Tamara Grujić: Bebu kao krunu ljubavi s nestrpljenjem iščekujem

Tamara Grujić: Bebu kao krunu ljubavi s nestrpljenjem iščekujem

Autor: | 25/10/2014

0

Voditeljka "Prve" televizije, čiji je osmeh zaštitni znak, Tamara Grujić nastaviće da donosi sreću ljudima širom Srbije zajedno sa ekipom emisije "Radna akcija" tako što će obnavljati njihove kuće i unositi radost u njih. Tamara se neretko rasplače nad sudbinom onih u čiji dom uđe, a aktuelni serijal, u kome će pomagati Obrenovčanima, čije su kuće srušene tokom poplava, posebno joj je bio emotivan. Na privatnom planu, Tamara ima samo jednu neostvarenu želju - da se sa suprugom Vukom ostvari u roditeljskoj ulozi. Otkako se pre dve godine udala, uživa u harmoničnom braku, a bebu kao krunu ljubavi s nestrpljenjem iščekuje.

Koje ste od muških poslova naučili radeći "Radnu akciju"?

- U "Radnoj akciji" nema muških i ženskih poslova, već samo građevinskih, koje sam, u više od sedamsedeset epizoda, prošla sve. Razlika je samo što postoje oni koji su izuzetno teški, kao što je recimo rad sa hiltijem, ili pravljenje lepka mikserom. Da ne govorimo o upotrebi macole, odnosno, rušenja zidova, izbijanja štokova. To su zaista teški poslovi i njih ne radim.

Kakav je osećaj kada znate da ste usrećili veliki broj porodica?
- To je najveća nagrada za trud koji uložimo svake nedelje za jednu porodicu. Svi se radujemo, svi se smejemo, svi plačemo od sreće. Za neke porodice se vežemo više, za neke manje. Svake nedelje upoznajemo nove ljude i odlazimo u drugi grad. Mnogo je posla, puno nagomilanih emocija i mislim da ćemo biti u mogućnosti da doživimo ovo iskustvo na pravi način, tek po završetku serijala, kada se slegnu utisci.

Bude li vam teško da suzdržite emocije kada radite sa porodicama koje žive u teškim uslovima, posebno sada, kada pomažete građanima iz Obrenovca koji su bili pogođeni poplavama?
- Ovaj serijal je poseban. S obzirom na to da radimo samo porodice koje su pogođene teškim majskim poplavama, emocije su još intenzivnije. Ljudi kojima pomažemo ovih meseci, gotovo da, u bukvalnom smislu, nemaju ama baš ništa. Pored toga, naišli smo na izuzetno teške socijalne slučajeve koji su i pre poplava živeli u neuslovima, bez vode i drugih osnovnih sredstava za život. Neću puno da otkrivam, uz ovu sezonu "Radne akcije", verujem da ćemo dotaći još više srca i podstaći ljude da pomažu jedni drugima.

U proteklom periodu promenili ste nekoliko televizijskih formata. Koji vam najviše odgovara?

- U pauzama snimanja "Radne akcije" vodila sam kolažnu dnevnu emisiju "Tačno 1", a nešto više od godinu dana rubriku "Tačno po receptu", na "Prvoj" televiziji, gde su žene ambasadora koje žive u Beogradu sa gledaocima delili divne egzotične recepte. Proletos sam radila vrlo interesantan porodični kviz sa Draganom Ilićem, "Toga se niko nije setio", a sada razmišljam samo o "Radnoj akciji".

Već dve godine ste u srećnom braku. Razmišljate li o potomstvu?
- Naravno da razmišljam i jedva čekam da se to desi.

S obzirom na to da se vaš suprug bavi sličnim poslom kao i vi, koliko jedno drugo savetujete i da li vam je on najveći kritičar?

- Savetujemo se neprestano, koji god projekat da radimo. To je lepa strana braka u kome supružnici koji rade sličan posao mogu odlično da se razumeju. Loša strana je što posao retko kada može da se ostavi ispred vrata stana. Što se tiče svega što radim, uz moju mamu, moj suprug mi je najveći kritičar. Razlika je samo u tome što on, za razliku od mame, vidi da li valjaju i stručne i tehničke stvari. Ja volim da čujem svaku kritiku, i uvek se trudim da prihvatim ono što mi se zamera kao voditelju.

Kako rešavate nesuglasice sa partnerom i ko obično prvi popusti?
- Uglavnom popusti suprug, takav mu je karakter. Razmirice rešavamo humorom, najbezbolnijim i najefikasnijim načinom. Kad dođe do "frke", uglavnom se ja izvičem, onda on kaže nešto užasno smešno, ja počnem da se smejem, i onda se sve reši kroz smeh. Oboje popustimo i dođemo do rešenja.

Da li vam je u nekim trenucima žao što niste postali glumica ili pevačica kao što ste u detinjstvu maštali?
- To se više ne dešava. Kao tinejdžerka, kada bih videla odličnu predstavu, film ili koncert, dešavalo se. Ali, ruku na srce, potpuno mi je jasno da moje glasovne sposobnosti nisu najsjajnije za jednu dobru muzičku karijeru, a ljubav prema glumi sam praktično kompenzovala radom na televiziji.

Po prirodi ste optimistični, osmeh vam ne silazi sa lica, kako vam to uspeva?

- Ne biste verovali koliko mi često ljudi skreću pažnju da mnogo vole to što se stalno smejem i da nikada ne treba da skinem osmeh sa lica. Izgleda da nema dovoljno nasmejanih ljudi oko nas. U mom slučaju to je stvar karaktera. Verujem u jednostavnu i istinitu misao oca Tadeja "kakve su ti misli, takav ti je život". Kad na tu misao dodate još i izreku "u se i u svoje kljuse", dobijate formulu da čovek treba da gleda svoja posla, voli i ceni ljude oko sebe i bude zahvalan na onome što ima. Naravno, da ne leti previše, ne očekuje sve odmah, jer "ne obra se bostan dok sve šljive ne popadaju". Treba vremena da se spoznaju prave vrednosti i stave na svoje mesto. U suprotnom, čoveku život može da prođe u nezadovoljstvu i nerealnim očekivanjima.

Kako vidite sebe za deset godina?
- Verovatno bi trebalo da odgovorim da bih volela da budem majka troje dece i da budem zadovoljna sobom i svojim poslom, a ja, realno, želim samo da sam živa i zdrava. Sve ostalo će biti onako kako i koliko se budem potrudila.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Life Content

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin