Ove bliznakinje će vas navesti da posumnjate u sve što do sad znate o rasama

Povezane vesti

Kada su se Amanda Vanklin i Majkl Bigs zaljubili poslednja stvar na pameti su im bili izazovi koji će im se isprečiti zato što su par različitih rasa.

– Šta je bilo važnije od toga da želimo da budemo zajedno – kazala je Amanda za National Geographic. Njihove ćerke dvojajčane su bliznakinje i njhova slika nalazi se na naslovnoj strani National Geographic-a, koji je odlučio da svoje aprilsko izdanje posveti pitanju rase.

Skrasili su se u Birmingemu u Engleskoj u želji da zasnuju porodicu. U julu 2006. Amanda je rodila dvojajčane bliznakinje, roditelji su bili u ekstazi od sreće i dali su im isprepltena imena. Jedna je Mili Marsija Madž Bigs, a druga Marsija Mili Madž Bigs.

Od tih prvih dana devojčice su imale slične crte lica, ali različitu boju tena. Marsija je imala svetlo smeđu kosu i svetlu kožu, kao i njena majka Engleskinja. Mili je imala crnu kosu i smeđu kožu poput njenog oca koji je poreklom s Jamajke. “Nikad se nismo brinuli zbog toga, jednostavno smo to prihvatili”, kazao je Majkl.

– Kad su se tek rodile, vozila sam ih u kolicima, a ljudi bi gledali mene, zatim u jednu, pa u drugu. Onda bi me pitali: ‘Jesu li bliznakinje?’ Ja bih odgovorila da jesu, zatim bi se čudili jer je jedna bela, a druga crna – priseća se mama Amanda. Ona bi svim začuđenima odgovorila kako su to – geni.

Majka naglašava kako ti znatiželjni ljudi nikad nisu bili neprijateljski ili osuđujući, jednostavno su bili znatiželjni.

– A kako je vrijeme prolazilo ljudi su u njima videli samo lepotu – kazala je mama.

Amanda koja radi kao kućna njegovateljica svoje bliznakije Mili i Marsiju naziva ‘čudom jednim od milion’. Ali, nije tolika retkost da par mešane rase dobije dvojajčane blizance od kojih jedno dete više nalikuje ocu, a drugo majci, kazala je genetska statističarka Alisija Martin.

Dvojajčani blizanci događaju se na jedno od 100 rođenja. Kada par mešane rase dobije dvojajčane blizance, osobine koje isplivaju kod svakog deteta zavise o brojnim varijablama. “Uključujuću odakle dolaze preci roditelja i kompleksne genetike pigmenta”, kazala je Alisija Martin postdoktorandica na Broad Institute Cambridge iz Masačusetsa.

U genetskoj terminologiji boja kože nije binarno svojstvo, sa samo dve mogućnosti, objašnjava Martin. “To je kvantitativno svojstvo i svako od nas ima neki gradijent u tom spektru.” Shvatanje ljudske genetike 21. veka govori nam kako je cela ideja rase ljudska izmišljotina.

– Moderna nauka potvrđuje da su vidljive razlike među ljudima samo slučajnosti u istoriji – rezultat mutacija, migracija, prirodne selekcije, izolacije neke populacije ili mešanja kod drugih – piše naučna novinarka Elizabet Kolbert. To nisu rasne razlike jer je sam koncept rase “nema genetsko ili naučno uporište”, kako kaže citat pionira DNK sekvencionisanja Krejga Ventera.

Bliznakinje vrlo jasno razumeju šta je rasizam. “To je kada ti neko sudi prema boji kože, a ne prema onome što stvarno jesi”, kazala je Mili. Marsija rasizam opisuje kao nešto negativno jer može da povrediti ljudska osećanja.

Otac kaže kako niko od njih nije svedočio rasističkom ponašanju prema devojčicama, isto su rekle i Mili i Marsija.

– Kada nas ljudi vide misle da smo najbolje drugarice. Kada shvate da smo bliznakinje, kao da su u šoku jer jedna od nas je bela, a druga je crna – kazala je Marsija.

Ono što njih dve ističu kao najveću razliku među sobom, ipak nema veze s nijansom tena. “Mili voli ženskaste stvari. Voli roze boju i sve to. Ja ne volim ružičastu, ja sam više kao dečko. Ljudi su stvoreni različiti”, zaključila je Marsija.

Ostale vesti iz rubrike