Neraspoloženje ne treba “lečiti” grickalicama

Povezane vesti

Male promene u ishrani i svakodnevno hodanje barem pola sata mogu da dovedu do poželjnih promena u zdravstvenom stanju i postizanju osećanja zdravstvenog blagostanja ili well-being-a

Kad god imamo neki problem, kad nas sustignu brojne obaveze sa kojima ne znamo kako možemo da izađemo na kraj, kada smo neraspoloženi, ponekad utehu tražimo u hrani, pa „zatrpavamo” organizam raznim grickalicama koje su nam u vidokrugu i na dohvat ruke. U vreme praznika uglavnom smo bili euforični, a kada je prošla „sezona” dočeka Nove godine, obeležavanja Božića, sa ogromnom količinom hrane koja nam je bila na meniju, shvatili smo da smo zagazili u februar sa viškom kilograma i navikom da utehu za sve ono što nas muči i dalje pronalazimo u omiljenim namirnicama.

Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, pojašnjava da je uobičajeno da su praznici u našim krajevima obeleženi velikom količinom hrane i pića, a praznici su tokom zime smenjuju jedan za drugim. Kod nekih ljudi zbog konzumiranja velike količine hrane dolazi do pogoršanja zdravstvenog stanja već postojećih bolesti, a kod nekih do povećanja telesne mase.

– Kada ustanovimo šta se to desilo i kada prođe euforija, počinjemo da budemo pomalo zabrinuti, a ponekad i nesrećni. Bilo bi dobro da pokušamo da hranu koja nam je ostala od praznika podelimo ljudima kojima je potrebna što je humano i hrišćanski ili da je stavimo u zamrzivač i sačuvamo za neki drugi događaj. Poslepraznični period je pravo vreme da se koristi jedan drugačiji način ishrane, koji će se zasnivati na velikoj količini sirovog povrća, nešto manjoj količini voća, još manjoj količini mršavog mesa, koje je spremljeno bez prženja na ulju i pečenja. Tokom dana konzumirati dve šolje niskomasnih kiselomlečnih proizvoda. Bitno je konzumirati dovoljnu količinu tečnosti. Veoma je važno je da se hrana dodatno ne dosoljava – istakla je dr Novaković.

Cilj – postići well-being

Ukoliko se posluša predloženi savet za ishranu, većina osoba će reći da se oseća fizički i mentalno ,,lakše“, da su brži i mnogo efikasniji na poslu, da su boljeg raspoloženja. Drugim rečima, predloženi način ishrane može pomoći da se ponovo postigne zdravstveno blagostanja ili well-being.

Profesorka Novaković naglašava da upravo male promene u ishrani i svakodnevno hodanje barem pola sata mogu da dovedu do poželjnih promena u zdravstvenom stanju i postizanju osećanja well-being-a. Svaka osoba ima posebne potrebe i potrebno joj je posvetiti vreme da bi se napravio personalizovan nutritivni program koji će i te kako doprineti osećanju blagostanja.

Potražiti pomoć dijetoterapeuta

Činjenica je da je način života u 21. veku prepun mentalnih napetosti, da se uglavnom odvija u zatvorenom prostoru uz nedovoljnu fizičku aktivnost, da je praćen ogromnom ponudom hrane različite energetske gustine i različite nutritivne vrednosti te nutritivna terapija treba da rešava mnogobrojne rizike za zdravlje i ne može se govoriti o jedinstvenim nutritivnim preporukama.

– Zato je važno da svaka osoba potraži pomoć lekara dijetoterapeuta kako bi dobila savete i preporuke o tome šta treba da promeni u svom načinu ishrane radi dostizanja sopstvenog blagostanja – zaključuje dr Novaković.

Raspoloženje se može popraviti i u druženju sa dragim ljudima, šetnji u prirodi sa porodicom, odlaskom u bioskop ili pozorište, čitanjem neke dobre knjige, vežbanjem u prirodi i bićemo radosni što ćemo moći da „potrošimo” nagomilane kalorije…

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Ostale vesti iz rubrike