Zbog čega smo bolesni od sedenja || Hello Magazin!

Kad višečasovno sedenje okupira život, dolazi do fizičkih i psihičkih posledica. Telo se trudi da nas upozori da je vreme da ustanemo.

- Pri sedenju telo zauzima položaj sličan lopti, sa pognutim vratom, zaobljenim ramenima, pognutim leđima i nogama savijenim u kukovima. Ako se dugotrajno sedi, mišići i ligamenti se navikavaju na taj nepravilan položaj i zauzimaju ga i pri stajanju, spavanju... - objašnjava mr sc. dr Aleksandar Bezar, pomoćnik direktora Doma zdravlja "Vračar".

Preporuka je da ljudi koji rade kancelarijski posao na svaki sat prošetaju pet minuta.

- Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, dovoljno je samo pola sata šetnje pet puta u nedelji - ističe doktor.

Posledice sedenja su mnogobrojne..

- Plitko disanje, glavobolja, umor, proširene vene... - dodaje lekar.

Negativni efekti ne zaobilaze ni varenje, koje postaje usporeno, a otežana probava povećava rizik od karcinoma debelog creva. Kad sedeći položaj okupira naš život, metabolizam se usporava. Na polju hormona dolazi do povećanog lučenja kortizola, hormona stresa.

- Zbog dugotrajnog sedenja loše spavamo, negativno razmišljamo, naše samopouzdanje slabi, a može doći i do depresije - navodi dr Bezar.

Lekar Aleksandar Bezar savetuje kako da pomognemo našem organizmu:

- Nasloniti se celim leđima na naslon stolice, ne prekrštati noge, stopala držati na podu
- Menjati položaj tela i nogu pri sedenju, često ustajati
- U slobodno vreme redovno vežbati, hodati, baviti se sportom i aktivno živeti

Posledice:

Smanjuje se protok krvi u udovima
Dolazi do srčanih bolesti i bolesti jetre i bubrega
Sedenje u dužim intervalima privremeno deaktivira lipoproteinsku lipazu, specijalni enzim u zidovima krvnih kapilara koji razgrađuje masti u krvi
Smanjen protok krvi i smanjena količina kiseonika koja preko pluća ulazi u krvotok negativno utiče na koncentraciju
Sedenje je povezano sa devet odsto preranih smrti godišnje u svetu