Bojan Ivković: Uz ljubav i podršku supruge Sanje mogu sve || Hello Magazin!

Posle dugogodišnjeg voditeljskog iskustva, perkusionista Bojan Ivković postao je deo šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato" u okviru koga nas sa koleginicom Marijom Kilibardom svake nedelje uveče zabavlja i pravi odličnu atmosferu. Po prirodi energičan i radoznao, šarmantni muzičar, koji već petnaest godina svira u "Vasil Hadžimanov bendu", može da se pohvali i izletima u mnoge druge sfere. Godinama radi kao glumac i animator u različitim dečjim predstavama, bavi se voditeljskim poslom, osmišljava radionice i snima televizijske serijale, a bio je deo i mnogih drugih bendova kao što su "Vroom" i "Hush", gde je sarađivao sa našom najuspešnijom gitaristkinjom u svetu Anom Popović. Posvećenost svemu čime se bavi nikada mu ne narušava skladne porodične odnose, koje već devet godina gradi sa suprugom Sanjom i njihovim mališanima, osmogodišnjom kćerkom Tarom i šestogodišnjim sinom Aleksejom. Posao koji obavlja možda je i najzanimljiviji njegovoj deci koja, od kada je postao voditelj popularnog šou-programa, obožavaju da po njih u školu dođe tata, jer se tada svi njihovi vršnjaci okupe da bi mu postavljali različita pitanja.

Kako je došlo do toga da se kao muzičar nađete u ulozi voditelja šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato"?

- Uporedo sa muzikom, godinama sam se bavio i voditeljskim poslom, ali to nisu bili ovako vidljivi formati. Radio sam, recimo, manifestaciju "Ulica otvorenog srca" ili prenose događaja povodom "Svetskog dana borbe protiv raka dojke". Imam ozbiljno iskustvo u tom poslu, tako da je ovaj šou logičan sled. Ranije sam imao ponude i za neke druge televizijske projekte, ali mislim da je "Tvoje lice zvuči poznato" pravo mesto za mene, jer ova emisija sublimira muziku, imitaciju, glumu i sve one stvari kojima se ja bavim i koje me interesuju. Radim sa odličnim timom ljudi, od Marije Kilibarde, članova žirija, takmičara, kao i vrlo kvalitetnih ljudi kao što su snimatelji ili šminkeri koje gledaoci ne mogu da vide.

Važite li za radoznalu osobu koja uvek želi da nadogradi svoja znanja?
- Da, zanima me mnogo različitih stvari, a ono što počnem da radim nikada ne ostavljam na pola. Osim muzikom, vodim različite programe, bavim se glumom uglavnom u predstavam za decu, kao animator, a i veliki sam ljubitelj konja.

Imate li u porodici još muzičara ili ste vi prvi koji je počeo da se bavi tom umetnošću?

- Oduvek sam se pitao odakle kod mene tolika ljubav prema muzici, naročito kada sam analizirao situaciju Vasila Hadžimanova sa kojim sviram već petnaest godina. Njemu su deda, otac, majka i tetka vrsni muzičari, a ja sam relativno skoro saznao da je moj deda bio odličan guslar, ali je zbog porodične tragedije prestao da svira taj instrument. Gusle možda ne mogu direktno da se povežu sa onim što ja radim, ali one su održale prenos usmenog narodnog predanja i meni je drago da je moj deda bio deo toga. Kasnije sam sa Pavlom i Rastkom Aksentijevićem učestvovao u projektu "Zapis" kada smo usmeno narodno predanje pretvorili u zapisanu muzičku formu. Tako da verujem da su gusle duboko urezane u moje biće.

Kako ste počeli da se bavite muzikom?
- Kada sam bio u sedmom razredu osnovne škole, moj brat od tetke imao je bend u Vršcu, što je meni kao klincu bilo vrlo zanimljivo. Odlazio sam na njihove probe i jednom prilikom pokušao sam da sviram bubanj. Njihov bubnjar Relja rekao mi je da imam talenat, što mi je bilo dovoljno da "krenem u akciju" i u narednih šest meseci sam osnovao svoj bend "Limontus". Svirali smo sve do mog odlaska na studije u Beograd.

Zbog čega niste upisali fakultet koji ima veze sa muzikom?
- Upisao sam Poljoprivredni fakultet, smer zaštita bilja, apsolvirao sam, ali nisam diplomirao. Razlog je moja velika ljubav prema prirodi. Danas pokušavam da kroz mnoge televizijske projekte skrenem pažnju na tu oblast. Sa prijateljicom Jasnom Jovičević uradio sam serijal "Mjuziklaža" u okviru koga smo od reciklažnog otpada pravili muzičke instrumente.

Da li ste sa decom počeli da radite kada ste i sami postali otac?

- Ta ljubav postoji odranije jer me je rad sa decom oduvek ispunjava. Uradio sam mnogo dečjih predstava, zatim serijale o muzici bez struje ili o strahovima. Danas na "Radio-televiziji Srbije" kroz emisiju "Plava ptica" pokušavam da približim mališanima mnoga zanimanja kao što su pekar ili fotograf i da im pokažem da su sve to časni i pošteni poslovi od kojih ne bi trebalo da beže.

