Boško Jakovljević: Odevajte se onako kako razmišljate || Hello Magazin!

Televizijsko novinarstvo, kreiranje odeće i manekenstvo tri su profesije koje Boška Jakovljevića danas čine kompletnom osobom i posebnom zvezdom naše javne scene. Popularni voditelj godinama je zaštitni znak mnogih emisija koje su usijavale piplmetre, a njegovi modni saveti zlata vrede svima koji su u nedoumici u vezi sa izborom garderobe. Siguran u sebe, istrajan i nadasve profesionalan, Boško je uvek držao do sebe i svog stila, zbog čega ga mnogi smatraju pionirom metroseksualizma na ovim prostorima.

Da li muškarac 21. veka mora da se oslobodi balkanskih stereotipa da bi bio uspešan u svim segmentima života?

- Pretpostavljam da se pod pojmom metroseksualac misli na muškarce koji vode računa o sebi. U najmanju ruku to dođe kao lična higijena. Osim mode, koju više "teram" poslovno, i fizičke kulture, koju negujem, apsolutno apstrakujem ostale aspekte karakteristične za ovaj naziv. Ovde na Balkanu je veliko pitanje šta uopšte znači uspešan život i da li se misli samo na materijalnu stranu. Smatram da za uspeh u poslu u današnje vreme morate da poštujete neke kodekse, dok društvena i emotivna ispunjenost najviše zavisi od toga gde i sa kim živite.

Idete li redovno u teretanu i da li postoje neki posebni tretmani kojima održavate imidž večitog mladića?
- Najvažniji su duh i način razmišljanja. Naravno da izgledu doprinosi i redovna fizička aktivnost. Ništa ne može da zameni dečačku radoznalost kada ona jednom usahne ili nestane.

Vaš stil mnogi pokušavaju da kopiraju, ali izgleda da u tim pokušajima svakome nešto nedostaje. Šta ljudima danas generalno najviše nedostaje kada je reč o stajlingu?
- Ne znam da li i koliko me neko kopira, jer često nisam ni svestan kakav utisak ostavljam. Sebi nikad ne radim stajling, oblačim se po difoltu i mislim da je to jedini odgovor - da nosite ono što vam odgovara i da se oblačite onako kako razmišljate. U tom slučaju garderoba ima pravu poruku, jer najbolje stoji kada je u skladu sa vama, čak i ako je pogrešna.

Da li odelo čini čoveka ili čovek čini odelo?
- I obična bela pamučna majica je ono što čini čoveka. Odeća može da ponudi odgovor na pitanje ko se krije iza nje, bez obzira na to da li košta milion ili nekoliko hiljada dinara.

Koji je najbolji modni savet koji ste dobili?
- Retko dajem savete i gotovo nikada ne stilizujem druge, osim ako nije reč o "pomoći" prijateljima. Volim da korigujem i da se korigujem, minimalno, kroz drugarski razgovor sa osobama koje cenim. Naučio sam da je najvažnije da nosiš ono što ti se sviđa, prilagođavajući svoj stav i posebnost prilici i vremenu.

Šta vas više ispunjava, kreiranje odeće ili emisija?
- Kako kad. Televizija je postala velika fudbalska utakmica i sve se kreira u odnosu na većinu. U tom smislu moda ostavlja više prostora da budem to što jesam, ali izazovan je i zadatak da se nekako odgovori postojećim uslovima, ali da i pored toga ostanem svoj.

Kada ste počinjali karijeru, jeste li verovali da je manekenstvo samo usputna profesija koja će vas dovesti do nekog drugog, vama važnijeg cilja?

- U tom trenutku nisam razmišljao o stvarima koje će se desiti. Imam utisak da se sve nekako događalo spontano i u pravo vreme. I još je tako. Nadam se da će sreća i dalje biti tu negde, jer, bez obzira na sav trud, ukoliko vas onaj odozgo makar na tren ne pogleda, stvari neće otići baš u onom smeru kojim ste želeli da krenu. Najbolje bi bilo da se sve dešava u svoje vreme, u pravim godinama, ali znamo da život često ume da nas iznenadi.

