Nataša Ilić Jovanović: Uspeh je ustati posle pada

Povezane vesti

Na harmonici, koju je svirala u školi, danas zna da odsvira Baha, ali ne i kolo. Ovaj, kao i podatak da Nataša Ilić Jovanović privatno sluša rok i pop muziku, može da zbuni mnoge poklonike njenog rada. Jer, voditeljka već dve decenije ugošćava izvođače narodnog zvuka i u tome je, kako kažu njeni fanovi, više nego dobra.
Emisija “Muzička kutija” na kanalu NS plus, bila je za nju “vruć krompir”, ali nije se opekla. Potom se kalila i u drugim, sličnim (estradnim) emisijama – “Grand parada” (Pink), “Jedna pesma, jedna želja” (RTS)… Kada je iz Novog Sada putovala u Beograd na posao, koliko god volela prestonicu, u povratku se radovala već mostu kod Beške, jer joj je delovao kao lek za smirenje, signalizirajući joj da je blizu kuće. A onda je odlučila da se svom rodnom gradu sasvim vrati.
Donedavno je s kolegom Sašom Filipovićem vodila “Tabloid NS”, a od pre dve nedelje je ponovo sama u studiju. Novu emisiju, “krunisala” je i novom frizurom. I dobro se oseća na novom početku.
– “Neka pesma kaže” je nešto što je nedostajalo RTV, jer njen zadatak jeste da neguje sve žanrove, pa i izvornu narodnu muziku. Ukoliko sam ja bar malo doprinela očuvanju tradicije, srećna sam zbog toga. A što se frizure i vizuelnog imidža tiče, poželjno je i to malo menjati. Hvala mom frizeru Norbertu, kostimografima Tanji i Minji što su me izvukli iz crne boje u kojoj sam se najčešće pojavljivala.
Zavidan staž voditeljke muzičkih emisija, Nataša danas “brani” i privatnim uživanjem u dobrim svirkama, pogotovo tamburaškim.
Šta će sve pesma da nam kaže?
– Muzika i jeste najlepši način čovekove komunikacije. Uz nju tugujemo, uz nju se i radujemo. U rubrici “Vaših 5 minuta” mladi, neafirmisani gledaoci će imati priliku da nam se predstave i otpevaju nešto. Uz pomoć moje divne saradnice Milene Jovanić, kroz tu rubriku ću ispričati zanimljive priče o starim poznatim pesmama. Kvalitet emisije garantuju i orkestri naše kuće, pod upravom Miće Jankovića i Miroslava Tubića.
Ima li već prvih komentara gledalaca, s obzirom na to da ste vi jedno od omiljenih lica RTV Vojvodine?
– Skromna sam po prirodi i nikada sebe nisam doživljavala kao zvezdu. Komentari običnih ljudi, što mi je i najvažnije, me uvek iznova iznenade i zarumene mi obraze. Osećaj da ste onima za koje radite nedostajali, pokreće vas i gura napred. Zvuči kao floskula, ali je stvarno tako. Bilo je momenata kada sam htela da odustanem, da se povučem, ali mi onda gledaoci kažu da bi bogohulno bilo da traćim svoj talenat i umeće.
“Razlaz” sa kolegom Sašom Filipovićem je bio potreban ili se samo namestilo da svako nastavi svojim putem?
– Seli smo i zaključili da je bolje da svako radi svoju emisiju. Oboje smo jaki individualci i mislim da bolje plivamo kada smo sami. Ipak, to iskustvo mi je donelo mnogo lepih stvari. A Sale i ja smo ostali veliki prijatelji.
Filipović je rekao da biste, pošto dobro kuvate, bili sjajna voditeljka kulinarske emisije. Kako vama to zvuči?
– Saša me dobro poznaje. Kulinarske emisije mi idu od ruke. Možda u budućnosti osmislim nešto tome blisko.
Kakve su vam uspomene na NS plus i doba vaše “Muzičke kutije”?
– U tim ratnim godinama, strašnim po moju generaciju, jer su nam prolazile u bespuću, moji drugari i ja smo našli utočište u tom programu. Imala sam sreću da zanat učim od pravih TV majstora i novinarskih vukova, koji nam nisu sekli krila, već su nas bez pritiska usmeravali na pravi put. Cela ta generacija uspela je u ovom poslu i svi smo danas izgrađeni novinari, voditelji, urednici. I prijatelji.
Imate li svoju muzičku kutiju?
– O da, više njih. Jednu sam nasledila od bake Irene i mnogo je volim. Imam i neke iz doba NS plusa, koje su mi gledaoci sami pravili i slali. Čuvam ih i koristim i danas.
Prepoznatljivim osmehom otkrivate da ste večiti optimista u životu?
– Neko je rekao “Kada shvatiš da je život težak, on prestaje da bude težak”, i ja u to verujem. Trudim se da skinem “prašinu s kaputa” i nastavim dalje kada padnem. Uspeh je najveći kada posle pada ustanete. Bilo je trenutaka kada mi mama kaže da se na ekranu, pored toliko briga koje imam, ništa ne vidi. Osmeh je moj znak svima, pa i sebi samoj, da život ide dalje i da ništa nije toliko strašno koliko bolest. Samo da smo zdravi, svaki je drugi problem rešiv. Nakon operacije tumora, pre dve godine, shvatila sam sve ovo o čemu sada zborim.
Ko je privatno zaslužan za taj osmeh?
– U porodici je moja snaga. Kćerka Katarina i suprug Siniša su uvek tu za mene . I kada me kritikuju, znam da mi dobro misle. Oni me hvale i hrabre kada sam dobro, dižu me kada padnem.
Da li ste ikada razmišljali o predahu od voditeljskog posla?
– Kada sam 1998. godine dala otkaz na TV Pink, Željko Mitrović me je gledao u neverici. Do tada sam posao na televiziji posmatrala kao hobi, a ne nešto od čega se živi, te reših da radim nešto “ozbiljno”. I jesam se zaposlila u jednoj kompaniji, u kancelariji. Ipak, ubrzo sam shvatila da to nije za mene. Rodila sam kćerku i ubrzo se vratila pred kamere. Inače sam masterirala na Fakultetu tehničkih nauka, čak imala ponude iz struke, ali televizija je, shvatih, moja sudbina.

Izvor: Novosti
Foto: lepotaizdravlje.rs

Ostale vesti iz rubrike