Ruška Jakić: Moje emisije su najviše gledali oni koji su me mrzeli

Ruška Jakić: Moje emisije su najviše gledali oni koji su me mrzeli

25/05/2014

0

Obeležila je jednu medijsku epohu. Pred njenim dugim nogama mnogi su klečali, u njenim emisijama i najtvrdokorniji su otvarali dušu, na njenom jastuku odavale su se najznačajnije državne tajne. Kada se, u naletu novih kanala i emisija devedesetih godina, Ruška Jakić pojavila sa svojim magazinom "Ljubav i moda", dobila je sve moguće kritike koje može da pokupi jedno televizijsko lice. Nije bilo kritičara koji je nije "sahranio", a gledali su je svi, ponavljajući u šali čuvenu terapijsku krilaticu "Dobro jutro, lutko". Pomalo ekscentrična, ali direktna i iskrena, Ruška je kroz život uvek slušala samo sebe i svoje srce. I svoju kuću na Zvezdari, u kojoj nas je rado ugostila, uredila je tako da bude prava oaza hedonizma. Dok uživa u malim stvarima i velikim snovima, još čeka da sretne onog pravog.
U "Dragoj Saveti", novom zabavnom projektu televizije "Prva", Ruška sa koleginicom Dankom Novović i biserom narodne mudrosti Brankom Vučković pokušava da pomogne mladima koji su zalutali na životnom putu. Njih tri smišljaju zadatke i izazove koji će klincima koji imaju probleme pomoći da shvate gde greše i šta bi trebalo da promene. Tako je temperamentna voditeljka, koja sebe naziva mangupom sa beogradske kaldrme, dok nju vole da zovu i "Ljubavna moda", dobila još jedan nadimak - "Saveta".
- Danka mi je komšinica i prijateljica, nju sam odmah predložila za jednu od voditeljki, a za treću smo pravili kasting. Sve dame koje su došle bile su srećne što me vide, a Branka se pojavila kad je meni već pukao film od onih što su pričale kako sam divna i božanstvena. Međutim, ona je bila drugačija: "Slušaj, da ja tebi kažem nešto. Radim u SUP-u na izdavanju pasoša, lupam pečate po ceo dan, a onda dođem kući, upalim televizor i vidim tebe kako mi prekrštenih nogu kažeš 'Dobro veče, lepotice'. More, nosi se u tri lepe!" Odmah sam rekla organizatorima: "Ova je naša!" - objašnjava Ruška uz osmeh.

Koji trenutak je bio presudan za vašu karijeru?
- Bane Vukašinović mi je promenio život kada sam došla kod njega da reklamiram časopis: "Znaš šta, ti si žena za televiziju. Imaš glas, imaš stas, imaš harizmu. Ali, ovo je opaka mašinerija, baca te i u nebo, i u blato. Ako ne možeš jednako da podneseš i uspeh i neuspeh, nemoj nikad ovde da se vratiš." Bila je to sjajna životna lekcija. Dešavalo se da stojim na vrhu i da padnem na dno, ali sam uvek opstajala.

Prošlo je mnogo godina od trenutka kada ste prvi put kročili u prostorije "Politike". Šta je najvažnije što ste za to vreme naučili?
- Shvatila sam da nema ničeg goreg nego kada su gledaoci ravnodušni prema vama. Mene su ili obožavali ili nisu mogli očima da me vide. Najviše su me gledali ovi koji su me mrzeli. Kritičari su od mene i napravili zvezdu. Branki Džunov sam do groba zahvalna, jer mi je svake subote posvećivala pola teksta: "Emisija je bila grozna, ali važno da je Ruška uživala." Na kraju je priznala da sam bila jedina koja je iskoristila njene kritike. Zaista, pokušajte da nađete neku drugu Rušku Jakić. Nema je, ne postoji. Tokom ove dve decenije "Ljubav i moda" često je dočekivana "na nož", ali je postala kult. Onaj ko prepozna moj glas ostaje uz ekran više zbog mene nego zbog gosta, da bi video kako sam se očešljala i da li sam obukla isto odelo. Neko vreme, dok se emisija zvala "Nekad smo se voleli", dešavalo mi se da me zaustavljaju na pijaci i kažu: "Gde si, bre, Rule, gde si, ljubavna modo, nešto te nema na televizor!" Vratila sam stari naziv jer se ta priča ipak vezuje za mene.

