Sa željom da proširi svoja duhovna znanja, umetnica Biljana Cincarević nedavno je bila u amazonskoj džungli u Peruu, gde je u tamošnjem centru plemenske mudrosti dobila znanje od šamana Don Kvinterosa. Tokom dve nedelje strogog posta, meditacija i različitih radionica, poznata slikarka je mnogo toga naučila prvenstveno o ritualima.
– U svojim art performansima zanimam se za ritual, pa sam želela da to što više istražim jer su prvi umetnici zapravo bili šamani koji su zahvaljujući talentu i osećaju za onostrano kroz svoja dela prenosili utiske ljudima koji nisu mogli da dostignu te nivoe. Tako sam se uputila u Peru, gde sam u jednom selu u amazonskoj džungli zajedno sa grupom ljudi postila, učestvovala u različitim ceremonijama i primala znanje od šamana. Bilo je prilično iscrpljujuće, jer smo jeli samo pirinač, krompir i krastavac, bez soli i ulja, u malim količinama, ali sam mnogo naučila i dostigla spiritualne nivoe za koje nisam ni bila svesna da čovek može da oseti – počinje priču Biljana.
– Svakog dana smo imali doručak u osam ujutru, potom bismo odlazili u svoje kućice i meditirali, a između ručka i večere imali smo različite radionice, gde smo učili kako da pravimo šamanski bubanj ili hvatače snova, a pevali smo i ikaruse. To su pesme koje se pevaju u ceremonijama i imaju jaku energetsku ulogu, jer je u svakoj reči koja se otpeva u toj pesmi ona ugrađena namera, a namera je pokretač promene. Svake dve-tri večeri imali smo i ritualne ceremonije, gde smo dostizali pravo znanje.
Cilj uspešne slikarke je da svoje znanje implementira u performanse kojima se bavi, a pre nego što dođe do toga, poštovaoci njenog rada imaju priliku da u galeriji “O3zon” pogledaju njenu izložbu slika “Back to Basic”.
– Moji sledeći performansi baziraće se na ritualu, a cilj je da se ljudi zagledaju u sopstveno srce i da razviju ljubav u njemu. Naučila sam da razvijem ritual na tom nivou da ljudi koji dođu na moj performans mogu da osete da su bića ljubavi i da razvijaju ljubav u svom srcu, što je u stvari najveća moć – govori Biljana.
– Izložba nije usko povezana sa mojim putovanjem, ali sve slike nagoveštavaju da mi moramo da se vratimo iskonskom, svojoj duši, ljubavi i svetlosti. Savremene žene stavila sam u savremene ambijente sa oreolima, čime sam želela da ukažem na to da ne moramo da budemo isposnici da bismo doživeli prosvetljenje, već da možemo da vodimo sasvim normalan život, ali da naš fokus bude usmeren ka ljubavi i svetlosti. Uz izložbu smo imali i istoimeno predavanje na kome smo govorili prof. dr Davor Džalto, koji na Američkom univerzitetu u Rimu predaje istoriju umetnosti i ritual, prof. dr Zorica Mršćević sa ženskih studija i ja.
Spiritualni put kojim više od deset godina “putuje” Cincarevićevoj je, kako sama kaže, doneo osećaj slobode i priliku da upravlja svojim životom i da sve konce drži u svojim rukama.
– Kada sam pre deset godina pročitala knjige neuropsihijatra dr Časlava Hadži Nikolića, koji je tri godine živeo u amazonskoj šumi sa željom da napiše disertaciju o tome kako primitivna plemena leče mentalne bolesti, otkrio je da ljudi u primitivnim plemenima ne obolevaju od mentalnih bolesti jer imaju drugačiji pristup životu i bolestima od nas u zapadnoj civilizaciji. On je u svojim knjigama opisivao sve rituale i ceremonijale u kojima je učestvovao, a ja sam dobila žarku želju da sve to vidim i iskusim. Pošto smatram da svako od nas što je stariji treba da teži tome da dobije snagu i mudrost i da svet čini lepšim i boljim, odlučila sam da se razvijam u tom pravcu – iskrena je Biljana, koja tvrdi da joj se život svakodnevno menja nabolje.
– Danas živim fenomenalno. Mene život ne baca ni levo ni desno, nego prosto ide u pravcu koji ja želim. Imam duboki duševni mir, divne ljude oko sebe, karijera mi ide uzlaznom putanjom, imam divno dete, a sve što sam naučila odražava se na svim nivoima u mom životu.
Poznata slikarka ističe da se trudi da svoje znanje prenese i na trinaestogodišnju kćerku Srnu, sa kojom ima potpuno otvoren odnos.
– Mi živimo u takvom društvu gde od rođenja doživljavamo traume, boli, uče nas pogrešnim pristupima i imamo pokidane veze. Rastemo u tome, a većina ljudi ne uspeva da se izbori sa tim, već ih takve okolnosti oblikuju. Zato je važno da radimo na sebi i da iščistimo sve svoje traume, što sam ja i uradila, jer je kao i svi imala svoje komplekse. Sada sam srećno biće, a moja kćerka je potpuno uključena u sve što ja radim i to se odražava na nju. Godinama sam odlazila na psihoterapiju porodične konstelacije i zahvaljujući tome uspostavila sam dobar odnos i sa svojom primarnom porodicom, što je jako važno, jer za dobar odnos sa kćerkom morate da imate i dobar odnos sa majkom. Kćerku vaspitavam u ljubavi i nama zaista dobro ide u svim segmentima života, uvek smo nasmejane, a svi koji nas vide kažu nam da zračimo zadovoljstvom – zaključuje Biljana.
