Nedaleko od novobeogradskog keja a blizu poslovne zone ovog dela prestonice, porodica pevačice Sare Jovanović uživa u mirnom kutku otkako su se zauvek vratili u Srbiju iz Italije gde je mlada pevačica živela nekoliko godina. Za ovaj kraj grada finalistkinju “Prvog glasa Srbije” vežu najdivnije uspomene na detinjstvo, jer njena baka po ocu stanuje koju ulicu dalje i danas su praktično komšije, a nekada, kada je zbog očevog posla živela u “belom svetu”, upravo je kod bake provodila najlepše dane raspusta. I danas Sara ima mnogo drugarica iz osnovne škole koje žive blizu njenog porodičnog stana sa kojima rado odlazi u šetnju pored reke. Posle uspeha u muzičkom takmičenju “Prvi glas Srbije” Sari su počeli da se ostvaruju snovi. Kao članica benda “Moje 3” pobedila je na festivalu “Beovizija” i tom pobedom postala predstavnik svoje zemlje na prestižnoj manifestaciji “Evrosong”. Iako je to bio uspeh o kome mnogi mogu samo da sanjaju, da pred svetom pokažu sve što znaju i na najbolji način predstave svoju zemlju, grupa “Moje 3” nije uspela da se plasira u finale. Očekivanja su bila realna, ali i prevelika, a rezultat diskutabilan. Ipak, to je za devetnaestogodišnju Saru neverovatna škola i iskustvo koje će joj koristiti u daljoj karijeri.
Lolita dvadeset prvog veka, kako su je prozvali svetski mediji, hrabro korača dalje i iz topline porodičnog doma, gde živi sa roditeljima, planira da osvoji muzičku scenu.
– Zbog poslovnih obaveza mog oca u detinjstvu smo se više puta selili. Do 2001. godine živeli smo u Italiji, u prvo vreme u zgradi ambasade naše zemlje u Rimu, a kasnije smo imali svoj stan, koji je bio lep, ali nije imao to nešto što naš dom sada poseduje, tu toplinu i lični pečat svih nas – na početku razgovora za “Hello!” kaže nasmejana Sara.
Kome pripada najviše zasluga za uređenje vašeg životnog prostora?
– Svi smo zajedno donosili odluke o tome kako će naš stan izgledati, majka, otac i ja podjednako. Svaki detalj dnevne sobe podseća na nas. Generalno, jako smo uredna i pedantna porodica, pa je naša kuća uvek maksimalno sređena i čista.
Kako ste odabrali baš ovaj kraj grada?
– Mnogo nam se sviđa ova pozicija jer nam prija blizina reke. Porodično uživamo da tokom dana pijemo piće na obližnjim splavovima, u blizini su nam mnogi tržni centri, pa moja mama i ja rado idemo zajedno u kupovinu. Ovde je vrlo mirno, ulice su široke i nikada nemamo problem sa parkingom. Volim svoj komšiluk, to su divni ljudi na koje sam navikla. Centar grada nam je baš blizu, kao i centar Zemuna, a ipak smo nekako izolovani u miru i tišini.
Reklo bi se da ste ovde imali spokojno detinjstvo?
– U blizini je moja baka i sve uspomene koje me vežu za odrastanje i nju su divne. Baš u ovom kraju gde sada živim dolazila sam za vreme raspusta iz Rima, pa iako tada nisam najbolje govorila i razumela srpski jezik, imala sam mnogo drugara. Tu je bio moj rođak da me upozna sa svima i da se igra sa mnom po čitav dan. I dan-danas samo pogledom sa terase koja gleda na moju osnovnu školu i evociram te lepe tenutke.
U kojoj prostoriji vaša porodica provodi najviše vremena?
– To je trpezarija koja nije sasvim izolovana od dnevne sobe, već sa dnevnim boravkom na neki način čini celinu. Tu provodimo najviše vremena zajedno. Uprkos svim obavezama koje trenutno imam, trudim se da ne preskačemo zajedničke obroke uz koje se uvek lepo ispričamo. Jako sam vezana za majku i oca, sa njima pričam apsolutno o svemu i znam da će mi oni uvek dati pravi i najbolji savet.
Imate li puno suvenira sa putovanja u vašem domu?
– Još pre mog rođenja moji roditelji su živeli u Pakistanu i mnoge detalje čuvaju baš iz tog perioda. Pošto volimo da putujemo uvek donesemo neki ukras iz svake zemlje koju smo obišli, makar to bio i magnet za frižider. Vrata frižidera su puna magneta koji zajedno čine fantastičan mural koji smo napravili od lepih sećanja na porodične odmore.
Koliko vaša soba odražava vašu ličnost?
– Svoju sobu sam potpuno sama uredila baš onako kako sam želela, preovlađuju vesele boje. Zidove sam ukrasila fotografijama sa najboljim prijateljima koje su mi veoma važne. Volim da čuvam karte sa koncerata koje sam posetila,a među najdražima mi je ona sa koncerta Džesija Džeja. Kad god ih pogledam, prisetim se atmosfere, odlične svirke i sjajnih pesama.
Planirate li uskoro da se osamostalite?
– To mi još nije u planu, mislim da nema potrebe. Još studiram, tek sam na drugoj godini Filološkog fakulteta i mislim da je rano da živim sama. U budućnosti naravno, jer je normalno da čovek teži da se osamostali, ali ja sam vezana za roditelje i u roditeljskom domu mi je lepo.