Originalni ste i smeli, a svojim izjavama uvek ste dizali veliku prašinu. Kada današnje vreme uporedite sa godinama kada ste vi ušli u svet medija, šta možete da zaključite?

- Mlađim koleginicama neprestano govorim da moraju da se izdvoje, jer šta će im gledalište bez publike. Ja sam se izdvojila, svojim poreklom, vaspitanjem, obrazovanjem, ali i činjenicom da i dalje učim. Sećam se da sam redovno išla kod Donke Špiček da bi me naučila artikulaciji, jasnom i glasnom govoru. Sada više nije važno da li voditeljka šuška ili ima neku drugu govornu manu. Bitno je da nabaci silikone i da u haljinici za plažu objašnjava da je napolju minus i da je sve poskupelo. To je, u stvari, poruka gde smo, šta smo i kuda smo krenuli.

Vi ste, izgleda, na idealnom putu, jer ste u sebi pronašli najboljeg životnog savetnika.
- Ako ne možeš da me učiniš srećnom, nikad ti neću dozvoliti da me učiniš nesrećnom. Da, teškim sam putem krenula, onim kojim se ređe ide, ali uspela sam da se izborim za slobodu. Zahtevna sam, ali sam laka za održavanje. Čovek samo treba da me shvati. Često me pitaju zašto sedim sama u kafiću, a ja odgovaram: "Zato što je sa Ruškom najlepše." Do mene jednostavno ne dopiru loše informacije. Tu su i moja kćerka Ana i unuk Luka, koji žive u Milanu, ali su srcu uvek blizu. Ostvarena sam u svakom pogledu i sebe smatram srećnom ženom koja emituje dobre vibracije o ljubavi, veri i nadi. Nažalost, vera nam se pretvorila u neveru, ljubav u mržnju, nada u beznađe. Pokušavam da popravim sistem vrednosti u ovom poremećenom vremenu.

Šta nam se to desilo i kako popraviti naizgled nepopravljivo?
- Propala je porodica koja je bila postament društva. U prokletoj trci za materijalnim izgubili smo onu božanstvenu nit, nema više nedeljnih ručkova i okupljanja, deca su prepuštena sebi, imaju loše uzore. Mi smo se divili nekim drugim ljudima, umetnicima, piscima, glumcima. Za današnje pogrešne ideale krivi smo i mi sa ove strane ekrana, i novinari, jer promovišemo neke ljude koji to nisu zaslužili. Beograd je nekad bio siguran grad, disao je i mirisao na ljubav i modu. Najgore što je devojci moglo da se dogodi bilo je da joj se neko neumesno nabacuje u poslednjem tramvaju. Sada nije sigurno izaći na ulicu ni usred dana. Klinci sve rade na eks, jedu s nogu, vode ljubav s nogu, a ne shvataju da je najgore buditi se sa strancem u noći u opasna vremena. Ne znaju da je moda ono što nosimo u sebi, a ne samo na sebi. Tehnika je napredovala, ali smo s njom izgubili dušu. Ne može knjiga da se čita sa kompjutera. Ne mogu ljubavi da budu virtuelne. Nežna pisma, mali noćni razgovori, šaputanja na jastuku, sve su to zamenile SMS poruke i društvene mreže. Postali smo okrutni, iako smo svi željni nežnosti.

Nekada ste se budili uz "Dobro jutro, lutko". Šta danas sebi prvo kažete kada otvorite oči?
- Verujem u Stvoritelja, verujem da nismo slučajno došli na ovaj svet i da nam je poveren zadatak koji bi trebalo da izvršimo. Zato sada moja jutra počinju zahvalnošću Bogu što sam živa, zdrava i što me ništa ne boli. Šta će čoveku više? To je filozofija života. Nismo ni svesni kojom brzinom on prolazi pored nas. Imam višak energije, ali i želje da nastavim da učim i pomažem drugima.

