Novak Đoković: Teniseri su zahvalni na sjajnim novčanim kompenzacijama, ali zdravlje je najvažnije

Povezane vesti

Pakleni četvrtak na Australijan openu pokrenuo je nekoliko tema, među kojima su najvažnije bezbednost samih igrača i odnosi sa krovnim organizacijama.

Juče je u Melburnu temperatura bila skoro 40 stepeni Celzijusa, u teniskom kompleksu je, prema dostupnim informacijama, išla i preko 65, a kulminacija se dogodila na meču drugog kola između Novaka Đokovića i Gaela Monfisa.

Srbin i Francuz igrali su treći meč dnevnog programa na ‘Rod Lejver areni’ i uslovi su toliko bili nehumani da je pobedio onaj koji ih je izdržao, a ne pokazao više na terenu – srećom, to je bio Đoković.

Upravo je Novak bio taj koji je ponovo digao glas da bi organizatori trebalo da imaju obzira kada se dogode ekstremne situacije poput ove.

–Znate, mi smo deo industrije. Naš sport je postao industrija kao većina globalnih sportova. Više je biznis nego sport i priznajem, to se meni ne dopada. Kao nekome ko je počeo da se bavi ovim sportom i još se bavi zbog svrhe igranja i strasti prema tenisu. Svi smo zahvalni na sjajnim novčanim kompenzacijama i odličnom životu. Naravno da sam na tome zahvalan, ali je najvažnije zdravlje igrača i ono što se dešava posle karijere, pošto napunite 30 ili 35 godina. Postoje mnogi bivši teniseri koji se muče – fizički ne mogu da hodaju, trče, džogiraju ili nešto drugo. Muče se na ovaj ili onaj način, zdravstveno ili psihički, započeo je Novak i nastavio:

–Tema je veoma kompleksna, morate razumeti kroz šta igrači prolaze. Kada sam rekao da smo deo industrije, mislio sam na to da se turniri samo gomilaju. Ne postoji ni najmanja indicija da ćemo imati bilo kakvu vrstu diskusije o skraćivanju sezone. Samo dodajemo turnire – zvanične i nezvanične, i čini se iz perspektive igrača da smo uvek u nekoj jurnjavi. Imamo obavezne turnire, obavezu da branimo osvojene poene jer to utiče na sve – konstantno smo, nedelju za nedeljom, deo tako dinamičnog sporta što, s vremena na vreme, može da bude previše. Istovremeno, to je naš izbor, da li ćemo igrati ili ne. Zato ne želim da zvučim nezahvalno, sasvim suprotno, veoma sam zahvalan. Ali takođe mislim da bi trebalo da postoji racionalna komunikacija o pravilima koja su možda nametnuta ili o stvarima koje brinu igrače.

“Igrali smo na granici zdravstvene ugroženosti”

Znajući da strani mediji imaju običaj da pogrešno interpretiraju njegove reči, posebno oni britanski, srpskim novinarima govorio bez zadrške, javno kritikujući sve koji su zaduženi za organizaciju.

–Za sve postoje granice prihvatljivosti, treba uzeti u obzir zdravlje igrača, ali je očigledno je da u današnjem svetu sportske industrije to sekundarno. Primarno je da se prodaju karte, zaradi novac, da se ispune televizijski zahtevi, pa se tek na četvrtom-petom mestu nalazi mišljenje igrača. Na neki način ste posmatrani kao životinje u kavezu, ali opet bez želje da zvučim nezahvalno, imam pravo i smatram da je ispravno da javno kažem da su ovakvi dani nešto o čemu treba da se razgovara. Ne kažem to zbog sebe, nego i zbog drugih igrača. Potrebno je dati mišljenje i istaći određene stvari koje nisu korektne. Na kraju krajeva, igrači su ti koji prave šou – bez nas oni ne mogu da zarade novac koji im je primaran ovde. O tim pravilima za vremenske uslove koje su postavili pre nekoliko godina treba više razgovarati, ali se vraćamo na početak – suštinski, igrači nemaju dovoljno uticaja i snage iza svojih glasova.

On se posebno osvrnuo na “samovladu” četiri najveća turnira, koji su potpuno autonomni u odnosu na ostatak tura, zbog čega redovno nanose štetu samim teniserima.

–Razgovaralo se kada su donošena pravila, ali morate razumeti da su na turnirima koji su pod patronažom ATP drugačija pravila nego na Grend slemovima. Grend slemovi imaju apsolutno pravo i slobodu da donose odluke bez pitanja bilo kojeg igrača. Kao i svi ostali, ja sam samo preko medija bio informisan da će od ove godine, na mečevima glavnog žreba Australijan opena, možda biti ozvaničeno korišćenje ‘sata’ koji meri vreme između poena. Malo je falilo da i to proguraju. Da li je neko pitao igrače? Ne. Oni imaju potpuno pravo i slobodu, s čim ja imam problem. Iskreno. Ne mislim da je to korektno. Ako su igrači ti koji stvaraju neki njihov interes i kvalitet, sve ono što oni žele da imaju, smatram da glas tenisera mora da ima vrednost.

Pakao Melburna i pravilo koje treba modifikovati

Nijedan od interesa, bilo igrača na terenu, navijača, organizatora ili sponzora, ne bi bio “uznemiren” ako bi se u takvim situacijama krov zatvorio – ni to nije pravedno rešenje.

–Ako se gleda specifično naš meč, onda možda da. Ali morate uzeti u obzir sve ostale terene i sve ostale igrače koji prolaze kroz ono što mi prolazimo. Da li je onda fer i korektno prema njima zatvoriti nama krov? To su sve pitanja koja se moraju postaviti, nije sve toliko jednostavno. Mada, bilo je u prošlosti primera kada se krov zatvarao na zahtev igrača – sećam se još 2009. godine kada sam predao Rodiku, posle mene su igrali Serena Vilijams i Svetlana Kuznjecova. Posle set i po je zatvoren krov. Sigurno bi Monfisu i meni bilo lakše da je bio takav slučaj, ali bi bilo teže drugim igračima – verovatno bi osuli paljbu i po nama, i po turniru. Došlo bi se do situacije ‘zašto mi, a zašto ne oni’. Razumem taj stav, iako igrači koji su u vrhu imaju privilegovan tretman jer su to zaslužili svojim rezultatima.

Postoji li onda rešenje za ovakve probleme?

–U ovakvim uslovima ili svi izlaze na teren ili niko ne izlazi. Po mom mišljenju ne treba rizikovati. Turnir traje dve nedelje – može da se odigra sutra, da se sa mečevima krene kasnije, nije problem. Svuda ima reflektora, nek se završi u 1-2 posle ponoći. Tri-četiri sata može da se sačeka, dešavalo se to u prošlosti, ali u ovom slučaju nije, zaključio je Đoković u razgovoru sa srpskim novinarima.

Ostale vesti iz rubrike