Loša vest za vegeterijance: Oni koji ne jedu meso skloniji su fizičkim i psihičkim bolestima

Povezane vesti

Vegetarijanci su podložniji obolevanju od psiholoških, ali i fizičkih bolesti nego osobe čija prehrana uključuje i meso, a dvostruko su skloniji depresiji od onih koji jedu sve, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika sa Univerziteta u Bristolu čiji su rezultati objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders.

Istraživanje je sprovedeno na 10.000 ispitanika, među kojima je bilo 350 vegetarijanaca i vegana. Ono je pokazalo da je uzrok tome manjak nekih vitamina i minerala kod vegetarijanaca koji ima negativan učinak na njihovo mentalno zdravlje.

Najčešće je reč o manjku gvožđa i vitamina B12. Oko sedam odsto vegetarijanaca i 50 odsto vegana pati od pomanjkanja tog vitamina, a što je osoba duže vegetarijanac ili vegan, rizik je veći.

Vitamin B12 ili kobalamin jedan je od osam vitamina iz B grupe pa je poput ostalih vitamina iz tog kompleksa rastvoriv u vodi. Nužan je našem telu za pravilno funkcionisanje i zdravlje nervnogtkiva, moždanih ćelija i crvenih krvnih ćelija.

S folnom kiselinom učestvuje u sintezi DNK i RNK, genetskog materijala tela. Potreban je za metabolizam svake ćelije u telu i učestvuje i u sintezi masnih kiselina i stvaranju energije. Naime, pomažući telu da apsorbuje folnu kiselinu, olakšava oslobađanje energije. Vitamin B12 koristan je i za raspoloženje, pamćenje, kvalitet kože, kose, noktiju, kao i za varenje, ali i za sprečavanje anemije.

Osobe kod kojih je evidentiran manjak tog vitamina često se osećaju umorno. Kobalamin pozitivno utiče na raspoloženje, odnosno deluje kao zaštita protiv depresije, podsećaju britanski naučnici.

Ranije su studije otkrile manjak vitamina B12 kod čak 30 posto osoba hospitalizovanih zbog depresije, a lekari veruju da je broj i veći s obzirom na to da testiranje nivoa spomenutog vitamina u organizmu nije standardna procedura u obradi psihičkih bolesnika.

Jedna od glavnih uloga vitamina B12 je pretvaranje hrane koju konzumiramo u energiju. Ima ga u brojnim namirnicama životinjskog porekla kao i u manjim količinama u mleku i jajima. Zbog toga se vegetarijancima i veganima preporučuje uzimanje suplemenata vitamina B12 kako bi im mozak dobro funkcionisao i da bi se izbegao razvoj anemije.

Opasnost vreba i od previše omega-6 kiselina

Anketa je pokazala i da ispitanici, vegetarijanci i vegani, konzumiraju i veću količinu brazilskih oraščića bogatih omega-6 masnim kiselinama, što naučnici takođe povezuju s mogućnošću nastanka problema s mentalnim zdravljem. Za razliku od omega-3 masnih kiselina prisutnih u sardinama ili lososu koje sprečavaju upalne procese i rastvaraju krvne ugruške, omega-6 čine upravo suprotno, podstiču jedno i drugo.

Upalni procesi i sposobnost zgrušavanja krvi važne su funkcije u organizmu ako se povredimo ili imamo ranu, ali upala se mora zaustaviti pošto rana zaraste. Međusobni odnos omega-6 i omega-3 vrlo je osetljiv i zahteva međusobni balans. Prekomeran unos omega-6, na primer kroz žitarice, margarin i biljna ulja dovodi do hroničnog upalnog stanja kod velikog dela populacije u zapadnim zemljama, što doprinosi nastanku kardio-vaskularnih bolesti.

Ranija su istraživanja pokazala da delu vegetarijanaca u organizmu uz vitamin B12 nedostaje, gvožđa, kalcijuma vitamina D, proteina i omega-3 masnih kiselina jer se nisu dovoljni informisali o nutritivnim vrednostima namirnica koje konzumiraju ili onih koje ne konzumiraju.

Ostale vesti iz rubrike