Milan Lane Gutović: Sve je više stvari koje me mrzi da radim

Milan Lane Gutović: Sve je više stvari koje me mrzi da radim

Autor: | 02/05/2013

0

Nakon godinu i po dana jedan od najomiljenijih domaćih glumaca Lane Gutović vratio se na male ekrane. U seriji "Otvorena vrata" gledamo ga u ulozi Dragoslava, a u prazničnom intervjuu za Blic priča o tome koliko smo se svi mi promenili u poslednjih 18 godina, koliko je prošlo od prvog serijala "Otvorena vrata".
Koliko se Dragoslav danas razlikuje od onog pre 20-ak godina, a koliko ste se i vi lično promenili u ovom periodu?
- Dragoslav je izbegao promene, što se događa tipovima koji odlože odrastanje na neodređeno vreme. Ostao je beznadežno zaljubljen u svoju suprugu, ali ga to ne sprečava da je vara s drugim ženama. Moje lične promene se sastoje u sve većem broju stvari koje me mrzi da radim. Za razliku od Dragoslava, mene mrzi i da varam.

Koji problemi su bili dominantni pre dvadesetak godina, a koji danas i jesmo li napredovali ili nazadovali kao društvo?

- Smatram da državom treba da upravlja aristokratija uma i karaktera. Odavno je ugled autoriteta zamenjen sramnim vođstvom autoritarnih kreatura za koje prosečan građanin Evrope ili Rusije i Amerike sluti da nije nikakva ličnost dostojna poštovanja, a ipak im se ropski pokorava. Nepoštovanje autoriteta bi trebalo da bude prva građanska dužnost. Mi odavno stagniramo. A ako društvo stagnira, ono nazaduje. Ali ni to nije tako loše koliko je loš „napredak“ u koji nas kreature koje sam pomenuo vode.

Koje su posledice odluke vlasti da 0,6 odsto ide za kulturu? Pozorišta i kinematografija su u krizi, televizije imaju sve manje novca za igrani program...
- Vlasti smatraju da je kulture previše i da nema razloga rasipati novac na to. Procenti koji su za kulturu izglasani u skupštini govore o delegatima i o onome što možemo od njih još očekivati. Pre rata su putujuća pozorišta bila primorana da pomalo kradu da bi opstala. Mislim da će posledice ove odluke biti slične.

Imate li poverenja u generacije koje dolaze?
- Znamo da su nakazne igre mladih stare koliko i gresi njihovih otaca. Ovo je prilika da im nađem stotinu mana jer nema ništa što može da dovede naš ego do ushićenja kao pronalaženje tuđih grešaka. Zameram im samo jedno: rastu u nekoj vrsti stalne sadašnjosti i nemaju nikakvu vezu s prošlošću zemlje i naroda kojem pripadaju. A ova osobina je neophodna da bi se stekli uslovi za izdaju svoga naroda i svoje zemlje.

Izvor: Blic

Komentari (0)

Loading
Goran Anicic hellomagazin