Niko ga ne voli: Zašto nije dobro da nas budi alarm

Povezane vesti

-Ako vaše ustajanje zavisi od alarma onda ne spavate dovoljno i izlažete se riziku da osetite negativne posledice toga, kaže profesor Rasel Foster.

On kaže da bi idealno bilo da niko od nas ne koristi alarm, već da se budimo prirodno jer je to jedini način da se zaista naspavamo.

Ne samo što alarm ometa vaš san, već povećava šanse da ćete da se probudite tokom “pogrešnog” ciklusa sna, kaže dr Nil Stenli, dodajući da to ima negativan efekat na zdravlje.

-Korišćenje alarma za buđenje znači da ćete se potencijalno probuditi tokom faze spavanja tokom koje ne bi trebalo da se budite, insistira dr Stenli.

Dok spavamo, električna aktivnost u našem mozgu usporava i ubrzava nekoliko puta tokom noći, a ti obrasci su poznati kao ciklusi sna.

U svakom ciklusu, moždana aktivnost usporava sve dok ne dostignemo dubog ili “spori” talas spavanja – najčvršći ciklus sna, pre nego što se vratimo u REM fazu, stanje koje je mnogo bliže budnom stanju.

Tada smo biološki programirani da se probudimo – zanimljivo, da nema alarma da nas probudi, nikada se ne bismo probudili tokom dubokog sna. Ali, alarm ne zna u kojoj ste fazi sna.

-Duboki san je jedini period kada mozak stvarno može da se odmori”, kaže dr Stenli, dodajući da kada nas alarm probudi u ovoj fazi, osećamo se ošamućeno, a razlog za to je što hormoni koji treba da nas razbude još nisu dostigli nivo koji treba, a moždana aktivnost se nije prirodno postigla, već je naglo “skočila”.

Profesor Foster insistira da je buđenje alarmom šok za ljudski organizam, stres, koji ubrzava rad srca i povećava nivo krvnog pritiska.

OK, definitivno bi bilo bolje da se budite prirodno nego da vas budi alarm – bili biste i zdraviji, srećniji i naspavani – ali, kako to da izvedete?

-Prva stvar koju treba da uradite da biste se otarasili alarma je da slušate svoje telo da biste shvatili koliko spavanja vam zaista treba, kaže profesor Foster.

-Nekim ljudima je potrebno devet sati, nekima je dovoljno 6,5 ili sedam, ne postoji univerzalna norma, objašnjava on. Profesor ističe i da, kada se prepustimo našem unutrašnjem, prirodnom budilniku, ne postoji šansa da spavamo predugo, odnosno duže nego što nam je potrebno.

-Ako dozvolite sebi da nekoliko dana zaredom ne podešavate alarm nego se budite prirodno, moći ćete da uvidite obrazac i utvrdite koliko vam je sati sna realno potrebno, kaže Foster.

Kada nakon tih nekoliko dana utvrdite koliko vam sna treba, znaćete kada treba da legnete u krevet da biste se sami probudili u sedam sati ujutru za posao.

Još jedna važna stvar ako želite da počnete da se budite sami je rigorozna disciplina kada je reč o spavanju – dakle, ležite svako veče u isto vreme i sami ćete se svakog jutra buditi u isto vreme.

-Da biste sami budili, naspavani, vreme leganja na spavanje ne bi trebalo da varira duže od 30 minuta, kaže dr Stenli.

Ako počnete da se budite sami, bez alarma, dr Stenli savetuje da, kada vam se desi da se probudite malo ranije nego što bi trebalo, ustanete iz kreveta.

-Ukoliko nastavite da spavate, rizikujete da uđete u novi ciklus sna i da se ne probudite na vreme.

Možda vredi pokušati, ali na početku ipak podešavajte alarm, za svaki slučaj, da ne biste kasnili na posao/fakultet/u školu.

Ostale vesti iz rubrike