Marčelo Mura: Porodična oaza u srcu Beograda || Hello Magazin!

Svetski priznati frizer Marčelo Mura sa samo petnaest godina u svom rodnom gradu na Sardiniji počeo ja da se bavi frizerskim poslom tako što je posle nastave u školi pomagao u salonu starije sestre. Čvrsto rešen da mu životni poziv bude ulepšavanje žena, upisao je Akademiju za dizajn i modu u Firenci, eksperimentalni odsek za modnog frizera. Prvi posao je dobio u Londonu, gde je postao član tima poznatog salona „Vidal Sason“, koji su posećivale mnoge slavne dame u Engleskoj. Posle dve godine, sa dragocenim iskustvom koje je tamo stekao radeći sa čuvenim majstorima, vratio se u Italiju gde je najviše sarađivao sa modnim fotografima i modnim magazinima. Na snimanju jednog takvog editorijala upoznao je frizerskog majstora Rosana Feretija i bez razmišljanja pridružio se njegovom timu jer je shvatio da na isti način razmišljaju o klijentima i da na isti način vole kosu. Iz Parme se preselio u Madrid, gde je upoznao sadašnju suprugu Nevenu. Osim što je u Španiji doživeo ljubav na prvi pogled tamo je napravio i veliki poslovni uspeh, njegovi saloni stekli su poverenje prestižne klijentele poput kraljevske porodice i velikog broja javnih ličnosti. Marčelo je bio i deo umetničkog tima „MRF“ i tada je učestvovao u stvaranju knjige o kosi u produkciji magazina "Vog" sa najboljim modelima svih vremena: Naomi Kempbel, Lindom Evanđelistom, Stelom Tenant.

Posle rada u gotovo svim svetskim metropolama Marčelo Mura je sa suprugom Nevenom i njihovom decom, šestogodišnjim sinom Matejom i dvogodišnjom kćerkom Karlom, odlučio da im Beograd bude životna baza. Kada je prvi put čuo za Srbiju nije ni sanjao da će upravo u njoj osnovati porodicu i napraviti uspešan poslovni poduhvat.
Kada ste prvi put čuli za Srbiju?
- Za vašu prelepu zemlju čuo sam još kao tinejdžer zahvaljujući fudbalu koji obožavam. Mnogi vaši šampioni igrali su u italijanskoj ligi, poput Jugovića, Stojkovića, Stankovića, Mihajlovića. Svi mi u Italiji ih izuzetno poštujemo.

Čime vas je Beograd osvojio?

- Sa Sardinije otišao sam sa šesnaest godina, živeo sam i radio u gotovo svim velikim evropskim gradovima. Kada smo Nevena i ja dobili Mateju, došli smo u Beograd jer je izgledalo da ćemo imati više vremena jedni za druge. U međuvremenu, srpska prestonica postala je moj grad, ovde je moj dom, moja porodica. Često putujem, pre svega u London, zbog klijenata koji tamo žive, ali znam da sam kod kuće kada se vratim ovde. Naši prijatelji kažu da sam u prošlom životu sigurno bio Srbin.

Po čemu su Beograđanke posebne?
- Prvo što svi primete kada dođu u Srbiju je prirodna lepota, svi su fascinirani neverovatnim brojem lepih žena. Kada ih upoznate, shvatite da su pored odličnog fizičkog izgleda, odlučne i tačno znaju šta žele.

Da li vam je bilo teško da naučite srpski?
- Na početku sam mislio da je nemoguće naučiti vaš jezik. Kada smo se preselili u Beograd, upisao sam intenzivni kurs srpskog jezika za strance i uspešno završio prvi stepen, nisam nastavio jer mi obaveze u frizerskom salonu to ne dozvoljavaju. Zapravo, najviše sam naučio od supruge, zatim u razgovoru sa ljudima na ulici i brojnim prijateljima koje sam ovde stekao. Kod kuće insistiram da govorimo italijanski kako bi naša deca savlada moj maternji jezik. Mateja je rođen na Sardiniji, a Karla u Beogradu i smatram da će im biti veoma korisno da govore što više jezika.

Šta vam najviše nedostaje u Beogradu iz vašeg zavičaja?

- Najviše mi nedostaju porodica i prijatelji, zatim more i miris Sardinije, doručak uz kaficu. Ali kad god imamo slobodnog vremena, uvek porodično odemo u moj zavičaj.

Da li ste angažovali enterijeristu prilikom uređivanja doma?
- Naš dom smo uredili sami, nismo ga sređivali tako što smo otišli u kupovinu i odmah nabavili sve što nam je potrebno, već smo polako birali detalje. Mnoge stvari smo pronalazili preko interneta, a posebno smo ponosni na nasleđeni nameštaj od naših baka.

Koji deo vašeg životnog prostora je omiljeni kutak porodice?
- Nama Italijanima to su kuhinja i trpezarija, jer su to prostorije u kojima provodimo najviše vremena zajedno kao porodica, pa je tako i u našoj kući, svi smo skupa oko trpezarijskog stola.

Intervju: Jelena Vlahović
Fotografije Marčela sa porodicom: Miša Obradović, ostale fotografije: Janko Petković