Prošlo je 28 godina od odlaska Nenada Radulovića – Neše Leptira

Povezane vesti

“Nek’ bude dan, kad divlje ptice krenu preko istog mosta ja ću preći, ako me tamo čeka tvoja senka ništa neću reći, jer biću samo trag čoveka, i biću vođa skitnica…” Tekst legendarne pesme imao je nešto drugačiju verziju pre nego što je ona snimljena, pa je “vođa skitnica” prvobitno bio “vođa svitaca”. A kuda odlaze retki ljudi kao što je Neša Leptir, nikada nećemo saznati. Ili hoćemo, onda kada nam dođe vreme da i sami pređemo most.

Prošlo je 28 godina od odlaska velikog beogradskog šmekera i pop fenomena Nenada Radulovića. “Poslednja igra leptira” važila je za putujuće pozorište, predvođeno tim scenskim magnetom i neponovoljivim šoumenom, koji je uspeh grupe opisivao kao “savršenu kombinaciju pet dobrih fora i dva falš tona”.

 

Svi koji su poznavali Nešu i njegovu umetnost i smisao za humor priču će početi zaključkom da dobrota nekih ljudi i njihov duh ostaju da titraju gradskim vidokrugom još dugo nakon što odu, pa nemamo utisak da su nas zaista napustili, a ni taktovi njihovih pesama ne prestaju da odjekuju. I “Jeleni”, i “Nataša”, i “Grudi balkanske”, i “Dečko, ‘ajde oladi”, i mnoge druge snimljene na svega nekoliko nosača zvuka nazvanih “Konačno ploča” ili “Opet ploča”.

 

– Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio, savršeno organizovani haos – rekla je jednom prilikom Nešina majka, dok njegov brat Željko kaže da je tokom svog kratkog života uvek bio isti – prezirao je negativne ljude, mržnju i osvetoljubivost.

 

Ljubav je bila osnova za sve što je činio. Jer, “na ovom mestu se ništa ne završava, ovde nešto tek počinje”. Verovao je u to čak i kada je gubio bitku sa tumorom 12. februara 1990. godine.

Dan pred smrt na lekarskom receptu ostala je zapisana njegova rečenica: “Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”.

Ostale vesti iz rubrike