Nedavno ste se, gostujući kod Ivana Ivanovića, našalili da se plašite da otvorite vrata svoje spavaće sobe.
- Svojevremeno je u jednoj emisiji išla priča kako svaka peta Srpkinja ima ljubavnika. Onda me je voditeljka, s neba pa u rebra, pitala da li i ja imam nekog sa strane. Odgovorila sam: "Srce moje, ja sam otkačena za jedan deo života. Nikada nisam imala ljubavnika, ali svako ko je sa mnom spavao, taj me je ženio". Zbog toga sam Ivanu rekla da više nikog ne puštam u sobu, jer se plašim da s tim odmah dolaze venčani venac i zaklinjanje.

Vaša kćerka je gospođa, a vi ste, posle tri razvoda, gospođica?

- Tako je. Tri puta sam bila srećno udata i tri puta srećno razvedena. Ti ljudi su bili moj izbor, volela sam ih i zahvalna sam im što su postali deo mog života. Svi su bili tu s razlogom. Pred nama su uvek neke lekcije, iz kojih je najvažnije izvući pouku kako nam se, ako sledeći put zapnemo o isti kamen, ne bi desilo nešto gore. Prvi suprug bio je moja najveća ljubav, ne želim ni da znam zbog čega smo se razveli. Izbrisano mi je iz sećanja. Od svakog sam naučila da volim i da je ljubav jedina stvar na svetu koja se uvećava što je više dajemo.

Da li, posle svega, još verujete u ljubav?

- Uvek verujem u ljubav. I sigurna sam da će se u mom životu ponovo pojaviti poseban muškarac, bez obzira na to što sam se već navikla na slobodu u kojoj se izvrsno osećam. Taj čovek morao bi da poseduje mnogo osobina, da bude nežan, ispunjen ljubavlju. Jednostavno, da bude iz mog filma. Nikada nisam izašla iz kuće a da se prethodno nisam sredila. Čak i kad pođem da bacim smeće, obavezno stavim karmin. Jer, nikad se ne zna. Ujutru napravim kafu, uzmem ogledalce i kažem sebi: "Znaš šta, Ruška, život je pred tobom, ma koliko godina imala." Tu mudrost davno je izgovorila Džoan Kolins. Veliki sam optimista, ali sa pokrićem. Živim sama, ali nisam usamljena. Imam svoj mali svet u kome uživam. I kuću sam opremila tako da mi bude prijatno gde god da pogledam.

Knjiga "Ja, Ruška" nastala je na staroj pisaćoj mašini "Olimpija". Kada ćemo imati prilike da otkrijemo sve vaše tajne?
- Čekam pravi trenutak. Možda u oktobru, pre nego što priredim veliku žurku povodom dvadeset godina "Ljubavi i mode". Ceo moj život stao je u rečenice koje sam napisala na početku: "Bila sam gorda i slavna, bosa i gladna, opasna i sjajna, volela sam mnogo ljudi, a mene je volelo malo". Mislimo da imamo puno prijatelja, ali to je naša velika zabluda. Ne volim kada me lažu. Istina boli, ali i leči, posebno u ovom svetu foliranata.

Koji su trenuci najviše oblikovali vašu ličnost?
- Ličnost sam oblikovala sama, na šta je verovatno najviše uticalo vaspitanje. Moj otac bio je predratni diplomata, doktorirao je na Sorboni, prababa je bila dvorska dama na obrenovićevskom dvoru, majka lepotica. U takvom miljeu znao se red, znalo se šta je dobro, a šta loše. Neprestano sam učila i uporno želela da napredujem. Ne postoje ni vreme ni situacije koje mogu da vam oduzmu ono što ste uložili u sebe. Pored toga, shvatila sam da je u životu najvažnije da čovek stekne slobodu. I u ljubavi, i u poslu. Sloboda je najveći uspeh koji sam postigla. Zato sam to ja, Ruška.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content

Komentari (0)

Loading
Goran Anicic hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti