Branislav - Bane Mojićević: Porodica je temelj i suština mog života || Hello Magazin!

Prva sezona muzičkog takmičenja "Zvezde Granda" iznedrila je mlade nade srpske narodne muzike, među kojima se izdvojio Branislav - Bane Mojićević, tada sedamnaestogodišnji učenik kraljevačke gimnazije i veliki košarkaški talenat, koji je odlučio da okuša sreću u pevačkom izboru iz koga je izašao kao pobednik. Deceniju kasnije, televizijska publika ima priliku da ga gleda u sjajnim transformacijama na sceni šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato", na kojoj se do sada našao u različitim i zanimljivim ulogama. Dvadesetosmogodišnjem pevaču najveću podršku daje supruga Milica sa kojom je u braku od prošlog avgusta, a u februaru se bračni par Mojićević ostvario i u ulozi roditelja, kada su dobili sina Radoša. Velike životne promene koje su mu se u proteklih godinu i po desile navele su poznatog pevača da preispita životne prioritete, a trenutak osnivanja porodice za njega je, kaže, bio delić slagalice koji mu je sve vreme nedostajao. Radoša je bračni par krstio pre mesec dana u manastiru "Vavedenje".
Pevač završava rad na novom albumu koji priprema poslednjih pet godina, a u razgovoru za magazin "Hello!" govori o odrastanju osmomesečnog sina, neizmernoj podršci supruge Milice, ali i iskušenjima sa kojima se susretao kada je preko noći postao pobednik takmičenja "Zvezde Granda".

Publiku ste oduševili imitacijom Lepe Brene. Da li vam je bilo teško da obujete štikle i zaigrate na sceni u ulozi ženskog izvođača?

- Nisam znao šta da očekujem, jer nikada u životu nisam stao na štikle niti sam glumio ženu, tako da mi je bilo i čudno, i smešno, i efektno u istom trenutku. Najteže je bilo da odigram koreografiju uz tu pesmu noseći štikle, ali uspeo sam, a dolazak Milana - Laneta Gutovića svemu je dao posebnu čar.

Koji je vaš motiv da učestvujete u ovom šou-programu?
- Težim tome da pobedim sebe i da pomerim sopstvene granice, u čemu mi produkcija mnogo pomaže zadacima koje pred mene stavlja. Nije mi cilj da se takmičim sa bilo kim osim sa samim sobom. Odavno je želja za dokazivanjem prestala da me pokreće.

Sa Tanjom Savić takmičili ste se u prvoj sezoni "Zvezda Granda", 2007. na "Beoviziji" ste nastupali sa duetskom pesmom "Simpatija", a ova sezona šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato" vaše je treće zajedničko takmičenje. Da li ste i ovoga puta jedno drugom podrška?

- Mnogo mi je drago što sam posle nekoliko godina sreo Tanju, jer sam sa njom delio i dobro i zlo, odrastali smo i stasavali zajedno i pravili prve estradne korake. Meni možda malo lakše padaju transformacije, jer je ona po prirodi tremaroš i nema toliko samopouzdanja, pa se trudim da joj pružim podršku i da je ohrabrim. Tanja je vrhunski imitator, ali često nije svesna koliko dobro to radi.

Prošlo je deset godina od kada ste se pojavili na sceni "Zvezda Granda", gde ste počeli karijeru. Kako danas gledate na taj period?
- Nemam osećaj da je toliko godina iza mene, ali je to dragoceni period. Mnogo toga se izdešavalo, suočio sam se sa brojnim izazovima i lekcijama, ali s vremenom sve dođe na svoje. Stekneš životno iskustvo i znanje koje je važno i neke stvari složiš u glavi. Za razliku od današnje produkcije, koja je na vrhunskom nivou, mi nismo imali takve uslove, bili smo pioniri, ali je cela generacija postigla veliki uspeh. Popularnost tog šou-programa bila je neverovatna, a time i nas, finalista. Mnogo toga sam prošao za ovih deset godina, ali mislim da sam na pravi način prihvatio put koji sam morao da prođem. Uzeo sam ono najbolje, izvukao sam srž svega toga, a to je neprocenjivo životno iskustvo i moja zrelost, i kao osobe i kao pevača. Siguran sam da to iskustvo ne bih mogao da steknem da sam išao bilo kojim drugim putem.

Sa samo sedamnaest godina doživeli ste veliku popularnost. Kako je vaš život tada izgledao?
- Bilo je svega, i lepih i manje lepih situacija i koliko god da je bio lep osećaj biti pobednik, bilo je i vrlo turbulentno, stresno, neizvesno, promenljivo i nestabilno, ali svakako dragoceno. Ta količina popularnosti i ludila koje mi se desilo ne može da se prihvati tako trezveno i zrelo u tim godinama. Moja najveća pobeda je što sam dobrim delom uspeo da sačuvam sebe, jer nisam potonuo i utopio se u propratne bolesti javnog života. Držao sam se po strani, dozirano sam se pojavljivao i trošio medijski i, posmatrano sa ove distance, mislim da sam uradio pravu stvar.