U čemu je izvor vaše kreativnosti i energije?
- U svemu što me okružuje. Umeo sam da prepoznajem ljude i da pametno biram okruženje i stvari koje sam pohranio u banci podataka, pa sada nekako mogu da manipulišem, kombinujem i igram se. Sreću da budu potpuno relaksirani imaju samo oni koji ne znaju koliko ne znaju ili oni koji su shvatili da je sve oko nas uglavnom jedna velika igra. Ne znam da li nas je ovaj vek toliko ubrzao, ali ono u šta sam siguran je da se sreća nalazi u intimnom i internom zadovoljstu ukoliko nam to makar minimalno dozvoljava globalna situacija. Sve ostalo je dugačak holivudski film, u poslednje vreme sa vrlo prosečnom režijom. Ako želite da budete blokbaster, morate da mislite mozgom koji stvara većina. Ali, s druge strane, ako nemate nameru da se uljuljkate u prosečnost, morate da potražite zadovoljstvo u svom mikrokosmosu, dajući svetu samo onoliko koliko se mora.

Ostavljaju li teški trenuci na vas intenzivniji trag od sreće i zadovoljstva?
- Čuo sam od nekih umetnika da bolje stvaraju kada su tužni. Ali, to za mene ne važi. Volim kada sam srećan, čemu uvek težim. Najviše pamtim upravo srećne trenutke, dok one druge s vremenom zaboravljam, iako ostavljaju ogroman trag na meni. Neke lekcije trebalo bi pročitati više puta. No, sve se dešava s razlogom, i sve te dobre i loše stvari su nas nečemu naučile.

Kako se borite protiv sveprisutnih predrasuda i negativnih reakcija koje možda izazivate kod nekih ljudi?
- Kako godine prolaze, sve više sam siguran da su ljudi najplemenitiji u periodu detinjstva. Sve što se kasnije dešava je tesno povezano sa učenjem i saznavanjem. Trudim se da stvari postavim na svoje mesto i da realno shvatim koja čemu služi. Bude mi žao jedino ako me osoba, za koju smatram da je istinski vredna i pametna, ne razume ili potceni. Zato oko sebe imam veliki broj prijatelja za koje verujem da su izuzetni ljudi. Uopšte me ne zanima šta će ko da misli ukoliko to ne remeti moj dnevni red. Uglavnom se to ne dešava.

Koji trenutak smatrate prelomnim u životu?
- Ima ih više, ali nijedan nije bio od tako krucijalnog značaja. I dalje radim, nadam se, čekam, trudim se da volim. Ima mnogo još stvari koje mi se nisu ostvarile, a tu je više onih intimnih želja nego poslovnih.

Lepši pol vas često opisuje kao pravog džentlmena. Da li se ta pažljivost prema ženama uči ili muškarac mora da se rodi s njom?

- Džentlmenstvo je stvar lepog, dobrog i prirodnog vaspitanja. Ali, neki muškarci su zaboravili na osnove dok su razrađivali finese.

Šta je danas vaš životni cilj?
- Da budem srećan i zdrav. I ja, i moja porodica, i svi koji mi znače. Što više bude bilo srećnih ljudi, biće bolje i društvo u kome živimo.

"Boško je pre svega ozbiljan, zreo i dostojanstven čovek, za razliku od stereotipa koje su mediji stvorili o njemu." Gode li vam takvi komentari?
- Zavisi od koga dolaze. Svaki kompliment prija, a ako dolazi od prave osobe, ima veću težinu. Spinovanjem informacija mediji danas uništavaju, stvaraju ili ruše, ali samo onaj deo vas koji se daje i koji žudi za popularnošću. Nisam od takvih javnih ličnosti. Oni koji ne znaju da čitaju između redova i ne umeju da procene nečiju zrelost u najbanalnijoj situaciji jednostavno nisu moja briga, niti me to frustrira. Veoma brižno biram prijatelje i rukovodim se onim što ostavljam kao utisak u njihovim očima. Do poslovnih i privatnih zadovoljstava najbrže su me doveli pronicljivost, znatiželja, poštenje, ljubav, strast.

U čemu je prednost četrdesetih godina i uživate li u njima?
- Prednost četrdesetih je u tome što još mogu da se "kamufliram" kao da sam u tridesetim, ali da u isto vreme nosim mudrost zrelog muškarca. Uz sve to, čvrsto verujem da čovek nikada ne mora da prestane da bude dete.

Razmišljate li o braku i deci?
- Ne. Za sada uživam u ulozi ujaka. Danas je sve instant i sve se može, mladi lako ulaze u zajednicu, i još lakše izlaze iz nje. Malo je onih koji su spremni da podnesu stvarnu žrtvu dok prave remek-delo od svog života, a da pri tom ne odustanu od svega već na prvom većem problemu.

Kako bi trebalo da izgleda vaša idealna polovina?
- To je već nuklearna fizika.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Bojan Stanić, Life Content