Sindrom kompjuterskog vida || Hello Magazin!

Sindrom kompjuterskog vida definiše se kao naprezanje očiju zbog produžene upotrebe kompjutera. Ovo stanje nazvano je „Computer Vision Syndrome“ ili „CVS“, a svake godine broj novih slučajeva problema sa očima zbog prekomerne upotrebe računara povećava se za milion. Svako ko u toku dana provede dva sata ili više radeći za kompjuterom ima predispoziciju za „CVS“. Takva tendencija ne čudi, budući da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka se nije menjala hiljadama godina, te ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u kompjuterski ekran.
Upotreba kompjutera postala je sastavni deo života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine, sto četrdeset tri miliona ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i pedeset četiri miliona dece, a ni slika u Evropi nije bitno drugačija. Kompjuteri zasigurno olakšavaju posao i čine ga efikasnijim. Ali, komjuteri istovremeno utiču i na naše zdravlje. Prema navodima „Američke optometrijske asocijacije“, 70 do 75 odsto onih koji rade za kompjuterom ima probleme sa vidom.

Fokusiranje na ekran je iz više razloga znatno teže od koncentrisanja na štampani materijal. Slika na ekranu je stvorena od sićušnih tačaka, poznatih kao pikseli. Ove tačke imaju jasan centar, ali nejasne ivice, što ometa dobro fokusiranje. Tako se, kako bi slika ostala oštra, oko stalno napreže i, kao posledica takvog stanja, javlja se zamor očnih mišića. Pored toga, na nastanak sindroma kompjuterskog vida utiču rezolucija ekrana, treperenje i refleksija. Studije takođe pokazuju da se pri radu sa kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta. Retko i nekompletno treptanje može da uzrokuje suvoću, crvenilo i iritaciju očiju zbog bržeg isparavanja suznog filma.

Iako su simptomi nastali pri radu sa kompjuterom prolazni, postoji mišljenje da dugotrajno fokusiranje na bliske predmete može da izazove akomodacioni spazam sa posledičnim pojačanjem, čak i pojavu miopije. Takođe, smatra se da kompjutersko zračenje, koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, nije dovoljno da izazove kataraktu, ali su mišljenja različita kada je reč o pojavi glaukoma.

Kontrola obavezna bar jednom godišnje
Da bi se bolest predupredila neophodno je jednom godišnje kontrolisati zdravlje očiju. Naprezanje koje oko trpi često je prouzrokovano i intenzivnom svetlošću koja dolazi spolja ili iznutra. Zato je potrebno obratiti pažnju na sledeće:
- pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude upola manje od onoga koje se koristi u većini kancelarija,
- potrebno je eliminisati spoljašnju svetlost navlačenjem zavesa ili roletni,
- smanjiti unutrašnje osvetljenje korišćenjem nekoliko sijalica,
- namestiti monitor tako da svetlost koja kroz prozor dopire spolja pada sa strane umesto odnapred ili otpozadi,
- bleštanje zidova, kao i refleksija od kompjuterskog ekrana takođe izazivaju naprezanje očiju,
- svetle zidove treba obojiti tamnijim bojama sa završnim mat slojem,
- poželjno je koristiti naočare sa antirefleksivnim slojem,
- veoma je važno da osvetljenje u prostoriji bude usklađeno sa jačinom svetlosti na ekranu,
- monitor treba podesiti tako da kontrast između pozadine i karaktera na ekranu bude veliki, a veličina i boja slova treba optimalno da pruže komfor,

- voditi računa o pravilnom položaju tela prilikom rada,

- monitor kompjutera treba da bude udaljen pedeset do sedamdeset centimetara.

Treptanje čuva oko
Iako zvuči nevažno, treptanje tokom rada na kompjuteru čuva oko, jer sprečava suvoću i iritaciju. U poslovnim prostorijama, zbog klimatizacije, može biti manja vlažnost vazduha, što takođe utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se ublažiti upotrebom veštačkih suza za vreme rada. Takođe, preporučuje se sledeća vežba: svakih trideset minuta deset puta veoma lagano zatvarati oči, što će omogućiti obnavljanje suznog filma.

Operater na kompjuteru sa punim radnim vremenom trebalo bi da svaki sat pravi desetominutne pauze, kako bi smanjio naprezanje oka. Svi koji obavljaju posao u sedećem položaju trebalo bi često da protežu ruke, noge, leđa, vrat i ramena. Na taj način smanjuje se mišićna napetost i povećava protok krvi.

Simptomi sindroma kompjuterskog vida
* Problemi sa vidom: teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja;
* problemi sa očima: suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva;
* opšte tegobe: glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost.

Iako za sada nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera izaziva trajno oštećenje očiju, ovi simptomi mogu da predstavljaju značajan problem.