Sofija Milošević: Već sa sedam godina umela sam da skuvam ručak

Povezane vesti

Upečatljivom pojavom i opuštenim stavom, manekenka Sofija Milošević lako šarmira svakoga ko se nađe u njenoj blizini, a specifičan spoj balkanske neposrednosti i lepote poslednjih godina otvara joj sva vrata i na svetskom modnom tržištu.

Posle Milana i Njujorka, ovog leta zablistala je i u Majamiju, gde je na „Nedelji mode“ bila angažovana na najvažnijim revijama. Dok niže uspehe i svoje ime upisuje u kampanje prestižnih brendova ne krije da je ka vrhu vodi i suočavanje sa neuspesima, koji su neminovni u svakom poslu.

Iako joj okrutnost profesije koja u prvi plan stavlja spoljašnji izgled nije strana, dvadesetsedmogodišnja Beograđanka uspela je da se izbori sa svim nesigurnostima. Stabilnost pronalazi u ličnom zadovoljstvu koje sama kreira, kao i u emotivnoj vezi sa fudbalerom Ademom Ljajićem, sa kojim živi u Italiji.  Dok pozira za editorijal, kojim ispraća jedan od najproduktivnijih letnjih perioda u dosadašnjoj karijeri, zanosna manekenka govori o izazovima na putu do uspeha, snovima koje danas sanja, kao i o ulozi domaćice.

Uz vaše ime često stoje epiteti “najlepša i najseksepilnija Srpkinja”. Koliko vam to prija?

– Naravno da mi prija, ali ja sebe uopšte ne doživljavam tako. Od malena sam bila prilično “arambasta”, a takva sam i danas. Družila sam se sa dečacima, penjala se po drveću i tome slično, tako da, kada mi neko kaže da sam seksi, moja prva reakcija je uvek iskreno iznenađenje. Uopšte sebe ne posmatram tako. Nisam žena čiji je svaki pokret senzualan i ženstven, kao Merilin Monro, koja je bila takva u svakom trenutku. Meni je posao da zavodim kameru, što se vidi i na slikama. Sećam se, kada sam počinjala karijeru, starije manekenke su mi govorile da zamislim da sam pred kamerom kao pred dečkom koji mi se sviđa, i to uvek činim. Naravno, sve zavisi od transformacije koja se očekuje, ali generalno igra zavođenja je uvek prisutna.

Sofija Milošević: Neukusno mi je da pričam o zaradi zbog cele situacije u Srbiji

Ovog leta zablistali ste na „Nedelji mode“ u Majamiju.

– Potpisala sam ugovor sa novom agencijom u Majamiju, ali zbog produženja vize do poslednjeg trenutka nisam bila sigurna da li ću uspeti da odem. Papire sam dobila dva dana pre polaska i otišla sam bez ikakvih očekivanja. Međutim, kastinzi su prošli sjajno, svi su bili oduševljeni i ispostavilo se da sam radila najjače revije. Sa nekih su me čak “skidali”, jer su određeni klijenti tražili ekskluzivnost i nisu dozvolili da se pojavim na drugim pistama. Uradila sam četiri najbolje revije u okviru “Nedelje mode”, između ostalog i za čuveni “Beach Bunny”. Ogromno iskustvo. Organizacija je neverovatna, upoznala sam mnogo ljudi iz sveta modelinga i presrećna sam što se to realizovalo.

Angažman za brend “Guess” takođe je bio vaša velika želja. Jeste li zadovoljni saradnjom? 

– To je brend koji postoji više od trideset godina. Svi zaposleni i saradnici imaju osećaj da su deo jedne velike porodice, na čemu naročito insistira osnivač Pol Marsijano. To je bila moja velika želja jer su za njih radile i neke od najlepših žena svih vremena, kao što je Klaudija Šifer. Oni uvek slave žensko telo i obline, čak sam mislila da ću morati da se ugojim pre slikanja. Ipak, nisu imali takve zahteve. U oktobru radimo veliku reviju u Barseloni, čemu se baš radujem.

Mogu li naši fotografi da stanu na crtu svetskim?

– Definitivno mogu, ali problem je što kada dostignu neki nivo, mnogi tu stanu i stagniraju. Zaista imamo mnogo talentovanih fotografa. Kada dođem u Srbiju, obožavam da sarađujem sa mladim ljudima, koji imaju sjajne ideje i prave fotografije koje su vrlo korisne za moj “book”.

Družite li se sa našim ljudima u inostranstvu?

– Poznajem puno naših ljudi i izgradila sam neka sjajna prijateljstva, ali moj utisak je da jedni za druge to ne osećamo, što mi je čudno, s obzirom na sve kroz šta smo prošli kroz istoriju. Po meni se podrška podrazumeva, ali taj naš inat i izražen ego nama predstavljaju nepremostivi problem.

Poput većine vaših koleginica, maštate i o angažmanu za “Victoria’s Secret”. Imate li još profesionalnih želja?

