Grip se širi od zaraženih ljudi preko kapljica koje nastaju kašljanjem, kijanjem ili dodirom zajedničkih predmeta. Možete se zaraziti gripom ukoliko ove kapljice dođu da vašeg nosa, usta ili očiju. Međutim, grip se može preneti i kad ljudi, odnosno deca dodirnu površinu koja sadrži ove kapljice, a zatim dodirnu svoje oči, nos ili usta.

Ostanite kod kuće kada ste bolesni
- Ako se osećate loše, nemojte ići u školu ili na posao. Učinite uslugu kolegama ili školskim drugovima i zadržite virus gripa za sebe. Zdrava odrasla osoba može da inficira druge ljude dan pre nego što se bilo kakvi simptomi pojave, čak i do pet dana pre toga. To znači da nesvesno možete da inficirate kolege na poslu ili prijatelje u školi i pre nego što znate da ste bolesni. Ako se vratite na posao ili u školu u roku od pet ili šest dana od pojave simptoma gripa, postoje velike šanse da ste još prilično zarazni i da ćete inficirati druge.

Održavajte zdrave navike
- Potrebno je da dovoljno spavate i jedete dobro izbalansiranu hranu, voće i povrće. Odvojite vreme da se svakog dana opustite, tako ćete upravljati stresom. Za optimalno zdravlje potrebno je i redovno vežbanje, to jest umerena fizička aktivnost.

Provetravajte prostor

- Prostorije u kojima radite i boravite povremeno provetravajte kratkotrajnim otvaranjem prozora i vrata da biste smanjili koncentraciju prašine i bacila.