Mijo Mihaljčić: U svetu kopija teško je nositi autentičnost || Hello Magazin!

Ona je Mijo. Kratko, jednostavno, kao devojka koja svetsku modnu industriju osvaja brzinom svetlosti, dečačkim šarmom i briljantnom harizmom. Najpoznatiji dizajneri današnjice žele je na pistama, bilbordima, u reklamnim kampanjama, a ona je i dalje šiparica iz komšiluka. Neobična lepotica, koja magiju čuva za drugi pogled.
Sa setom se priseća Beograda i detinjstva, trenutaka kada je maštala o majici iz "Zare", čije je danas zaštitno lice. Dok uzdignute glave šeta ulicama Njujorka, sa ponosom ističe ko je i odakle je. I to nikada neće zaboraviti jer svoju budućnost ne vidi u suprugu milioneru ili u holivudskoj produkciji. Ona jednostavno želi da bude profesor na Pravnom fakultetu. Intelektualka sa fascinirajućom kolekcijom "Chanel" tašni i biografijom da se ne zaboravi da snovi postaju stvarnost. Samo ko to jako poželi.

Čime ste osvojili svetsku modnu elitu?

- Verovatno svojom posebnošću. U svetu kopija teško je nositi autentičnost. Ja sam Mižo, još jedan Mižo ne postoji.

Delujete prilično samouvereno.
- Želela sam uspeh i uspeh mi se dogodio. Bilo je strašno teško. Prvi put sam prošetala pistom u četrnaestoj. Kada se revija završila, čvrsto sam stisla mamu za ruku i rekla joj da želim da budem manekenka. Moja sestra Tijana Vuković, inače etablirani modni fotograf, uputila me je na modnu agenciju "Fox". Sa njima sam potpisala prvi profesionalni ugovor. Bila je to velika stvar za mene, međutim, nisam ispunjavala ovdašnje kriterijume. Malo ko me je želeo. Prošlo je samo godinu dana, a sada svi ti ljudi koju su rezignirano odbijali da sarađuju sa mnom pokušavaju da ostvare bilo kakav kontakt. Ipak, njihova je greška što im je nedostajao vizionarski pristup. Slepo praćenje diktata modnih centara izvor je mnogih pogrešnih poteza. Ja sam to osetila na svojoj koži.

Vaše ime nije Mijo, to je nadimak, zar ne?
- Da, Mijo je nadimak koji mi je davnih devedesetih dala mlađa sestra. Nije umela da izgovori Mila, kako glasi moje pravo ime, već Mijo, i tako je ostalo. Kada sam stigla u Pariz, moj nadimak se, spelovan na francuski, pretvorio u Mižo, i ja sam u modnom svetu - Mižo. Mila je devojka koja je nekada živela u Srbiji, studentkinja Pravnog fakulteta, sa završenom prvom godinom i prosekom deset. Mijo samouvereno hoda pistama, inspiriše dizajnere, nosi glamurozne kreacije sa potpisima od kojih zastaje dah. I Mila i Mižo imaju istu ambiciju - da budu najbolje.

Prošle godine uvršteni ste u top-deset dolazećih modela.

- Na četiri Nedelje mode, u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu, uradila sam čak pedeset tri revije, i ta brojka me je svrstala u famoznih top deset. Ove godine taj rekord je oboren, iza mene je pedeset osam revija. Međutim, ono što je važnije je da sam u dogovoru sa menadžmentom svoje agencije pažnju počela da poklanjam kvalitetu, a ne kvantitetu. Da uprostim, pažljivo smo birali gde i kako ću se pojaviti. Ukoliko na kastingu dobijem reviju, razmatrali smo ko je stilista, kakva je kolekcija, koliko će mom imidžu prijati da se pojavim i slično. Agencija je zadržala pravo da odustane ukoliko neka od navedenih stavki ne bi pogodovala mojoj budućoj karijeri.

