Zvonko Marković otvara vrata svog sofisticiranog doma na Bežanijskoj kosi || Hello Magazin!

Poznati beogradski kreator, diplomirani kostimograf savremenog odevanja Zvonko Marković, usled napornog radnog dana koji iziskuje kreativni napor, mir od užurbanog života pronalazi u svom domu na Bežanijskoj kosi. Deseti sprat, na kome se nalazi Zvonkov stan, kada lift ne radi, izgleda kao nepremostiva prepreka, ali šarmantni kreator ga ne bi menjao za neku nižu etažu. Kaže da na toj visini oseća svež vazduh i stan mu je potpuno okupan sunčevom svetlošću. Pored toga prija mu što je zaštićen od buke i prašine, koja je neizbežna na nižim spratovima. Mada tvrdi da u Beogradu ne postoji idealna lokacija za život, Bežanijsku kosu ističe kao kraj koji obezbeđuje život po meri čoveka.
- Nemam preterano pozitivno mišljenje ni o jednom delu Beograda. Mislim da će trebati dosta vremena da se iskristališe koji su krajevi dobri, a koji loši. Trenutni komunistički miks svega i svačega mi ne prija. S jedne strane, nije to loše, ali, s druge, bolja je klasna podela kakva postoji u svetu. Ovaj kraj u kome ja živim čini mi se kao dobra lokacija. Idealna građevinska celina koja nudi savršene uslove za život.

Nedavno ste renovirali stan?
- Tako je. Rušio sam i premeštao zidove, jer ovaj stan je imao sedam vrata više nego što ih ima sada. Za nekoga to je krajnje nepraktično rešenje, ali meni je bila potrebna širina i prostor koji diše.

U vašem domu dominira crvena boja zidova. Nosi li to neku skrivenu simboliku?

- Ta boja nije klasična crvena, več je reč o mešavini ljubičaste i pink boje, koja je prezasićena u crvenom pigmentu. Shodno tome ima toplinu koja mi prija, kao i egzotičnost koja me pokreće.

Zidovi su mahom prekriveni umetničkim slikama.
- Obožavam tu preopterećenost zidova. Slike su moja opsesija. Nekada su na tim površinama „visile“ umetnine sa mojim potpisom, ali sam ih nedavno zamenio. Ima tu svakojakih motiva, od crkvenih, pejzažnih do apstraktnih. Moja slava je Sveti Jovan, tako da centralno mesto u dnevnom boravku zauzima ikona sa njegovim likom. Nažalost, zbog konstrukcije stana nije dobio mesto na istočnoj strani, gde bi trebalo da bude, ali verujem da će mi Sveti Jovan oprostiti na tome.

U uglovima i na vitrinama dominiraju skulpture.
- Skulptura kao umetnička forma mi je veoma bliska. Za mene je i moda vrsta vajanja. S obzirom da je tako doživljavam, svaka skulptura mi je magična, zanimljiva kao neki okamenjeni trenutak. Volim plemenite materijale poput bronze, mermera i kosti, koji mogu da pokažu ljudski domen i precizan rad. Takođe me fasciniraju i svileni vezovi, filigranski radovi, kao i tepisi. Podove moga doma krase pakistanski i persijski tepisi. Inače, imam dve postavke tepiha za kuću. Letnji, kada dominiraju bež i svetli dezeni, i zimski, kada sam potpuno u crvenom tonu i tada sve deluje svečanije.

Da li je teško da vama neko odabere poklon?

- Jeste, retko se dešava da je poklon po mojoj želji. Malo stvari mi se baš sviđa. Nisam od onih koji će puniti kuću stvarima koje su mu poklonile drage osobe. Tako molim prijatelje da mi ništa ne kupuju, jer mi je lakše da im to kažem neko da mi daju ono što mi se ne dopada. Ne umem da se pretvaram i uvek sam surovo iskren.

Ambijent vašeg stana krase masivni komadi nameštaja koji podsećaju na rezidencijalni?
- Tako je. Volim tu vrstu elegancije. Uživam u svemu što je ručni rad. Cenim moderan nameštaj, ali mi je jedna stilska fotelja sa izrezbarenim detaljima, koje je neka osoba mesecima radila i smišljala, privlačnija u odnosu na hladne i jednostavne oblike. Lusteri su takođe rađeni u tom stilu. Pravio ih je moj prijatelj, antikvar Aca Bošković. Rađeni su serijski, kao replike epohe art-dekoa. Prelepi su, naročito jer se njihov donji deo sastoji od resica kristala koji, kada se napravi promaja u stanu, proizvode tihi mio zvuk.

Budući da sve u vašem stanu deluje skupoceno, nervira li vas kada neko od gostiju ili vaša sestričina, jednogodišnja Sofija, nešto prospe ili razbije?
- Imam jednu vrlo jednostavnu teoriju: „Bolje da unište moji, nego neko drugi“. Nije me briga, neka unište šta god hoće, bitno je da se dobro osećaju kod mene. To je dobra prilika za kupovinu novih i lepih stvari.

Kako se slažete sa sestričinom Sofijom?