Kako vaša deca gledaju na poslove kojim se bavite?
- Osmogodišnjoj kćerki Tari i dve godine mlađem sinu Alekseju od početka sam pokušavao da objasnim da je moj posao isti kao i svi drugi, ali da u svemu što radim moram da se dajem stoprocentno. Inače, smatram da nijedan posao ne bi trebalo da se odrađuje, i svojim primerom želim da utičem na njih da jednog dana i oni imaju takav odnos prema poslu.

Da li su oni zainteresovani za ono čime se vi bavite?

- Njima je to slatko. U dečijem svetu sam prepoznatljiv lik, a naročito sada kada je krenuo šou "Tvoje lice zvuči poznato". Sada im je jako bitno ko dolazi po njih u školu, jer kada sam to ja, okupe se sva deca.

Imate li dovoljno vremena za njih?
- Sve vreme ovog sveta je njihovo i tu nema kompromisa. Šta god da radim, ujutru ustajem u osam kako bih sa njima bio bar pola sata pre nego što pođu u školu. Aleksej ide u predškolsko, ali sa Tarom redovno radim domaće zadatke i moram da priznam da me matematika nekada zbunjuje, ako preskočim nekoliko lekcija.

Jesu li oni nasledili vašu intenzivnu energiju?
- Aleksej nikada ne stoji u mestu i uvek cupka, dok je Tara kao devojčica stabilnija, pa ima drugačiju vrstu pristupa stvarima. Ali, svi koji nas poznaju kao porodicu kažu da su oboje miks mojih i osobina moje supruge.

Kako ste se upoznali sa suprugom?

- Kao i sve najlepše stvari u životu, to se desilo spontano i slučajno onda kada sam se najmanje nadao. Upoznali smo se pre jedanaest godina na poslu, nastupao sam na događaju koji je ona organizovala za svoju firmu. Sećam se da sam je samo video i da sam pomislio - to je to.

Da li vam je bilo teško da je osvojite ili su simpatije bile obostrane?
- Bilo je simpatija i sa njene strane, ali moja velika količina energije uglavnom ljude navodi na zaključak da se ili foliram ili da nisam normalan. Tada sam još studirao, svirao sam sa Vasilom Hadžimanovim, ali i sa još četiri benda, radio sam predstave za decu, išao na jahanje. Međutim, ona mi je verovala blanko i onda je dobila ključeve od svih vrata i uverila se da je sve stvarno tako.

Koliko ste u braku i šta je osnova vašeg odnosa?
- Zajedno smo jedanaest, a u braku devet godina. U našem odnosu najvažniji su poverenje, iskrenost, budnost, vera i poštenje. Šta god da se desi, nije bitno, samo je važno da jedno prema drugome budemo pošteni.

Jeste li romantičan suprug?
- Trudim se da budem. Nedelja je moj dan, tada obavezno sa pijace dolazim sa ružama.

Volite li da kuvate?
- Volim, ali za veliko društvo. Ranije nisam ni razmišljao o pripremanju hrane, ali kada sam shvatio da je to jedna ozbiljna "igranka", počeo sam da uživam u miksovanju različitih ukusa.

Koliko traje vaša ljubav prema konjima?
- Odrastao sam na salašu sa poslednjim parom dedinih konja koji je imao ozbiljno domaćinstvo. Sećam se svakog trenutka koji sam provodio sa dedom i njegovim konjima. Te životinje su moj neraskidivi deo, od njih sam mnogo naučio i sigurno ne bih bio ovakav čovek bez njih. Sve što sam u detinjstvu radio sada pokušavam da prenesem na svoju decu i često ih vodim u prirodu gde dok jašemo imamo priliku da gledamo kako lisica juri zeca ili fazana koji odnekud izleti. To su sve mesta gde počinje opstanak.

Deli li i vaša supruga ljubav prema životinjama?
- Sanja voli konje, imala je bolje početne predispozicije od mene, jer smo, kada smo počeli da se zabavljamo, oboje postali deo kluba "MBM" u Lipovičkoj šumi. Vlasnik tog kluba je Miloš Đukić, jedan od najčuvenijih kaskadera i kod nas i u svetu, i on je bio deo svih domaćih filmova u kojima se pojavljuju konji. Jednom prilikom kod njega je sniman film, pa su konji počeli da trče prema ljudima koji su se uplašili i počeli da beže, i nastao je stampedo. Sanja je tada bila trudna, sa bebom u kolicima, i mnogo se uplašila. Međutim, polako prevazilazi taj strah.

Kakvi su vaši planovi, pripremate li novi zanimljivi projekat?
- Posle poplava u Obrenovcu, u tamošnjem prihvatilištu počeo sam da radim radionice za decu u okviru kojih ja, kao visokokvalifikovani, VHV majstor, popravljam muziku. Naime, pošto je na muzičkoj sceni nastupio kvar, pokušavamo da to popravimo. Iz toga je proizašao projekat "Kuc-kuc Kolarac" i sada se tamo sa decom družim svake prve subote u mesecu. Završni koncert imaćemo krajem decembra na "Kolarcu", a do sada je kroz taj program prošlo nekoliko stotina dece. Cilj mi je da iz svega toga nastane prvo jedna dečja opereta šaljivog karaktera, u kojoj ćemo koristiti nekonvencionalne intrumente, a kasnije organizovati i dečji festival.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
Mesto snimanja: "Diva Lounge, Grand Casino Beograd", Bulevar Nikole Tesle 3, tel: 011 / 220 - 28 - 00, www.grandcasinobeograd.com