Da li su vam dali savete pred takmičenje na “Evroviziji”?
– Rekli su mi da bi trebalo da maksimalno uživam i da pokušam da se ne uzbuđujem previše. Svesni su da sam veliki perfekcionista i da i najmanja sitnica, ukoliko ne ide po planu ili nije dobro urađena, može potpuno da promeni moje raspoloženje. Meni je u Malmeu zaista bilo dovoljno kada sam sišla sa bine posle nastupa i kada sam znala da smo dale svoj maksimum i da je sve bilo onako kako smo vežbale.
To je nezaboravno iskustvo za mladog pevača na početku karijere.
– Neverovatno je koliko lepih stvari sam doživela u proteklom periodu, počev od takmičenja za “Prvi glas Srbije”, preko festivala “Beovizija”, do neverovatnog puta u Malme. Toliko pevača sam upoznala iz raznih zemalja. Nikada nisam bila u Malmeu pa mi je bilo jako zanimljivo da obiđem novi grad. Organizacija koju smo tamo doživele je neponovljiva, oni vode računa o svemu, o najmanjim sitnicama. Od prvog do poslednjeg dana Nevena, Mirna i ja smo uživale.
Imali ste priliku da upoznate i svog idola.
– Da, to je bio predstavnik Italije Marko Mengoni, koga obožavam od kada je u svojoj zemlji pobedio u emisiji ,,X faktor“ pre nekoliko godina. Bila sam u šoku kada sam saznala da će on predstavljati svoju zemlju i da ću i ja nastupati sa njim na istoj sceni kao ravnopravni kolega, a u stvari sam bila kao ustreptala tinejdžerka koja mu se zaista divi. Imala sam priliku da ga intervjuišem za evrovizijsku televiziju kada sam bila u ulozi novinarke, ali taj snimak još nije emitovan, te ovim putem apelujem da napokon puste moj intervju sa Markom. On je imao divnu pesmi, sam se pojavio na bini bez specijalnih efekata i igrača, ali mene je uspeo da hipnotiše svojim glasom i emocijama koje prenosi dok peva. Pored predstavnika Švedske, on mi je bio favorit.
Nastavljate li da gradite solo karijeru?
– Da, sada svaka nastavlja svojim putem. Bila mi je čast da radim sa Nevenom i Mirnom, to su dve osobe sa kojima sam se jako zbližila i mnogo ih volim. Mesecima živimo zajedno i sada kada se projekat “Evrovizija” završio svaka od nas kreće svojim putem. Moj prvi solo korak je pesma koju sam snimila sa drugom Markom Mandićem, sa kojim se godinama družim. Odmah smo se razumeli kada je stvaranje u pitanju, oduvek smo želele da uradimo neku pesmu zajedno i snimili smo prvo demo, a zatim i zvaničnu verziju. Pesma pod nazivom ,,Ujutru“ je brza, vesela i ima sjajan tekst. Nadam se da će se publici dopasti spot koji ćemo uskoro snimiti.
Koliko vas je pogodilo kada je vaše ime dovedeno u kontekst sa rasizmom na lažnom “Tviter” nalogu Sare Jovanović po završetku polufinalne večeri?
– Generalno, svih ovih meseci plašila sam se da ne dođem u neku takvu neprijatnu situaciju, pošto uz veću pažnju idu i lažni profili na društvenim mrežama koji nisu ni najmanje bezazleni. Ti ljudi koji ih otvaraju uopšte ne shvataju koji nam problem prave. Dok sam bila u Malmeu nisam imala slobodno vreme da odem na ,,Tviter“, a roditelji i prijatelji su me obavestili o tome. Bili su jako zabrinuti za mene jer je rasizam teška reč i stvarno mi nije bilo svejedno, drago mi je što se sve to donekle brzo razjasnilo i ispravilo.
Bilo je i lepih trenutaka, svetski mediji su vas proglasili za savremenu Lolitu. Da li vam to prija?
– Te nedelje su po novinama bili baš lepi naslovi, osim onoga da “Sara osvaja Evropu u gaćicama”. Njihova štampa pisala je ne samo o mom izgledu i glasu već i o ponašanju koje je, prema njihovim napisima, osvojilo evrovizijsku publiku. Jedan od najlepših komplimenata koje sam dobila je da sam veoma opuštena i normalna devojka. Drago mi je što su me tako doživeli i to preneli i u svojim novinama.
Jeste li sada zaljubljeni?
– Trenutno nemam dečka i nisam zaljubljena, u poslednje vreme sam maksimalno posvećena muzici koju živim od jutra do sutra.
Da li imate veću inspiraciju u poslu kada ste emotivno ispunjeni?
– U mom slučaju kreativnost ne zavisi od mog emotivnog statusa jer kakav god on bio, ja imam inspiraciju koju nosim, a koju spoljni faktori samo usmere na određenu stranu, dakle zaljubljena ili ne, uvek stvaram.
Prilaze li vam često mladići da vam se udvaraju?
– Da budem iskrena, najčešće mi prilaze devojčice ili tinejdžerke koje vole moj rad, naravno da ima i dečaka kojima se dopadam, ali to udvaranje je uglavnom preko društvenih mreža i svodi se na virtuelne komplimente, jer od posla ne stižem da izađem za svoju dušu.
Tekst: Jelena Vlahović, Life Content
Foto: Janko Petković
