Reč je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jača srce. Da bismo bili vitalni i sposobni za obavljanje različitih poslova, moramo ga imati dovoljno u ćelijama. Magnezijum je neophodan za prenošenje nervnih impulsa i kontrakciju mišića. To znači da nervi koji kontrolišu rad srčanog mišica mogu optimalno da rade samo ako ima dovoljno magnezijuma u organizmu. Mišićnim vlaknima je potreban magnezijum da bi mogla da se skupe. Nedostatak magnezijuma povećava rizik od srčanih tegoba, kao što su bolovi, aritmija. Mogu se javitimišićna slabost, grčevi u mišićima, drhtanje, trnjenje, kao i gubitakosećaja u rukama i nogama. Magnezijumom su pretežno bogate biljne namirnice (proizvodi od integralnih žitarica, susam, semenke bundeve, mahunarke, povrće, koštunjavo voće), ali ima ga i u ribi i mesu. Ako se redovno konzumirajučaj od gloga, kapi ili teblete, jača srce tako što snižava krvni pritisak, koji dovodi do proširenja krvnih sudova srca.
Ako se ujutru teško budite, mnogo vam vremena treba da se rasanite, tokom dana ste rasejani, teško se koncentrišete i napeti ste, znači da vašem organizmu nedostaje magnezijum. Isti razlog je i ako uveče ne uspevate da zaspite, poručuju italijanski naučnici. Mnogobrojne studije pokazale su da je magnezijum izuzetno značajan u više od trista biohemijskih reakcija, koje se  stalno dešavaju u našem organizmu.
Magnezijum je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma jer učestvuje u više od trista biohemijskih procesa u telu. Važan je sastojak svih ćelija, neophodan je za stvaranje krvi i koštane mase, očuvanje nervnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema i mišića.
Dnevne potrebe za magnezijumom iznose šest miligrama po kilogramu telesne težine, što znači da osoba teška pedeset kilograma treba da unese trista miligrama ovog važnog minerala.
Magnezijuma ima u mnogim namirnicama. Dovoljno je da vam ishrana bude raznovrsna, pa da unesete potrebne količine. Ishrana bogata žitaricama, mahunarkama, zelenim povrćem, sojinom proizvodima, lešnicima, orasima i bananama najbolji je izvor ovog važnog minerala.
Pojedina istraživanja pokazala su da ishrana bogata ovim mineralom smanjuje rizik od stvaranja kamena u žuči. Poznato je i da grčevi u želucu i lenjost creva ponekad ukazuju na nedostatak magnezijuma, s obzirom na to da ima važnu ulogu u varenju hrane. Takođe, neophodan je element u sintezi keratina, proteinske supstance koja ulazi u sastav kože, kose i dlake. Koža je otpornija na nepovoljne uticaje ukoliko ima dovoljno magnezijuma. Lepa kosa, koža i nokti iziskuju znatnu količinu ovog minerala. Ukoliko je manjak ovog minerala dugotrajan, mogu se javiti ozbiljne posledice po zdravlje, kao što su ubrzano starenje, opadanje kose i perutanje kože.
Magnezijum može da pomogne da odagnate crne misli, poboljšate raspoloženje i popravite odnose sa okolinom, pa nije ni čudo što ga zovu antistres mineral. Stručnjaci ga preporučuju ljudima koji su izloženi čestim stresnim situacijama. Magnezijum ima važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti i u opuštanju mišića. Takođe snižava nivo holesterola. Ovaj oligoelement reguliše rad creva, naročito u slučaju opstipacije. Kod trudnica  smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Ljudi koji konzumiraju hranu bogatu magnezijumom, kao što su zeleno povrće, koštunjavo voće i pasulj, ređe bivaju žrtve moždanog udara, pokazale su međunarodne studije u koje je bilo uključenodvesta pedeset hiljada osoba.
Istraživanja ukazuju na značaj unosa magnezijuma u hrani, kao i na vezu magnezijuma i moždanog udara. Ovakav rezultat još jedna je potvrda značaja zdrave ishrane koja uključuje zeleno povrće, naročito listasto, koštunjavo voće, pasulj i integralne žitarice. Tokom dana je dovoljno samo da gricnete koju kockicu crne čokolade, uzmete malo integralnog hleba i gucnete čašu kisele vode i napunićete se pozitivnom energijom. Upravo to su neke od namirnica koje su bogate magnezijumom, mineralom koji bitno utiče na naše psihofizičko stanje.
Potrebe za magnezijumom se povećavaju u toku rasta, trudnoće ili dojenja. Kod mladih, nedostatak magnezijuma može da izazove nestabilnost karaktera i preteranu uznemirenost. Za sportiste, on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem. Organizam starijih osoba ga teže apsorbuje.
U slučaju povećanog unosa alkohola, dijabetesa, dijareje, ali i uzimanja diuretika i nekih kontraceptivnih pilula bogatih estrogenom, olakšava se njegovo izlučivanje preko urina. Nedostatak magnezijuma povećava osetljivost na stres. Konačno, loša i neuravnotežena ishrana dovodi do nedostatka ovog oligoelementa.
Pravilna ishrana - dobro zdravlje
Ovaj mineral, koji deluje tako da opušta mišiće i nerve, prisutan je u kostima, mišićima, srcu, jetri i mozgu. Ljudski organizam svakodnevno troši određenu količinu magnezijuma kako bi opustio mišiće i olakšao protok nervnih impulsa. Ukoliko ne unosite svakog dana dovoljno magnezijuma, vaš organizam počinje da se buni, a vi postajete razdražljivi i imate neprijatan osećaj stalnog umora. Istraživanja pokazuju da je tako čak kod dve trećine ženske populacije. Posledice takvog neraspoloženja se brzo osećaju. Zato, uvrstite u ishranu integralni hleb, integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog, morsku so, sočivo, soju, pasulj, kukuruz, leblebije, bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk. Voću i povrću dajte počasno mesto u ishrani, ali dozvolite ponekad sebi i koju štanglicu čokolade. Prirodni izvori ovog minerala su takođe zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać), meso, kao i mineralna voda koja obiluje magnezijumom.
Nemir, anksioznost, sindrom nemirnih nogu, poremećaji sna, muka, povraćanje, nepravilan srčani ritam, konfuzija, grčevi mišića i slabost obično su simptomi koji pokazuju da organizmu nedostaje magnezijum. Ovaj mineral se unosi prvenstveno raznovrsnom ishranom, ali usled njegovog gubitka zbog nekog oboljenja, trebalo bi ga nadoknaditi na odgovarajući način, uz obaveznu konsultaciju s lekarom. Ukoliko je manjak magnezijuma dugotrajan, mogu se javiti ozbiljne posledice po zdravlje, kao što su ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože.
Uvrstite u ishranu integralni hleb, kao i integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog. Koristite morsku so umesto rafinisane. Jedite suvo povrće: sočivo, leblebije, kao i zeleno povrće, boraniju, brokoli i spanać. Ne zaboravite bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk. Sto grama crne čokolade sa 70 odsto kakaoa obezbeđuje jedanaestmiligrama magnezijuma. Mleko u prahu je takođe dobar izvor. Konačno, pijte mineralnu vodu koja sadrži više od 70 mg magnezijuma u litru.

Pročitajte još i ovo