Koje revije biste izdvojili?
- Primarno se nameće ono na šta sam najviše ponosna, a to je revija za "Louis Vuitton". Ne samo zbog njihovog brižljivo građenog imidža i imena već i zbog činjenice da je ovom revijom otvoreno novo poglavlje u istoriji famozne kompanije. Naime, posle šesnaest godina suverene vladavine Marka Džejkobsa, poslednju kolekciju preuzeo je dizajner Nikolas Geskijer i označio novu eru ovog brenda. Svi su s nestrpljenjem iščekivali šta će prikazati, a velika je bila čast premijerno poneti ono što je uspeo da stvori.

Ipak, samo pojavljivanje na pisti nije puko nošenje modela. Redosled pojavljivanja veoma je važan.
- Velika je razlika da li ćete biti model koji otvara ili zatvara reviju ili ćete se naći negde u sredini. To su nijanse, običnom posmatraču možda nebitne, ali profesionalcima od ogromne važnosti. Ponosna sam što sam na Nedelji mode u Njujorku otvorila reviju "Altuzarra", a zatvorila "Dries Van Noten" u Parizu. Zatvorila sam i revije "Chloé" i "Salvatore Ferragamo" u Milanu.

U Njujork ste otišli sami, bez preporuke, agencije, bukera, veze. Koliko je hrabrosti potrebno za tako nešto?
- Oduvek sam želela da imam dobru agenciju koja će me zastupati u svetu. Sandra i Marko iz agencije "Fox" predložili su mi da probam u Njujorku, zakazali su mi razgovore, ali to je bilo sve što su oni tog trenutka mogli da urade za mene. Sama sam finansirala put i puna entuzijazma odletela preko okeana. Međutim, taj elan je rapidno nestajao suočen sa surovim odbijanjima na koja sam nailazila. Išla sam od jedne do druge agencije, neke su me želele, neke ne. Posle dve nedelje počeo je da me obuzima očaj. Sabirala sam koliko sam izgubila, samopouzdanje mi je bilo poljuljano, tražila sam slamku spasa. Malo toga je bilo preostalo, između ostalog i "IMG" - najbolja modna agencija na planeti. Sećam se da sam tog dana hodala dvadeset trećom ulicom ka Park aveniji, gde je njihovo sedište. Zastala sam kod jednog izloga i ozbiljno se zapitala da li je realno što uopšte pokušavam tako nešto. Bojala sam se još jednog "ne". Pokucala sam na vrata, pomolila se Bogu da mi pomogne u odsudnom momentu i započela zakazani intervju. Rekli su mi da sačekam, a ja sam već zamišljala kako će se vratiti i reći da će kontaktirati sa mojom matičnom agencijom. Međutim, ono što se dogodilo lako se može opisati kao američki san. Vratili su se, predstavili me svim bukerima koji su se u tom trenutku zatekli u agenciji i rekli da su odlučili da sa mnom potpišu ugovor - odmah.

Ipak, reakcije okoline na potpisivanje tako velikog ugovora nisu bile očekivane.
- Naišla sam na ljude koji su mi govorili da je "IMG" velika agencije sa još većim rizikom, da će me progutati u moru lica, da ću biti zaboravljena. Međutim, ubrzo su došle nedelje mode, pakovala sam kofere i rekla majci da bude presrećna ukoliko se u četiri grada pojavim bar na jednoj reviji. Ipak, u prvoj sezoni uradila sam četrdeset osam revija, ušla sam u top-deset lica koja dolaze, probila sva očekivanja i, što je najvažnije, zapanjila sam čak i samu sebe. Taj osećaj bih možda pre opisala kao zbunjenost, a ne kao radost, jer bukvalno nisam bila svesna šta mi se događa.

Izgleda da Srbija ni najmanje nije prepoznala vaš potencijal.

- Generalno nije, ali svakako da je bilo nekoliko ljudi koji su verovali u mene. Tijana Vuković, stilista Filip Maksimović i čelnici modne agencije "Fox". Njima moj izgled nije bio ni čudan, ni odbojan, ni stran. To što sam devojka-dečak upravo je ono na šta sam ponosna, a što me je ovde ograničavalo. Tako izgledam, tako pričam, tako razmišlljam, tako hodam - to sam ja. Mižo.

