Dr Zoran Vujčić o veganima i smutiju: Moderni i nezdrav način života sa zapada postaje životni ideal

Povezane vesti

Zoran Vujčić je redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu koji u slobodno vreme vodi popularan blog “Hemija oko nas” na kojem piše o mnogim temama koje su važne, poput ishrane, kozmetike, savremenog načina života razbijajući mitove koji su u današnje vreme postali sveprisutni.

U medijima često možemo čitati kako određene biljke leče rak, kako je određena kozmetika dobra, kako neki način ishrane vodi dugovečnosti. Ali odgovor nauke na ova pitanja je često drugačiji. Sajt Buka, prenosi intervju sa profesorom postavljajući mu pitanja na pomenute teme:

Danas se priča da mleko ne valja, da žumance nije dobro, da trebamo jesti više ovoga ili onoga. Kako naći meru u moru informacija kojima smo svakodnevno zatrpani?

– Naći meru je veština življenja ili bar preživljavanja. Činjenica je da danas mleko nije dobro. Ne zbog mleka, već zbog pohlepnih vlasnika kombinata koji trpaju tone antibiotika i hormona, uništavajući kvalitetni život krava, da bi se dobilo što više litara. U jednom periodu, da ne navodim ime instituta, pokušavali su od mleka da naprave podlogu za mikrobe. Nije uspevalo, jer je toliko antibiotika bilo u njima, da nisu htele unete bakterije da rastu. Seljačko mleko ili bar najbliže njemu organsko je odlična hrana za decu i odrasle. Za decu što masnije, za nas starije ne mora toliko masno. Ali nikako oni odvratni, prevarantski nisko masni mlečni bućkuriši. Žumance domaćih koka je hrana bogova. Industrijska jaja pate od istih zagađivača.

Povrće je toliko prskano, da kada vidim ove “sirovaše” kako radosno blenduju sve to u smutije i radosno piju ne bi li postali mlađi, pomislim da su skloni samoubistvu. Nema ni voća ni povrća bez mnogo hemije. Zašto? Zato što ona zamenjuju onaj stari, dobri rad. Živelo se teško, ali nije bilo hemikalija u nama. Dodajte tome cigarete, vazduh u gradu, stres i eto 1000 i jedne bolesti.

U moru informacija postoje ostrva istine. To su Vaša baka i moja baka. Te generacije su potcenjene, a imaju znanja vredno zlata. Iskustvo koje sugeriše da je najbolja hrana domaća. E, sada teško je po ceo dani biti na društvenim mrežama, u trendu, kupovini ili prosto raditi za preživljavanje i hraniti se zdravom hranom.

Šta je ono što je, po Vama, najlošije a što svakodnevno upotrebljavamo, na što smo se navikli?

– Cigarete, instant jela. Gazirani napici, hrana iz minijaturnih kesica. I industrija parfema koji su jaki izazivači alergije. Danas jedete sladoled ili jedete slatkiš sa aromom ovoga ili onoga. Hrana je puna aroma, da bi se prikrili mirisi loše proizvodnje. Polako se zaboravljaju stari i provereni recepti. Žao mi je što se niko nije setio da napravi neki portal tradicionalnih balkanskih jela i kuhinje. S vremena na vreme ja započnem neku priču i javljaju se ljudi s raznim receptima. Kao biohemičar koji se trudi da koriguje loše navike u ishrani posvetio sam se izučavanju biljnih vlakana. Nažalost u državi koja nema sluh za prave stvari ostaje vam samo nauka. A i ona tone svakim mesecom u sve dublju bedu. Onda nije ni čudo što moderni, a realno izuzetno nezdrav način života sa zapada postaje životni ideal. Mnogo para, malo rada, opšta je neradnička nada.

Veganstvo, vegetarijanstvo, sirova hrana, kašasti sokovi. Da li su ove ishrane dugoročno dobre za zdravlje? Kakvo je vaše mišljenje o njima?

– Čovek mora hranom da unosi u kvalitetne proteine. Kvalitetniji za skoro 50% su proteini mesa, mleka i jajeta od bilo kog biljnog izvora. Postoje važne, tzv. esencijalne amino kiseline se u nekim biljnim proteinima ne nalaze ili se ti proteini ne vare. Smešno mi je kada pročitam o teoriji truljenja proteina mleka, a svako dete sa sela zna da se proteini kukuruza delom ne vare, ni kod životinja koje su tom tipu hrane prilagođenije. Zein je protein iz klase glutena koji ne možemo da varimo. A zein čini polovinu ukupnih proteina kukuruza. Zato vegani (oni su u naročitom problemu) i vegeterijanci imaju problema sa dobrom ishranom.

Naročito je problem unosa vitamina B12, bez koga nastaju svakakvi neurološki problemi. Kašasti sokovi su moda. Oni su odlično letnje osveženje. To prosto nije hrana. Nismo mi bebe od 7 meseci da papamo kašice. Našim zubima je potrebna hrana koju moramo da kidamo, drugim zubima da je žvaćemo. Čemu to “čuvanje“ zuba? Sve što se ne koristi u organizmu ima tendenciju da atrofira (zakržlja). Nema dilema da ta hrana nije zdravija. Čovek je svaštojed i tako mora da se ponaša. Inače ćemo točak evolucije da preusmerimo unazad. Šta je posebna problem sa sirovom hranom i tim sokićima, smutijima i sl.? Nehigijena odgajanja, čuvanja i transportovanja hrane. Čak ni proizvodnja u sopstvenoj režiji nije više garant kvaliteta, ako se hrana prska. Ako se ne prska pojedu je štetočine.

Ostale vesti iz rubrike