Jedna od najpopularnijih pevačica narodne muzike Dragica Radosavljević Cakana, koja je posle prošlogodišnjeg učestvovanja u „Farmi” postala omiljena ličnost većine ljubitelja ovog rijaliti šou-programa, oazu mira pronašla je na dvadesetak kilometara od prestonice, u prigradskom mestu Sremčica gde već osam godina uživa sa suprugom Nebojšom Negićem, uspešnim pravnikom zaposlenim u Vladi Srbije.
Dom koji je strpljivo i s puno ljubavi uređivala po sopstvenom senzibilitetu i afinitetima je idealno mesto za odmor od napornog rada poslednjih meseci kada je pripremala svoj novi album, čija će se promocija održati krajem ove nedelje.
– Na albumu ima četrnaest pesama od kojih se već izdvojila „Lepo provešću se noćas”, pa ću za tu numeru uskoro snimiti i spot. Međutim, planiram da već na jesen snimim još jedan singl za koji će muziku raditi naš renomirani kompozitor Saša Dragić koji takođe planiram da ekranizujem. Sve to ne bih uspela bez svojih sponzora, dok su mi moje drugarice Sanja i Nataša pomogle u svim poslovima vezanim za marketing – objašnjava Cakana, koja osim napornog posla, često čuva i svoje unuke, odnosno decu njene jedinice Maje – Uroša, Dunju i Mirku.
– Volim da provodim vreme sa svojim unucima koji često borave kod mene. Upravo zbog njih sam uređivala dom tako da ne bude pretrpan nameštajem i da deca mogu na miru da se igraju.
Koliko živite u Sremčici?
– Pre osam godina smo napustili Beograd, a u ovoj kući smo šest godina. U blizini današnjeg doma imamo još jednu kuću koja nam je ranije bila vikendica, a sada služi kao odlično mesto gde spavaju svi naši gosti.
Da li ste teško odlučili da napustite grad?
– Pošto sam odrasla u Leposaviću, koji je mali grad, ne predstavlja mi problem da živim na periferiji. Pre toga, trideset godina sam živela na Vračaru, ali je to bilo mnogo naporno, naročito zbog mesta za parkiranje. Onda smo moj suprug Neša i ja čuli da se u blizini naše vikendice prodaje veliki plac od trideset ari, dogovorili smo se da ga kupimo i tamno sagradimo kuću u kojoj ćemo živeti.
Uživate li sada u svim blagodetima koje pruža život u malom mestu?
– Naravno, osećam se kao da živim u banji, a treba mi svega petnaest minuta da stignem do Beograda. Sremčica je na jako dobroj nadmorskoj visini, tako da je vazduh izvrstan, a svako jutro me budi cvrkut ptica. Ipak, moram da priznam da mi je to na početku bilo pomalo čudno, čak mi je na neki način nedostajala buka, ali brzo sam se privikla i sada se ni za šta na svetu ne bih vratila u Beograd.
Jeste li sami sređivali kuću ili ste imali pomoć stručnjaka?
– U uređenju enterijera mnogo mi je pomogla drugarica Tanja Radić koja je po profesiji arhitekta i bez njene pomoći zaista ne bih uspela. Međutim, većinu nameštaja suprug i ja smo kupovali u inostranstvu, uglavnom u Italiji i Španiji, ali i Portugaliji i Nemačkoj, dok smo sanitarije nabavili u „Euro domu” u Beogradu. Tamo smo kupili i đakuzi za dvorište koji leti često koristimo pošto nam je to kao mali bazen u okviru koga imamo i masažu.
Šta vam je bilo najbitnije prilikom uređenja enterijera?
– Želela sam da imam teretanu, velike plakare za garderobu i svoje veliko kupatilo, što sam i dobila. Neša ima svoje kupatilo, ali to ne znači da nekada ne koristi i moje ili ja njegovo.
Da li je on imao posebne želje kada ste sređivali kuću?
– Moj suprug je po prirodi veliki perfekcionista, voli vredne stvari i umetničke predmete, pa smo mnoge sitnice kupovali po antikvarnicama i galerijama koje smo obilazili tokom putovanja. Tako smo, na primer, u dvorcu Sinkre u Portugaliji kupili mnoge predmete, dok smo, recimo, u Moskvi nabavili veoma skupo Forberžeovo jaje. Ali to je nešto što imate za sva vremena. Suprug je takođe u dvorištu sa svojim drugom, arhitektom Milanom Raškovićem, osmislio letnjikovac koji su predivno uredili i tu provodimo najviše vremena.
Veoma lepo izgledate, vežbate li redovno u teretani koju imate u kući?
– Vežbam tri puta nedeljno, a kada imam vremena, i dva puta dnevno, sve zavisi od obaveza. Nedavno sam kupila i stolicu sa masažerom, koju takođe često koristim, a tu je đakuzi koji mi služi za hidromasažu. Ne idem na kozmetičke tretmane, ali zato redovno pijem „ecomer”, koji dajem čak i unucima, jer mi on pruža energiju neophodnu za obavljanje svih obaveza.
Koliko često vam dolaze unuci?
– Vrlo često i ja sam rado prihvatila obavezu da ih čuvam uvek kada kćerka i zet nisu u mogućnosti.
Volite li kao prava baka da im kuvate svaki put kada dođu?
– Naravno, Uroš i Dunja obožavaju moju domaću supu sa rezancima, kao i uštipke i pitu, što im redovno spremam, dok od mesa najviše vole biftek, koji takođe stalno jedu, jer sam ih naučila da je odličan za snagu. Najmlađa Mirka za sada samo pije mleko koje joj je samim tim omiljena hrana. Međutim, moji unuci nisu mnogo zahtevni kada je reč o hrani.
Da li je i njihova mama imala sličan ukus kada je hrana u pitanju?
– Jeste. Ona je jedno vreme jela samo domaću supu, ali se posle zasitila, pa kasnije nije mogla da je okusi. Mnogo je volela i pitu moje mame koju ja sada prema istom receptu pravim svojim unucima, kao i pire krompir. I njoj je biftek bio omiljeno meso. Smatram da je to odlična hrana za decu, jer kada im date tako kvalitetno meso, dugo ostaju siti.
Postoji li neki specijalitet koji s posebnom ljubavlju spremate samo za supruga?
– Neša je Dalmatinac, tako da obožava ribu, posebno morsku i morske plodove. Zbog njega sam naučila da spremam sve riblje specijalitete, različite čorbe i druge morske đakonije. Međutim, kada želim da ga obradujem, napravim mu američku pitu od jabuka koju uvek rado jede – zaključuje Cakana.
Tekst i foto: Hello! broj 128, 6. jun 2010.
