Od davnina na sunce se gledalo kao na najvećeg čovekovog prijatelja, no drevna mudrost je, nažalost, zaboravljena. Danas ne samo zimi, već cele godine, uglavnom boravimo u zatvorenom prostoru zbog savremenog načina života. Zbog svega toga lišavamo se blagodeti koje nam daje sunce – naš prirodni iscelitelj.
Uz sve to i učestala upozorenja o štetnosti sunčevih zraka u našoj glavi stvara se još veća konfuzija. Ne bi trebalo zaboraviti da nas sunčeva svetlost hrani energijom, te njen nedostatak podrazumeva nedostatak energije u telu, što posledično dovodi do slabljenja imunosistema i razvoja bolesti. Sunce dezinfikuje kožu od štetnih bakterija i utiču na naše raspoloženje.
Činjenica da je sunce izvor života dobro je poznata, kao i da nedostatak sunčeve svetlosti utiče na psihofizičko zdravlje. Osećaj umora i bezvoljnosti, nesanica, manjak energije i depresivna stanja često su posledica nedovoljne izloženosti sunčevoj svetlosti, što je naročito karakteristično u zimskom periodu. Pre nego što su bili izmišljeni antibiotici, helioterapija (terapija Suncem) bila je najuspešnija metoda lečenja infekcija, ali i drugih bolesti.
Ljudsko telo ima potrebu za ultraljubičastim zracima, najviše zbog zdravlja, i naš organizam instinktivno reaguje u želji da se izloži sunčevoj svetlosti koja je očigledno okrepljujuća. Izlaganjem tela ultravioletnim zracima dobijamo neophodnu količinu vitamina D, a istraživanja pokazuju da sunce utiče na snižavanje krvnog pritiska i smanjenje opasnosti od srčanog i moždanog udara.
Poslednjih decenija stvorena je fama o štetnosti sunca koje je označeno kao glavni krivac u nastajanju raka kože. Naravno da su činjenice neumitne, ali je potrebno naglasiti da se to odnosi na ljude koji permanentno, godinama i bez mere, izlažu telo sunčevoj svetlosti. Posledica takvog ponašanja su opekotine, koje se zaleče, ali koža sve pamti, kako se to najčešće kaže, te problemi mogu nastati godinama kasnije.
Naučnici kažu da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se ustanovila prava mera koristi i štete od sunčanja. Naglašavaju da bolesti srca i moždani udari izazvani visokim krvnim pritiskom uzrokuju osamdeset puta više smrtnih slučajeva nego rak kože.
Mišljenje da izlaganje suncu može da izazove rak je opšteprihvaćeno, ali se retko govori koliko je vitamin D važan, jer njegov nedostatak povezuje se sa depresijom, multipla sklerozom, rakom dojke i prostate, osteoporozom. Populacija koja živi u zemljama sa malo sunčanih dana češće pati od depresije, nesanice i ostalih tegoba povezanih sa nedostatkom sunca.
Sve su to činjenice koje ukazuju na blagodeti sunčeve svetlosti kojoj je stvaljen “crni oreol tihog ubice”. Međutim, dokazano je da sunce poboljšava raspoloženje, pozitivno utiče na zdravlje srca, pomaže kod visokog krvnog pritiska i aritmije, uravnotežuje nivo holesterola i šećera, povećava otpornost tela na infekcije, smanjuje upale, reguliše nivo hormona, daje nam energiju i snagu, jača naše kosti i mišiće.
Poznato je da se naš imunološki sistem ne može aktivirati bez vitamina D, koji jača odbrambenu sposobnost tela, reguliše rast ćelija i hormonalnu ravnotežu. Vitamina D ima u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori su nedovoljni. Primarni izvor vitamina D nije u ishrani već u sunčevoj svetlosti. Zato bi sunce trebalo maksimalno koristiti, ali pametno, jer sve što je preterano i neumereno – daje kontraefekat.
Iskoristite lepo vreme i svakodnevno na suncu provedite bar petnaest-dvadeset minuta, što će vam obezbediti dovoljnu količinu vitamina D i pomoći organizmu da besprekorno funkcioniše.
OPREZNO PONAŠANJE GARANTUJE UŽIVANJE NA SUNCU
Tamnjenje je prirodan način kojim se koža, proizvodeći melanin, štiti od jače frekventnih ultravioletnih zraka. Iako su osobe tamnije puti više zaštićene od uticaja sunčevih zraka, istraživanja su pokazala da je ta zaštita minimalna, te da je tokom izlaganja suncu na kožu potrebno naneti zaštitne kreme bez obzira na boju kože. Preporučljivo je uzimati vitamine A, C i E kroz preparate za mazanje na kožu ili u obliku kapsula, a najbolje ishranom – konzumiranjem voća i povrća.
Za početak je potrebno koristiti kreme za sunčanje s većim zaštitnim faktorom (30+ koji sprečava 95 odsto apsorpciju ultraljubičastih zraka) do pola sata pre izlaska na sunce. Posle svakog kupanja potrebno je ponovo naneti kremu za sunčanje.
Svaki bolji preparat za sunčanje trebalo bi da bude vodootporan. Da li je krema za sunčanje vodootporna znaćete ako se posle dva sata kupanja 50 posto namazane kreme i posle dvadeset minuta još nalazi na koži. To je takozvano vreme poluraspada kreme za sunčanje.
Bez obzira na kvalitet kreme ili njenu vodootpornost, potrebno je nanositi je na kožu u proseku svaka dva sata. Tokom sunčanja važno je piti mnogo tečnosti. Ne bi treblo zaboraviti da i trava, zemlja i voda reflektuju oko 10 odsto ultraljubičastog zračenja, dok sneg reflektuje i do 80 procenata, tako da su zaštitne mere neophodne.
Najbolja zaštita od sunca je izbegavanje boravka na otvorenom između 11-16 časova.
