Glumica Danina Jeftić pobrala je simpatije publike ulogom Rose u filmu „Montevideo, bog te video“. Zahvaljujući angažamnu u ostvarenju Dragana Bjelorgrlića dvadesetpetogodišnjoj umetnici otvorila su se mnoga vrata. Igra u nekoliko predstava „Beogradskog dramskog pozorišta“, u „Zvezdara teatru“, pozorištu „Boško Buha“, a nešto više od dva meseca nastupa sa predstavom „Ludi od terapije“ na novoj sceni „Stamenković“. Pored pozorišnih uloga u kojima briljira, tamnoputa devojka sa neobičnim imenom angažovana je i na snimanju nastavka serije „Budva na pjenu od mora“ zbog čega ovih dana boravi u Budvi. Glumica koja je jedanaest godina svog života provela u Australiji gde se školovala i igrala rukomet zadovoljna je svime što je do sada postigla.
– Ponudu da se priključim ekipi serije „Budva na pjenu od mora“ dobila sam od Mime Karadžića. Posle sastanka i čitanja scenarija prihvatila sam ulogu. Ovo nije prvi put da sarađujem sa Mimom. Zajedno smo radili i seriju „Pare ili život“ i film „Montevideo, bog te video“. Ne mogu previše da pričam o svom liku, jer tek treba da se raspiše uloga, jedino što mogu otkriti je da glumim Beograđanku koja sa drugaricom dolazi u Budvu na letovanje – kaže Danina za magazin „Hello!“.
Da li uporedo snimate i drugi deo filma „Montevideo, bog te video“?
– Ekipa filma se nedavno vratila sa Tenerifa i sada su na odmoru. Tamo su snimali samo momci, a mene čeka rad u Beogradu. Verujem da će i nastavak postići uspeh kao i prvi deo. Ima novih likova i priča više nije toliko bazirana na fudbalu.
Dosta radite, angažovani ste i u pozorištu, a beogradsku publiku ste oduševili u predstavi „Ludi od terapije“. Na kakav prijem nailazite u drugim gradovima Srbije?
– Gde god da je igramo predstava odlično prolazi. „Ludi od terapije“ je odlična komedija i svi smo se potrudili oko svojih likova i od publike stalno dobijamo pozitivne komentare. Igramo je na novoj sceni „Stamenković“ i najbitnije nam je da ljudi nauče da tu dolaze da gledaju predstave.
Zbog čega ne volite da gledate filmove i serije u kojima glumite?
– Izbegavam da sebe gledam na filmu i u serijama kad god mogu. Nisam želela da pogledam ni „Montevideo“, ali me je Dragan Bjelogrlić naterao. Rekao je da moram da ga odgledam kako bih znala na konferencija novinarima da odgovorim na pitanja.
Samokritična sam i stalno tražim greške, ne dopada mi se kako izgledam i time pokvarim onaj lep utisak koji sam stvorila dok sam to snimala. Lakše mi je da ne gledam i slušam tuđe komentare.
Rođeni ste u Sarajevu, a odrastali ste u Rusiji i Australiji? Kakva sećanja vas vežu za život u te dve zemlje?
– Imala sam pet godina kada smo zbog rata napustili Sarajevo i preselili se u Moskvu. Živeli smo u Rusiji dve godine, tamo sam završila prvi razred osnovne škole. Jedino što mi je ostalo u sećanju od tamošnjeg života je ruski jezik. Iz Moskve smo se preselili u Sidnej i tamo smo živeli jedanaest godina. Iako sam odrasla u Australiji njome nisam fascinirana. Jeste prelepa zemlja, ali njihov narod ne zna da uživa. Mnogo su hladni, rezervisani su za sve, nemaju duha za razliku od našeg naroda. Sve rade na brzinu.
Koliko je bilo teško vašoj porodici da se snađe u tako dalekoj zemlji?
– Moje je bilo samo da završavam školu, dok su se mama Nada i tata Ljubiša svim silama trudili da meni i sestri obezbede lep život. U početku im nimalo nije bilo lako, ali su davali sve od sebe da uspeju. Nisu odustajali i tata je otvorio sportku akademiju, dok je mama u okviru nje vodila kafić.
Zbog čega su i pored toga što su nešto stvorili rešili da dođete u Srbiju i započnete život od nule?
– Roditelji su prvenstveno želeli da se vrate, a ja sam se sve vreme nadala da će do toga doći. Znam da su uvek imali potrebu da dođu u Srbiju. Odlazak u Rusiju, a potom i Australiju nije bila njihova volja, tanaterani su to da urade zbog rata. Pre nego što su doneli konačnu odluku da zauvek napustimo Australiju porazgovarali su sa mnom i mojom sestrom Kristinom. Bila sam oduševljena, dok je sa Kristinom išlo teže. Ona je pet godina mlađa od mene i bila je dvogodišnja devojčica kada smo stigli u Sidnej i samo je znala za taj život.
Intervju: Sandra A. Rilak