- Super. Ona je jedno vedro i nasmejano dete, koje svima nesebično pruža ljubav. Nažalost, nisam toliko aktivan učesnik u njenom odgajanju, jer Sofija živi u Holandiji. Kad god mi se ukaže prilika, pokušavam da odem tamo i uživam s njom. Ja sam za nju ujka koga viđa pet ili šest puta godišnje po desetak dana. S obzirom na to da je pored osnovnih reči uspela da nauči reč „ujka“, računam da sam joj neko važan u njenom životu.

Uskoro ćete po drugi put postati ujak?
- Tako je, i veoma se radujem zbog toga. Moja sestra treba da se porodi u decembru, tako da sigurno znam gde ću da provedem Novu godinu. Tek posle drugog deteta mogu da zamislim kakva će cika biti ovde kod mene, kad svi dođu. Jedva čekam.

Prija li vam tišina kada ste sami u stanu?
- Kod mene u domu nikad nema apsolutne tišine. Uključen je uvek televizor, klime, resiver, bojler, frižider. Često se dešava da na televizijskom ekranu ide jedna slika, a svira druga muzika, a ja na kompjuteru radim nešto treće. Čini mi se da sve nije uključeno, možda se ne bih ni osećao živim.

Da li je klavir dekorativni elemenat u vašem stanu ili na njemu ponekad svirate?

- Moja rođena sestra Marica Radivojević, koja je udata i živi u Holandiji, nekada je svirala klavir, dok sam ja kao mali svirao violinu. Moj otac je očigledno želeo ceo orkestar. Nažalost, nije poživeo da uživa u tome.

Volite li da spremate i majstorišete po kuhinji?
- Volim, ali u poslednjih šest godina moja kuhinja služi strogo kao dekoracija. Jedem kod mame, koja živi u blizini, i po raznim restoranima. Mada se to po mom izgledu ne bi reklo, trudim se da jedem zdravu hranu. Odmalena sam astmatičar, pa sam uvek morao prilično da se čuvam. Sada imam i male probleme sa srcem, tako da moram da vodim računa. Zbog toga sam uvek izbegavao masovna okupljanja.

Jeste li talenat za modu nasledili od nekog pretka?
- Imam brata koji je docent na Likovnoj akademiji. Pored njega moji baba i deda, koji su rano umrli, radili su u Francuskoj kao krojači, tako da verovatno talenat vučem na njih.

Budući da ste radili za najveće zvezde sa naše estradne scene, predstavlja li vam neka ličnost izazov?

- Ne. Radeći sa svim eminentnim damama sa područja bivše Jugoslavije, od Lepe Brene, Cece Ražnatović, Severine i Zdravka Čolića, ostvario sam svoj cilj. Voleo bih da me neka nova zvezda inspiriše, ali trenutno je nema.

Da li biste istakli ime nekog mladog kreatora sa ovih prostora čiji vam se rad dopada?
- Ne znam šta bih vam rekao na tu temu. Nisam zapamtio ničije ime. Redovno pokušavam da pratim modne revije, gde se pojavljuju novi kreatori. Da budem iskren, ja bih više od tri četvrtine njih zabranio na modnoj sceni. Nadam se da će oni nestati, a da će ta jedna četvrtina opstati.

Ostajete li verni modnoj manifestaciji „Fashion Selection“?
- Ne razmišljam na taj način. Nisam ja nikome veran. Pošto „Fashion selection“ nudi vrhunski nivo i prezentaciju, još sam tamo.

Šta je sa vašom saradnjom sa Ditom fon Tiz?
- Dogovarali smo se o jednoj lepoj saradnji ali, nažalost, do realizacije nije došlo. To je sve išlo preko našeg igrača iz „Mulen Ruža“ Aleksandra Josipovića, sa kojim je Dita trebalo da uradi modni editorijal za jedan američki magazin. Ta priča nije ostvarena u mojoj realizaciji, jer je velikoj divi saradnju ponudio poznati kreator Elie Saab. On je „uleteo“ umesto mene. Priča se da je on njoj platio.

Zašto vi niste „odrešili kesu“? Rad sa Ditom fon Tiz za vas bi bio veliki pomak?
- Dita fon Tiz je jedna veoma zanimljiva i seksepilna žena. Ali, da budem iskren, nikada ne bih plaćao da radim sa njom. Ako bih morao da platim da bih radio sa nekim, platio bih vrhunskim zvezdama kao što je Kajli Minog ili Madona. To bi bila prava promocija.

Jeste li išli negde na odmor ovog leta?
- Nisam išao na letovanje. Sve se svelo na neku poslovno-privatnu varijantu. Boravio sam kod moje kume u Nemačkoj i sestre u Holandiji. Mislim da je sve to za ovo leto.

Uskoro ćete se oprobati i u ulozi voditelja rijaliti šou-programa „Transformacija“?
- Ne bih smeo o tome preterano da pričam, ali istina je. Reč je o veoma skupom projektu koji podrazumeva totalni preobražaj jedne ličnosti. Uskoro će početi da se emituje na jednoj nacionalnoj televiziji.

Piše: Jelena Popović
Foto: Andrija Damnjanović