Lena Kovačević: Kad sam bila mala plašila sam se od tatinih “Maratonaca”

Povezane vesti

Pevačica Lena Kovačević kaže da se u mladosti veoma plašila da gleda legendarni film svog oca Duška Kovačevića “Maratonci trče počasni krug”.

Dok su milioni ljudi uživali gledajući ovo remek-delo, smejući mu se do suza, naslednica slavnog scenariste nije smela da upali televizor.

Priznaje da i sama danas gleda drugačije na tatine “Maratonce”.

– Kada sam bila mala, neke tatine filmove nisam mogla da razumem na pravi način. Od “Maratonaca” sam se čak i plašila! Kao devojčici, način na koji je to ostvarenje rađeno i cela priča mi nisu bili bliski, međutim, sad ih sa slašću uvek gledam. Iznova pronalazim stvari koje mi privuku pažnju ili ih doživim na drugačiji način – ističe ova muzičarka.


Ona je objasnila kako danas gleda na ostvarenja svog oca.

– Što sam starija, neke stvari iz filmova me više razvesele, smejem im se od srca, a postoje i neke scene koje me baš zabole. Originalnost i lepota filma leži u tome da uvek kada ga gledaš u tebi izazove neku emociju i reakciju, a ne da ti posle jednog gledanja dosade – kaže Lena i dodaje da joj je omiljeni film njenog oca “Balkanski špijun”, u kom glume legendarni Danilo Bata Stojković, Bora Todorović i Mira Banjac.

Lena priznaje da je srećna što nije odabrala isto zanimanje kao njen otac Duško Kovačević, istaknuti pisac, scenarista i dramaturg, jer bi je njegova slava opterećivala.

– Ponosna sam čija sam ćerka i volim kad me pitaju za tatu. Uvek sa punim srcem pričam o njemu. Moja sreća je što ne pišem knjige i što nisam scenarista i dramaturg kao on, jer bi to bilo veliko opterećenje za mene. Ovako, bavim se muzikom i poslom koji volim i apsolutno mogu da se prepustim i uživam u tome. Da smo istog zanimanja, uvek bi bilo nekog upoređivanja, pa traženje razloga zašto sam nešto dobro uradila. Da li zato što sam dobra ili zbog toga jer mi je tata pomogao.

Bez obzira na to što je srećna jer se posvetila muzici, kaže da je njena profesija u Srbiji degradirana.

Lena Kovačević je muziku studirala na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu i, pored roditelja i prijatelja, najviše joj je falila domaća hrana, koju je švercovala preko granica.

– Prijatelji i ja smo se dovijali na razne načine kako bi prošvercovali hranu do Amsterdama. Ja obožavam palačinke, pihtije, gibanicu. Volim tradicionalne stvari, pa smo svašta radili kako bi to imali kod nas – kaže Lena kroz smeh.

Ostale vesti iz rubrike