– Prestala sam da sebi postavljam prevelike zahteve, želje i očekivanja. Vodim se parolom: budi vredna, daj maksimum i čekaj rezultate. Ne želim sebi da namećem pritisak, jer je ovaj posao takav da siguran put do uspeha ne postoji. Važno mi je da mogu sebi da kažem: “Svaka čast, dala si sve do sebe”. Ostalo, što svakako nije do mene, prihvatam kako god da bude.

Sofija Milošević: Plačući sam dolazila kući jer su me deca ismevala

Dugo ste u manekenskim vodama. Kakav je osećaj plivati u njima i istrajati?

– Veoma je teško. Znam mnogo devojaka sa kojima sam u isto vreme počela da se bavim modelingom, ali su one odavno odustale. Važno je biti psihički jak, to je krucijalno, jer je sve neizvesno.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

– Kada sagledam sve što sam do sada uradila, najvećim uspehom smatram to što sam ostala normalna. Koliko god da su me život u Sjedinjenim Američkim Državama i ovaj posao menjali kao osobu, ostala sam ista ona Sofija iz kraja iz kojeg sam krenula.

Kako se nosite sa neuspesima?

– To je nešto što moramo da prihvatimo kao deo posla. Teško je, jer mnogo utiče na samopouzdanje, pogotovo na mladu devojku koja se tek našla u svetu manekenstva. Ali, ja sam se uvek trudila da radim na sebi. Morala sam da uspostavim kontrolu nad emocijama. Naravno da ima trenutaka kada nisam samouverena, ali to nije samo slučaj sa mnom. Svi imamo neke sumnje, svako doživljava neke nesigurnosti, samo što je to u mom poslu specifično, jer je vrlo lično. Ljudi olako komentarišu izgled devojaka i ne shvataju koliko time mogu da povrede nekoga kome je to u profesiji najvažnija stavka.

Kakav je vaš stav o estetskim korekcijama?

– Nisam protivnik korekcija ako neko smatra da su mu neophodne. Svesna sam da neću biti mlađa i sigurno ću u nekom trenutku i sama razmišljati o nekim zahvatima, naravno, umerenim. Ali, kada pročitam takve tračeve o sebi, shvatim da ljudi koji ih pišu ne shvataju kako zapravo izgleda kada neko zateže oči ili ubrizgava botoks.

Imate li utisak da živimo u vremenu terora mladosti i lepote?

– Poslednjih deset godina, tačnije od pojave društvenih mreža, stvari su se mnogo promenile, granice su pomerene i ženska lepota posmatra se potpuno drugačije. Računa se samo ono što se vidi spolja, a ne ono što neko gaji unutra. To je za mene porazno. Poznajem mnogo devojaka koje su prelepe, ali nisu zadovoljne sobom. To sebi ne želim da dozvolim.

Šta vas čini srećnom?

– Srećna sam kada sam zadovoljna, a zadovoljna sam kada sam produktivna. Ne volim kad osetim da stagniram i da sam beskorisna. Šta god da uradim, kakav god uspeh da napravim, to me ispunjava.

Živite vrlo dinamično. Uživate li u “petoj brzini”?

– Trudim se da budem kod kuće, uživam u tom miru, ali posao me je navikao na dinamičan tempo. Do te mere da počinje da me hvata nervoza kada sam dugo na jednom mestu. Kada sve saberem i oduzmem, prija mi ovaj način života.

Vidite li sebe u modnoj industriji i po okončanju manekenske karijere?

– Iskreno, ne bih volela da se bavim modom kada se ovo završi, ali nikad ne reci nikad. Volela bih da se okrenem i drugim stvarima, a vreme će pokazati šta bi to moglo da bude.

Poslednjih godinu i po vaša baza je Milano, gde živite sa dečkom Ademom. Uživate li u ulozi domaćice?

– Apsolutno. Imam mlađeg brata kojeg sam ranije čuvala. Kada je mama išla na posao, ja sam preuzimala brigu o njemu i kući. Već sa sedam godina umela sam da skuvam ručak, tako da sam definitivno bila i ostala domaćica. Volim tu ulogu i mislim da se dobro snalazim i u njoj.

Koliko vam je ispunjenost i stabilnost na emotivnom planu važna za profesionalni uspeh?

– Pošto sam izuzetno osećajna, bitna mi je emotivna stabilnost. Ispunjavaju me veza i podrška partnera, važno mi je da se dopunjujemo, razumemo i podstičemo jedno drugo na nove uspehe. Posao kojim se bavim pruža osećaj zadovoljstva, ali, s duge strane, čini da se često osetite usamljeno, naročito tokom putovanja. Koliko god da ste okruženi ljudima, trenuci samoće su teški. Imam mnogo prijatelja, ali to je potpuno drugačije od odnosa koji imate sa osobom koju volite i koja vas voli. Bitno mi je da na kraju dana mogu da pozovem dečka ili da dođem u naš dom, da mu se izjadam i da s njim podelim i lepe i loše trenutke. Udvoje je zaista sve lakše.

Ostale vesti iz rubrike