Upoznali ste veliki broj slavnih ličnosti. Postoji li neko ko je na vas ostavio poseban utisak?
- Ceo modni svet na mene je ostavio veliki utisak. Razgovarati sa Karlom Lagerfeldom, poljubiti se sa Donatelom Versaće i Lejdi Gagom, pozdraviti se sa Anom Vintur u početku mi je bilo fascinantno. Kanje Vest često ima običaj da pred reviju uđe u bekstejdž, ali nikada se nije dogodilo da neka manekenka, na primer, poželi da se fotografiše sa njim. Prećutno, sve te slavne ličnosti, koje su sastavni deo modne mašinerije, modeli rangiraju kao osobe ravne sebi i ne pridaju im značaj. Bitnije je da se zvezde ne ponašaju kao zvezde, već kao sasvim obični ljudi.

Šta biste izdvojili kao najdraži trenutak u dosadašnjoj karijeri?

- Radila sam svoju drugu kampanju za kompaniju "Zara". Znam da ne zvuči kao nešto veliko, ali to je veliki posao koji radi vrhunski tim fotografa, stilista, šminkera. Sedela sam sa vlasnikom, njegovom kćerkom i dizajnerima u sedištu "Zare" na severu Španije i u trenutku samo pomislila kako mi je godinu dana ranije odlazak u njihovu prodavnicu u Knez Mihailovoj ulici bio pravi mali praznik i kako sam čekala sniženja da bih kupila običnu majicu. Samo godinu dana kasnije uveliko sam bila njihovo zaštitno lice u dve kampanje, a uskoro se nadam i trećoj.

Doživeli ste veliki uspeh i transformaciju, međutim, nenadani uspeh i zaokupljenost poslom zasigurno imaju i svoju tamniju stranu?
- Svakako da sam mnogo dobila. Manekenstvo mi je promenilo život iz korena, ne samo meni već i mojoj porodici, najbližima. Određene žrtve svakako postoje. Nemam vremena za porodicu i prijatelje, za Beograd, i sve to mi užasno nedostaje. Istina je da više ne moram da brinem da li imam ili ne dve stotine dinara u džepu, ali takođe nemam odmora, vremena za sebe ili školu. Žrtvovala sam fakultet, iako sam svojevremeno poništavala ispit iz Rimskog prava jer nisam želela da mi devetka pokvari vrhunski prosek. Ipak, obećala sam sebi da ću ga, kada dođe vreme, sigurno završiti. Maštam da jednog dana budem profesor na Pravnom fakultetu i daću sve od sebe da to i ostvarim. Verovatno se sa svojim stilom i kolekcijom torbi i garderobe baš i neću vizuelno uklapati, ali neka to bude dozvoljena doza ekstravagancije. Izvesno vreme pišem sekvence za knjigu sa biografskim elementima, gde će biti utkano apsolutno sve. Ne tako lagodno i srećno detinjstvo ograničeno ratovima i krizom, srećne okolnosti, moje egzistiranje u modnoj orbiti.

Niste zaljubljeni, ali svakako da imate ideju kakav je muškarac koji bi uspeo da vas očara.
- On svakako ne mora da bude visok, mišićav, lep, to su nevažne, površne kategorizacije, koje nisu moj domen. Zamišljam ga kao nekog ko je pun podrške, razumevanja, samopouzdanja. Međutim, prioritet je da ume da mi izmami osmeh. Definitivno mora biti beskrajno duhovit, a to već podrazumeva i određeni nivo inteligencije, širine, vedrine. Ne mora da bude Apolon, ne mora da bude ni bogat, dovoljno je da bude vredan, ambiciozan i da veruje u mene i onda kada ja izgubim veru.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Frizura: Đurđica Ivanović Đuka