Ko vam je u tom trenutku davao najvažnije smernice?

- Ne mogu da kažem da sam prihvatao bilo čije savete, jer sam oduvek bio vrlo tvrdoglav. Naravno, s godinama se to menja i prave savete i kritiku prihvatam otvorenijeg srca nego pre deset godina. Svako u tom životnom dobu misli da je najpametniji i da je ceo svet njegov, a zbog popularnosti misliš da si pokupio svu pamet sveta i da ti niko ništa ne može. Ali u svemu tome trebalo bi bar vrhovima prstiju dodirivati zemlju i držati se pravog puta, jer vrlo lako možeš da skreneš i posrneš. Ima mnogo primera mladih ljudi koji su na tom putu izgubili sebe, što je baš tragično.

U avgustu prošle godine supruga Milica i vi izgovorili ste sudbonosno "da", a u februaru ste postali i roditelji. Koliko vam se život od tada promenio?
- Porodica je temelj i suština mog života, nešto za čim sam sve vreme tragao i što sam čekao i priželjkivao. Bez zadovoljenja tog segmenta života nisam dobar ni na jednom drugom planu. Sada mogu da kažem da počinje pravi, najlepši period mog života i kada je porodica u pitanju, kao i muzika, jer sada imam najvažniji deo slagalice koji mi je nedostajao i mislim da sam spreman za prave stvari. U nepunih godinu dana dogodile su mi se najvažnije stvari u životu, oženio sam se i dobio dete, i to je u potpunosti promenilo moj stil života. Prestao sam da idem na treninge, izlasci me nisu zanimali i potpuno sam se posvetio porodičnom životu. Ranije sam imao toliko malo vremena za porodicu, bio sam željan kućne atmosfere, kreveta i odmora.

Učešće u šou-programu "Tvoje lice zvuči poznato" vratilo vas je na stari kolosek.

- Ponovo sam u petoj brzini, odlazim na probe, a ponovo idem i na treninge. Iako mi je naporno, veoma mi prija. Najlepše sam se osećao kada sam profesionalno trenirao košarku, ali od kada sam počeo da se bavim muzikom potpuno sam zapostavio taj segment života. Iza mene je duga pauza, ali se ona konačno završila. Redovno odlazim na treninge, ali nemam poriv da izgledam kao Herkules i da se svi okreću za mnom na ulici. Jedino mi je važno da budem u kondiciji, i fizički i psihički. Uspostavio sam ravnotežu između profesionalnih i privatnih obaveza, malo sam se posvetio radu na sebi i osećam se mnogo bolje.

Kako je supruga reagovala na vaše učešće u emisiji?
- Oduševila se idejom da se okušam u takvom programu i ohrabrila me je i na izvestan način nagovorila da pristanem. Velika mi je podrška, pogotovo u nastupima koji su mi teški, čak je sa mnom vežbala izgovor engleskog i pomagala mi da lakše zapamtim tekst za prvi nastup.

Sin Radoš rođen je pre osam meseci. Da li vam je taj period brzo prošao?
- Jeste, vrlo brzo. On ima neki svoj jezik, glasove kojima nam se obraća. Kada to čujem ili vidim neki novi pokret, u trenutku me ispuni srećom i zadovoljstvom i svemu da smisao. Koliko god da se nekad naljutim na njega, to ne može da potraje. Istog trenutka kad mi se nasmeši sve zaboravim.

Je l’ on nemirno dete?

- Počeo je da istražuje svet oko sebe, nije prohodao, ali koristi šetalicu i sve što mu je na dohvat ruke odmah uzima i stavlja u usta, pa moramo da vodimo računa šta ostavljamo ispred njega.

Kako reaguje kada vas vidi na ekranu?
- Supruga mi je posle prvog nastupa rekla da je gledao moj nastup, a na solo izvođenju na timpanima sav ushićen je iz sve snage počeo da udara po svom stočiću i da me imitira. Stvarno ne znam kako me je prepoznao, ali to je neki neobjašnjivi osećaj.

Snalazite li se u ulozi oca?
- Prošao je prvobitni stresni period za roditelje. Naravno, govorim o pozitivnom stresu kada dete dolazi na svet. Prilagodio sam se potpuno drugačijem načinu života, ritmu koji se razlikovao od dotadašnjeg. Sada mi je sve to normalno, kao da sam pre njega već imao dete. Uživam koliko god mogu mada sada imam malo vremena za porodicu. Svaki sekund uživam u Radoševom odrastanju i sitnim zadovoljstvima naše porodične sreće. To me uvek regeneriše i ispuni pozitivnom energijom, pa mi poslovne obaveze lakše padaju. Koliko god da sam umoran i neispavan, on me vrati u život.

Priželjkujete li da se uskoro ponovo ostvarite u ulozi roditelja?
- Želim punu kuću dece i voleo bih da supruga i ja dobijemo taj blagoslov još mnogo puta. Takve stvari se ne planiraju, one se dogode kada treba, a ja se iskreno nadam da ćemo ih imati bar još dvoje.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content